U parlamentarnoj demokratiji taksativno su pobrojani razlozi zbog  kojih se raspisuju vanredni izbori.

 Ne postoji objasnjenje da se vanredni izbori raspisuju zbog zelje opozicije,a jos manje zbog nekakvog raspolozenja u drustvu.

Aleksandar Vucic je raspisao vanredne izbore zeljan jos vece vlasti, ali je to uradio primarno zbog rasparcavanja i ponizenja(unistenja)  bilo kakve ozbiljne opozicije, ili tacnije receno onoga sto  je od opozicije ostalo.

Boris Tadic, Cedomir Jovanovic, Vuk Draskovic i svi oni koji cekaju red pred SNS salterom za status postizbornog priveska

Premijer Vučić stropoštao se juče u srpski parlament ko u svoj podrum pa povikao kako su Demokrate najobičnije kukavice, kako u politici, tako u raspravi.

/Niste smeli, veli hrabri premijer šačici opozicionara, da donesete niti jednu reformsku meru za dobrobit naroda.

Demokrate su tu gde jesu, sa razlogom.

Ako ćemo pak suditi po kukavičluku, premijer bi trebalo da se mane te teme, pokrije po ušima,i da ćuti, minimum jedno 100 godina.

To što je gospodin premijer među poslednjima u Evropi spoznao da je pao Berlinski zid jeste najobičnije

Ne zna se oko čega su se te večeri posvađali Žorž i njegova djevojka, ali se zna da se jedan automobil u ranim jutarnjim satima, doduše davno pre samog svitanja, zaustavio ispred benzinske pumpe.
Trebale su Žoržu cigarete. Da, ima već dugo kako se odlučuje prestati, ali sad mu je toliko izvadila živac da mu je trebala ta cigareta više od ičeg. Pušači uvijek nađu razloga za tu cigaretu, doduše neki se razlozi čine uvjerljivijim od drugih. Samo što je Žož gurnuo vrata, a cipela sa povećom štiklom nemilosrdno je stisnula papučicu gasa, dok

Da su svi ljudi racionalni demokratija ne bi bila najmanje lose rijesenje vec najbolje.
Da ne  postoji ta kolektivna  iracionalnost  u glasackom puku, populisti i ostali sarlatani lijepih rijeci nikad i nigdje ne bi dobili jedan glas,a kamoli vlast.
Koliko je jaka srpska kolektivna iracionalnost najbolje pokazuje slucaj uspona SPS koalicije koja  se uz brdo populistickih i prije svega nerealnih PUPS obecanja srpskom puku nametnula kao da predhodne cetiri godine nit je luk jela nit luk mirisala.
I nema veze sto u drzavi u kojoj vlada sistemska korupcija Ivicina policija nije sprovela niti jednu jedinu istragu koja bi se zavrsila pravosnaznom presudom nekom drzavnom cinovniku.

Jutrom ga cene. popodne ga poštuju, a svečeri ga ruše uz pomoc svojih placenih medija.

U ovoj samo naizgled šizofrenoj matrici kojom se sa predsednikovih medija svakodnevno truje javnost, zapad uvek ima ulogu tog zlog i podlog igrača, ali narod bi trebalo biti sretan pošto je napokon dobio mudrog vodju koji itekako ume da izadje na kraj sa tim zlim  zapadnjacima .

I zapadu se iz iste marketing kuhinje šalju iste poruke.  Srpsko je društvo,  uključujuci i opoziciju, nezrelo i primitivno, ali zapad je sretan što imaju njega koji ume sa Srbima, takvima.

Paradoksalno

Svako onaj ko uz dignutu desnicu uzvikuje dobro poznat poklic: za dom spremni, ili nema   grama mozga ili je pak beskrupulozna zivotinja zarobljena u ljudskom oblicju. Ogromnom Vecinom se radi o  supljoglavoj balavurdiji koja  u nedostatku  vlastitog identiteta isti trazi u raznoraznim, cesto nakaradnim, coporima.

Naravno, postoje i oni kojima godine ne mogu nista pa se u njihovom slucaju sa  godinama ne povecava gramaza upotrebljivog mozga.

Medjutim, ne derane, sto bi reko Djole, nisu oni najgori. Najgori su oni sto sute na sve ovo.

Demokratskoj stranci u ovom trenutku ne  treba menadzerska metla Djilas Dragana vec ideoloski cunami.

Dragan Djilas, ako preuzme brod,zakucace zadnji  ekser u kovceg bilo  kakve filozofije  Demokrata. Bice to kamen temeljac ,ali i krov za DS kao modernu biznis kartel partiju.

Svaka politicka partija ogleda se u koncepciji trougla: politicka elita, aktivisti i potencijalno biracko tijelo. Iako postoji vise vrsta motivacija zasto ljudi ulaze u odredjenu stranku,  zasto glasaju za stranku, primarne su dvije vrste: ideoloska/filozofska motivacija i materijalna

Braneći svoje ministre od moguće odgovornosti za odluku da  aerodrom Beograd, uprkos vremenskim uslovima, bude   jedina destinacija za sletanje helikoptera tog kobnog petka 13, Vučić je pokazao da se jedna neodgovornost može braniti samo još većom neodgovornošću.

Proglašavajući  sa druge  strane deo javnosti koji  traži odgovore na sasvim legitimna i konkretna pitanja za  mrzitelje njegovog veličanstva, te posledično i njegovih ministara, srpski  je premijer   demonstrirao istinitost tvrdnje da se jedna sramota može braniti samo još većom sramotom.

Predhodnu noć sam izašao van, ali ubrzo sam se vratio kući na čuđenje mojih ukućana koji su inače, u vreme kad obično dolazim kući, spavali čvrstim snom.

Naravno, tu ne računam dragu mamu koja se uvijek nekako budila, na moju žalost, čim bih ulazio u kuću. Svjetlo nisam palio sve u svrhu tihog i neprimjetnog dolaska, ali kao posljedica mraka na stepeništu zakačio bi kadkad drveni tanjur koji je na lamperiji uz stepenice imao služiti kao ukras, al' i kao moj izdajnik , odnosno mamin obaveštajac za tačno vreme kad, odnedavno punoljetni sin jedinac , stiže kući.

Glasni

Umorio se ocigledno Tomislav Nikolic da vec godinama bude lider najjace stranke u Srbiji, a da u isto vreme bude vjecita opozicija.

Kako jedan moj drug ovdje rece “second place: first loser”.

Cesto se mogu procitati optuzbe na racun Nikolica da je okrenuo svoj politicki stav naopacke ne bi li se samo domogao vlasti. Ovako nesto mogu izreci samo politicki nepismeni ljudi, jer odkad je, sto se ono kaze, svijeta i vijeka, glavni cilj svake stranke jeste vlast.

Jos je 50-ih godina proslog vijeka poznati politicki naucnik Antony Downs izrekao definiciju