Za Novu godinu smo pozvani... ne znam ni gde... sve ! Obući ću farmerke, čizme, kapu, šal i neku toplu jaknu. Ponećemo po neko piće, i otići prvo u našu kafanu, koja btw, radi kao i svakog dana, i gde smo svi "rodbina". Ko nema bolju ideju, može da ostane tamo, sve neobavezno, celu noć.

Izaći ćemo malo napolje da čujemo Masima i vidimo neke ljude. Kad se smrznemo idemo kod prijatelja, standardna priča. A , onda tamo...igranka bez prestanka, divljamo uz stare stvari, i puca nam prsluk...

Ovako mi to, obično, uloodimo se, i nema stajanja, do jutra...

Ne znam šta da napišem na ovom početku. Mogla bih naširoko da vam pišem o sebi i svom životu, ali za takvo nešto nema potrebe.(što bi rekao D.D. R.I.P.)

Ovo bi trebao da bude neki uvodni, pozdravni post, da vam se predstavim. Dakle, udata, imam sina i muža, vesele naravi, nisam prefrigana i lukava, a nisam ni naivna. Ali, bolje i lekovitije za sve, je da vi svratite ponekad i pročitate ono što sam napisala, i sami o svemu donesete svoje zaključke.

Sada ću malo da vežbam kako ovo funkcioniše, nemam pojma o svim tim tehničkim stvarima -pics, you tube... Pozdrav,

Još jedan mali post iz serije - Da li ste znali? Hahaha...samo da ne bude da vas ja redovno ne izveštavam o exponential growing-u! Ova rečenica ne zaslužuje pogled s jednom podignutom obrvom, već malo razmišljanja na temu, jer sve se to dešava baš ovde, i baš sada, baš kako kaže i Fatboy Slim-Right here, right now. Dakle, da vidimo šta smo ono imali?

Moj nasumičan izbor iz videa... da li ste znali da:

1. se jedan od osam venčanih parova u Americi upoznao online

2. Svaki sedmi venčani

1. Social networks

Nedavno

Leaving not NS, ovog leta, gledali smo B. i ja mnogo filmova, kad bi se vratili iz redovnog obilaska(zbog ne dobijanja minusa) naše kafanice. Pogledali smo jedne večeri i Mama mia, novosnimljeni mjuzikl, koji je on već hteo da prepusti samoj meni da ga gledam sumnjajući unapred kao mnogi,( tipa...te balalajke gledaj ti...,) u film toga žanra. Na kraju je ipak odgledao film sa mnom, i ne samo to...siti se ispevasmo i naigrasmo dok smo ga gledali.

Radnja filma se odvija na malom grčkom ostrvu , negde na Mediteranu, bogu iza leđa, gde Dona živi sa ćerkom , spremnom na udaju. Njih

Nemam nameru da zvučim veštičavo i čangrizavo, kad kažem da su neka deca danas isuviše razmažena. Vaspitanje se umnogome promenilo, u odnosu na ono kako sam ja odrastala 60-tih prošlog veka. Ono je jedan od najtežih zadataka roditelja, bilo kad, i bilo gde. Kad se setim moje generacije u tim godinama...Hmmmm...Life can be a bitch!

U mojoj porodici živelo se po pravilima mojih roditelja.

Ne znam šta je to bilo u petak popodne. Sa mnom, ili nečim u vazduhu ! Rano popodne, bila sam u gradu da obavim poslove i plaćanja do početka vikenda. Na jednim vratima zatekla sam poruku na cedulji: PAUZA ! vraćam se brzo! Kako ja uvek da ubodem takav cajt ? Arrrrgghhh…! Besna, sedam na klupu ispred zgrade, da sačekam umornu šaltersku službenicu, da se vrati odmorna i čila, da mi uzme lovu, kad već nije ostavila zamenu. Na prijatnom suncu, sređujem misli i bes, koji su već odćarlijali na krilima prijatnog povetarca, s kojim se borim, jer stalno naduvava moju gaza - haljinu za

Leto je prošlo, ona moja agencija, gde srećem ljude sa različitim problemima, počela je da radi. Dakle, ništa se nije promenilo, ljudi imaju sve više i više problema, a ja sam prosto zatrpana pismima. Mogu vam kazati, da u svemu prednjačimo, mi žene. Svakakve mi se javljaju, ali iako su one mahom my feminine inspiration, božemioprosti, s nekima od njih ne mogu da izađem na kraj. Evo ova na primer! Piše...

Draga moja,

Sanjati san je poželjno! Kad odsanjaš...udahni punim plućima realnost oko sebe. Boli, ha ? It hurts like a sonofabitch!

Prava suština sanjanih i odsanjanih snova, nalazi se mnogo višlje od onoga o čemu se ustvari sanjalo. Ona je večito nadahnuće, zato što se graniči obično sa nemogućim. Ako se misli na nešto drugo, što ima dobre šanse da se ostvari u budućnosti, tj. sve se podredi ostvarenju toga , onda to i nije san, nego plan.

Ne znam kako je sa vama , ali mene je jedno vreme, u osamdasetim, opsedala ova pesma, iako nisam bila fan mainstream sounda. Da li je to taj ritam koji zove da igraš, sintisajzer, bubnjevi, egzotičan i "masan" tekst, taj seksi, raspy glas Kim Carnes, koja na momente zazvuči kao Rod Stjuart, žensko otelotvorenje, ili kao Blondi, Boni Tajler i Pet Benatar smiksane zajedno...?

Bile su '80-te, tako dekadentne i