1. maj 1995, pet sati ujutro. Zapocela je vojnopolicijska Operacija  Bljesak.

U operaciji   Bljesak ucestvovalo je oko 8000   pripadnika hrvatskih snaga, vecinom su to bili pripadnici profesionalnih brigada HV te pripadnici specijalne policije.

Sa druge strane, stajao je 18. korpus tadasnje Srpske Vojske krajine , njih 4000.   Za razliku od hrvatskih snaga, srpske snage su cinili vecinom   stanovnici tog kraja, prosjecne starosti 40 godina. Bili su to  ljudi izmoreni od neizvesnosti i zabrinuti, ne samo za sebe,vec prevashodno za svoje porodice.

Skupise se horde zla

Ima ih ko crnog tma.

Sa cetiri strane sveta

Setili se interneta.

Ulicama ne setaju

Al pescanik ometaju.

  Zalud   tupis da  Pescanik   branis

Ako nisi s nama treba da se sramis!

Slobodu govora niko ne sme da dira

Ni pescanik da kritizira.

Bice gospodo za to prilike

 Ovog puta  I zanavek  molim bez polemike.

Glup sib rate nisi zdrav.

Pescanik je ONLY prav.

Kritika od strane pescanika? Moze, moze.

Ali kritika pescanika? Ne daj ti

Pred svoj kraj, tromim koracima kroz hladni decembar, odlazi i ova godina.
Dok jedni jedva cekaju da ringispil vremena oznaci pocetak nove godine, drugima ce ova stara ostati u lijepim sjecanjima.Vreme za koje preostala zrnca sitnog pijeska cure iz pjescanog sata sa etiketom "2010" mnogi od nas ce iskoristiti da svako u svojoj glavi premota svoj film- "Utisak godine". Masha i ja nemamo mnogo nedoumica oko utiska godine koja je na isteku. Bar zasad i koliko ja znam, nas dvoje ostajemo jedini blogeri koji su presli put od bloga do maticara.
Blog sa kumovskom ulogom glavnog krivca nasem

U svom nedavno objavljenom tekstu u listu politika" Sta zeli Amerika na Balkanu, autor, Nikola  Jovanovic, daje odgovore na neka ,po Srbiju, znacajna pitanja.

Zasto je Amerika, iako dugogodisnji saveznik Srbije u proslom vijeku, glavni sponzor kosovske nezavisnosti?

Zasto je NATO, odnosno Amerika, bombardovala Srbiju, svog   nekadasnjeg saveznika?

 Iako Jovanovic, kako sam kaze, ne amnestira od odgovornosti tadasnju "tragicnu  generaciju jugoslovenskih politicara", SAD su bombardovale Srbiju  kako bi uspostavile ravnotezu izmedju slabih, od SAD zavisnih, balkanskih drzavica.

  Nedugo nakon expozea u kome  se zalozio za ekonomske, drustvene, kulturne te promene  u nacinu razmisljanja, premijer Vucic se obratio  mintingasima koji su autobusima dovezeni   pred skupstinu iz pretezno najsiromasnijih delova Srbije.

Ili su ti clanovi SNS-a usprkos siromastvu iz svog ddzepa  platili puttni trosak da vide voljenog lidera, ili ce  izlet platiti poreski obveznici.

Koji god scenario da je u pitanju, ocigledno je da se radi o politickoj sizofreniji   na cijoj jednoj strani stoje reci i namere,a sa druge, sasvim suprotna praksa.

Aleksandar Vulin, patrijotski trbuhozborac srpskog premijera, čovek koji sve redje i sve lošije glumi ministra rada u ionako lošoj imitaciji vlade,  opet je prozborio.

I to ne bilo gde. Progovorio je Vulin pod poznatom požarevačkom lipom, na  "balu vampira", gde je , iz opravdanih razloga, izostala njegova "cvetokosa baba Jula."

Ruku na srce, ili možda bolje u džep, Vulin ipak nije vampir.

Sta više, Vulina očigledno ne interesuje previše nikakva idelogija. On Uostalom u sebi drži vernost prema Miloševicu,  opredeljenje za EU, spojio je ateizam

/// Baš kao što je detaljnom analizom pokušao da uđe u trag pravim, a skrivenim vlasnicima medija, Savet za borbu protiv korupcije analizirao je i vlasničku strukturu agencija, tj. njihovu političku pozadinu i samim tim realnu moć. Taj deo izveštaja, bogat poznatim i nepoznatim imenima, jedan je od onih zbog kojih se Izveštaj Saveta za korupciju zaista "čita kao triler", kako su ga već označili neki medijski eksperti. Jedan od glavnih nalaza Saveta jeste da neke agencije imaju veoma značajno mesto na tržištu reklama, jer "pored otkupljivanja reklamnog

Kad većina punoljetnih gradjana na dan izbora ostane kući, dok većina onih koji   glasaju  i dalje veruje u deda Mraza, dobijete rezultate identične onim na Voždovcu.

Deda Mraz u liku predsednika SNS Aleksandra Vučića ima samo dva problema,ali su oba teško premostiva: Manjak Irvasa koji bi pogurali "kočiju" i višak onih koji bi se uz člansku kartu SNS kao validnu kvalifikaciju rado ukrcali na tu istu kočiju.  

Zbog toga su valjda promene vec drugu godinu u najavi.

Bivšem predsedniku vlade, koji je ruku na bradu mnogo više ličio na deda Mraza, nedostajalo je samo više elana i bolji PR, izjavio je nedavno bivši predsednik.

 Ko sve u Srbiji 16 marta može da  kaže dosta je bilo ?

Političke partije oko toga imaju koncenzus. Njima nikad nije dosta, oni svakom izbornom kampanjom zapevaju istu pesmu  pa ko Miroslav Ilić dobace publici, tek smo počeli , tek smo počeli...

  Partijski drugovi se ponašaju kao da ih je trenutna kampanja  po prvi put izbacila na političku scenu. Kao da rezultati njihovog (ne)rada nisu vidljivi golim okom.

Postavlja se logično pitanje zašto  ce ljudi poput Vučića, Dačića, Palme,Velje Ilića,  Krkobabića ,Tadića ili  Dinkića.... Zasigurno zbirno  dobiti ogromnu većinu glasova srpskog birača.

Glasaci za svoje probleme radije zele vidjeti vidljive krivce (citaj zrtvene jarce) nego slusati o nevidljivim apstraktnim stvarima kao sto su neoliberalni il korporativno liberalni kapitalizam. Radnik koji je izgubio posao u Svedskoj, Njemackoj, Italiji ili Francuskoj lakse ce povjerovati da mu je posao "ukrao" komsija emigrant koga vidja svaki dan, nego da povjeruje da je uzrok problema mnogo kompleksniji pa samim tim i imaginarniji od problema emigracije.

Zapadnom Balkanu, i ne samo zapadnom, trebalo je i jos treba dosta vremena u procesu evropeizacije. Sa druge strane,