B92 Blog

Tumačinja su različita, ali pustinja Mohave se prostire uglavnom na teritoriji istočne Kalifornije, južne Nevade i severne Arizone. Često je zovu High Desert iako od toponima uključuje Dolinu smrti, najnižu i najvreliju tačku u SAD, pa i visoke planinske vrhove Sierra Nevade.  Uključujući mesta kao što su Veliki kanjon Kolorada ili Las Vegas dolinu, metropolis u srcu pustinje.

Namestio sam sebi da od svih ljudi u firmi danas baš ja odem u Paramp na inspekciju.  Znao sam šta da očekujem, bio sam na ovom projektu već jednom.  Radi se o izgradnji skloništa za pse lutalice koje sam negde ranije pominjao.  Danas sam saznao da se u sklopu skloništa gradi i smeštaj za beskućnike koji će u zamenu za smeštaj i hranu voditi računa o psima.  Sve je finansirano privatnim novcem izvesnog dobrotvora.  Interesantan i plemenit poduhvat.  Da ja imam viška novca, ne znam da li bi

Hteo sam nešto sa vama da podelim. Nedavno sam, prilikom uspostavljanja prijateljstva na FB dobio ovaj klip na poklon (oni koji me poznaju, znaće od koga sam ga dobio;))

Dakle, dance with me...

Klip me je oduševio i pregledao sam ga... par desetina puta.  Osim što se radi o lepoj muzici, igri i pesmi, nekako mi se učinilo da sublimira (da tako kažem) ponekad i prirodu komunikacije na blogu i sličnim internet sadržajima.  

I tako, palo mi je na pamet da predložim ovu pesmu za himnu bloga.  Ako neko ima još neki predlog, izvolite slobodno, samo da nije heavy metal. E, da, ja isto mislim da je sasvim normalno odplesati poneki ples sa dragom neznankom (neznancem).  Tako bi se konačno našli na suprotnim stranama, odnosno jedni naspram drugih, ako nikako drugačije.

Počelo je tako što je moj stariji sin odlučio da kupi devojci štene Haskija kao rođendanski poklon.  Pored svih naših odgovaranja, u smislu kako je to nerazumno pošto mi ovde živimo u srcu pustinje a Haskiji žive na severnim, ledenim teritorijama, desilo se ono što se izgleda moralo desiti.

Psetance od šest nedelja starosti je dovedeno na naše staranje za period od dve nedelje jer su u kući devojke moga sina imali goste koji su alergični na pse.  Zavoleli smo malu inventivnu ludu, koja je ignorisala sve fizičke pregrade koje imamo po kući, te naše ljubomorno psetance Noodles-a, i neumorno grizla mačora Pepper-a za vrat jer su joj se baš tih dana valjda menjali zubi (a na šta isti nije imao mnogo primedbi).

Ili ono što je od njega ostalo...

Konačno sam ga ubedio.  Stoji mu taj čamac, niko ga ne koristi, i stalno mi se žali... imam posla danas, biće jak vetar, mislio sam da će deca da ga koriste... konačno danas idemo.  Na pecanje.

...ili ko koga više voli?

Dok blejim u mom ljubimcu na putu sa posla kući, pade mi ova ideja na pamet.  I kako sam brzoplet i nepromišljen reših da probam da postavim malo lakši materijal za vikend.  Nekako smo svi preozbiljni u poslednje vreme.  A mozda i nije baš lak materijal.  Htedoh da vas pitam, ko su vam deset najdražih blog-drugara?  

Pošto sam ja prvi pitao, ja određujem i pravila.  A pravilo je samo jedno.  Sva mesta na listi mogu da se dele osim prvog.  Meni su uvek sve naj-liste bile grbave (naj-filmovi, naj-muzika...) ali malo intrigantnosti se mora uneti u ovo.  Znači, na prvom mestu može da bude samo jedna osoba, a ostalih devet osoba mogu da dele drugo mesto, ili, već bilo koja druga kombinacija sa mestima od dva do deset.

