Gost autor: MuadDib 

Једном давно имали смо плантажу кафе у Африци.. (Out of  Africa, opening lineby Meryl Streep).

Екхм, одувек сам знао да ћу ову причицу, ако је икада буде, морати овако да започнем.

Ljudi u mojoj zgradi su nacija
humanista, egoista, gubitnika, fasista, altruista,
ljubitelja zivotinja i jadnika

Tokom dana mi je skoro uvek uključen radio, podešen na džez stanicu koju zovu najvećom, najboljom i šta-ja-znam-kako-još-veličanstvenom u Kanadi, a i šire (ne ustežu se), koja je ušla u neke od mojih tekstova kao i u moje uši, jer nekad inspiriše a nekad i nervira, ali postoji nešto što mi ona tj. ljudi iz male kutije nekad urade i što je apsolutno prekrasno: puste neku stvar, ja ne obraćam pažnju, i odjednom - zaustavim se.

U bliske susrete sa ljudima ulazim sa manje ili više strave. Verovatno je to glavni razlog, uz nešto okolnosti, što živim u mehuru, koji na engleskom bolje zvuči - bubble. Kad moram da se sretnem sa ljudima, ja stegnem zube i stomačne mišiće i izguram sa vojničkim stoicizmom. Posle godina stezanja zuba oni su mi se duboko uvukli u desni, a stomačni mišići su zavidno jaki i bez dodatnog vežbanja. U bubble sam dovukla i nameštaj - planiran dug boravak -  i od opažanja, zaključaka, iskustava i sličnih specijalnosti, jedva se diše. To je pozitivan spin.

Uvod: antonacci me je svojim fantastičnim tekstom podsetio na ovo ispod, i volela bih da moj tekst samo doda efektu njegovog prozivanja i upiranja prstom u jako važne stvari. 

Upozorenje: tekst niže je pun neprijatnog materijala.

U piljarnici na uglu Davisville avenije i Yonge ulice sam na pult složila svoj izbor voća i kesu spanaća kad mi je mladi Kinez - koji nije više tako mlad kao otac dvoje male dece, kojima sam videla početak u rastućem stomaku njihove majke - po prvi put posle nekoliko godina poslovanja na tom uglu rekao nešto lično: da li sam se vratila juče po svoj kusur? pitao je.

Jednog dana je u radnju na Yonge Street-u u koju je retko ko ulazio ušao jedan muškarac.

U kupatilu jutros

Ovde, kao i svuda u svetu, slave se primeri kada underdog tj. neko od koga su svi digli ruke i nema jednu jedinu šansu pod nebom istraje i pobedi. Bravo! Ovde je to upisano u Ustav, nevidljivim mastilom doduše, ali ga svi čitaju bez problema i kad ne znaju jezik. Zbog toga su došli!

            Gost autor: horhe akimov  

Imao sam nekada davno jednog prijatelja koji je više od pola svog života ručavao po restoranima. Živeo je sam u malom stanu u centru grada koji je nasledio od tetke. Radio je kao savetnik u državnoj službi i za to bio dobro plaćen. Nije imao velikih briga u životu osim jedne, koju je odlučio da u potpunosti iskoreni.