Kad ne bih mogla da volim, ne bih mogla da patim. A pošto patim, to znači da volim i da postojim (George Sand)

Volite li Šopena?

1. FREDERIK  ŠOPEN (‘ANDJEO LEPOGA LIKA, KAO VISOKA TUŽNA ŽENA')

                                                            Prevodjenje je najvažniji svetski posao (Gete)

            Nisam imao u planu da ovih dana pišem post o prevodjenju, ali me je poslednji Jeremijin post inspirisao da iznesem neka svoja vidjenja na tu temu. 

            Neka mi se ne zameri što se usudjujem da se, prilično na brzinu, bavim tako važnom temom kao što je prevodilaštvo, ja koji faktički nisam iz te profesionalne "fele", i koji sam sebi delujem, kada sam u najboljem

                                  Jedan engleski pisac napisao je knjigu sa nazivom: "The Diary of a Nobody" (koju je The Guardian uvrstio u '1oo najboljih knjiga svih vremena'). Ja ne vodim dnevnik, valjda zato što sam prilično nesistematičan, ali volim povremeno pisati pisma i - blogove. Otuda gornji naslov za nekoliko mojih sledećih priloga 

Zovem se Nikola. Po vokaciji sam biolog/ekolog, radim kao naučni istraživač/univerzitetski

                                     Moje je stanovište: naoružana neutralnost (Kjerkegor/Kierkegaard)

Kažu da je jednog popularnog političara mlađe generacije (ne mislim, dakle, na D. Mićunovića) lično krstio - mitropolit Amfilohije.

Ne znam da li mu to pomaže.

S druge strane, sigurno znam da uvaženom blogokolegi K. (koji sa uživanjem ovih dana ubira jeftine poene sprdanjem s „navodnim popom" iz  mog prethodnog bloga i pružanjem utočišta onima koje mene blate i unižavaju), ne bi pomoglo ni da ga krsti lično - patrijarh Irinej, uz svesrdnu asistenciju glasovitih vladika Filareta i Pahomija. No go so.

             Bio je dobar i veoma poznat književnik (pesnik, romansijer, pripovedač i dramaturg), mada u italijanskoj izuzetno bogatoj književnoj povesti ima boljih književnika od njega. Pored svoje osnovne intelektualne strasti prema književnosti, bavio se i javnim i političkim aktivnostima. Bio je veliki nacionalista/fašista (dobro, preteča fašista) sa kraja XIX i početka XX veka. Ne samo da je važio za čoveka od akcije, nego je bio i ratnik - jednom prilikom, u ratnim izvidjanjima, izgubio je jedno oko. Opet, kao ratnik bio je neuspešan imitator Garibaldija. Bio je

                                                 Bože, ne sudi, Ti nikada na ovom svetu nisi bio žena!

Marina Cvetajeva je moja stara rana.

Za nju nije dovoljno reći: jedna od najvećih ruskih pesnikinja svih vremena. Njena velikost može se shvatiti, čini mi se, samo ako se uvidi i činjenica da je u pitanju bila svojevrsna žena-mučenica, pošto se njeno stvaralaštvo ne može odeliti od njenog mučeničkog života.

                                                                                  Osetljivima i onima sa urodjeno jakim rodoljubivim osećanjima ne preporučuje se čitanje ovog bloga

Postoji mnogo knjiga i filmova na temu ljubavi prema domovini. U književnosti su tome naročito doprinosili - pesnici.

A od malih nogu su nam govorili da je domovina svetinja. Sećam se, kao što se sećaju i mnogi drugi, da su nas u prvim razredima pučke škole, naglašeno učili  o domovini i rodoljublju. Govorili su, pored ostalog, da je domovina "nešto  najvažnije na svetu", nešto "što se voli više od majke", više od devojke/mladića (što je eufemizam za  ljubavnicu/ljubavnika), te da za domovinu treba da u svako vreme budemo spremni dati život, i tako to. 

Well behaved women do not make history

Različiti su putevi Gospodnji po kojima hodaju veliki umetnici. Pritom, neki od njih, u nastojanju da ne budu kao drugi, stalno traže i iznalaze nove načine izražavanja. Ta težnja ka novom i drukčijem u umetnosti vodi ka - izuzetnosti. S tim u vezi, danas govorim o jednoj izuzetnoj multimedijalnoj umetnici  -  Marini Abramović.

Marina je postigla najzapaženije svetske rezultate u umetnosti performansa. U njoj je priznata kao pionir i nesumnjivo

U nekim trenucima svete dokolice ovog leta (svima se događa da budemo dokoni tokom leta, zar ne?), palo mi je na pamet da napišem blog o izuzetnom Vukovom prevodu Novog zaveta.

A toga sam se setio s jednim dobrim razlogom. Naime, video sam da se ove godine u svetu engleskog govornog područja proslavlja značajan jubilej - četiri veka (1611-2011) od engleskog prevoda Biblije pod nazivom „Verzija kralja Džejmsa" (King James Version). Lepa godišnjica, rekao sam u sebi.

Ko hoće da razume pesnika, taj mora stupiti u njegovu oblast (Gete)

Kažu da čovek može pisati blog iz čiste ljubavi prema pisanju, ali i iz želje da se oslobodi nekih svojih opsesija. A ako izabere da piše o Don Kihotu i Hamletu, onda je  verovatno ovo drugo u pitanju, jer ko bi se normalan danas, na početku XXI veka, bavio (jedan moj drugar koristi arhaičan izraz: akao) sa junacima iz ranog XVII veka?

Da li je baš tako? Hteli mi to ili ne, u svakome od nas i danas ima, ako ne stalno ono bar povremeno, po nešto od