Ovo je moj izbor:

1. Moj Bro, Unfuckable

2. Moj drug, Dragoljub

3. Moja koleginica,

Korto. Izgubili su mi sabrana dela. A mogao bih da ih čitam do besvesti. I to najradije onu crno-belu verziju iz Stripoteke koja se čita sa cvikerima za sunce, zbog zaslepljujuće svetlosti koja izbija iz crteža. Pazi, Korto i Raspućin... Kakav je ono crtež?

Remark. Progutao sam ga u dahu i na posletku proživeo 'Noć u Lisabonu'. Samo što je u mom slučaju to bila noć u Budimpešti. I sad mi nema 'Tri ratna druga'. Nekome sam pozajmio knjigu i taj neko mi je nikada nije vratio. 'Tri ratna druga' je najvažnija priča u Remarkovom opusu. Mrzim nekoga.

Fantom? Fantom nije Super-heroj nego običan Heroj. Nikad nisam voleo Marvelove Super-heroje. Supermena

Jedni moji, neki, dragi drugari su me onomad prijatno oduševili kada su mi za rođoš poklonili sabrana dela...

Ne znam čime sam to zaslužio.  Možda zato što sam stalno ponavljao... ovo je mnogo dobra priča, tako se nekada živelo i odrastalo, znao se red, a znala su se i pravila.  Radilo se o ljubavi, prijateljstvima, malim zavistima ponekad, ali se znao red.

Ili, priča o istinskom heroju.

Avioni ponekad padaju.  Iz različitih razloga. Ovog puta se radi o priči sa srećnim krajem, što nije naročito česta pojava u svetu aviona koji padaju.  

Chesley B. "Sully" Sullenberger III je toga dana trebalo da pilotira na rutinskom letu, avionom Airbus 320, sa njujorškog aerodroma LaGuardia na liniji za Šarlot, Severna Karolina.

Priča je mogla da krene otprilike ovako (detalji se još ne znaju jer je naš junak i dalje pod intezivnom istragom od strane bezbednosnih struktura)...

US Air 1549... runaway 7 left (izmišljam) is clear for takeoff...
- runaway 7 left, clear for takeoff, US Air 1549 is rolling...
(odavde motori grme sa 85% snage, ako se dobro sećam...nastavlja se razgovor između prvog oficira i kapetana...)
...
...
- V1...
- Check!

Nisam merodavan da kazem ko je najbolji, ali sam o letenju učio od svakako najlucidijeg pilota-instruktora na našim prostorima.  Ne znam kako je danas, ali za radio voditelja Zorana Modlija su osamdesetih godina prošlog veka znali svi koji su znali za Ventilator 202, EKV, Partibrejkerse, kasnije, Modulacije... Ono sto je možda manje poznato je da je on profesionalni pilot-instruktor sa višegodišnjim stažem, koji je napisao dva udžbenika (da ja znam), nezamenjivu literaturu za svakog vazduhoplovnog entuzijastu.  Škola letenja i Piste u noći. Škola letenja objašnjava osnovne principe letenja u uslovima dnevne vidljivosti, a Piste u noći dalje razradjuje principe navigacije u noćnim ili lošim vremenskim uslovima.

ili, kako smo izgubili, pa pronašli, našeg psića...

Pisali smo juče kod nanje_de.manccini o mačkama, pa o psima, pa opet o mačkama, pa opet o psima...  Kada je počeo da se pominje bol i patnja usled gubljenja kućnih ljubimaca ja sam hteo da postavim komentar o našem iskustvu.  Počeo sam da ga pišem i shvatio da će biti predugačak.  Pa da ne bih postavljao tepih od komentara, odlučih da napišem post.  Ako se nekome učini da priča poprima sentiment iz "Lesi se vraća kući", žao mi je.  Oni koji me bolje poznaju znaju da to baš i nije moj sentiment.  Ali, bilo je onako, kako je bilo.

Naš kućni ljubimac Noodles je živahni mali maltežanin i status kućnog ljubimca deli sa  Pepperom, ćudljivim bengalskim mačorom, strogim, ali prave