Dolazi proleće, svi se polako oslobađamo kaputa, raznih bundi i širokih jakni, i naravno otkrivamo rezultate onih zimskih, slavskih sedeljki sa prijateljima i rodbinom, te nepromaljanja nosa iz toplih soba, uz svakodnevno takmičenje u brzini iz discipline..."posle ručka, kauč i daljinac su moji" !

Treba se osloboditi onih, kako ih ja zovem "pojaseva za spasavanje", koji su nastali baš iz gore navedenih razloga, te se postavlja pitanje - jesti ili ne jesti?

Danas ću malo da besnim i gunđam, naravno, bez  ikakvog efekta. Opet dozvoljavam sebi da me nerviraju stvari, nad kojima nemam ama baš nikakvu kontrolu. Kad bolje razmislim, toliko je mali i zanemarljiv broj stvari nad kojima imam neku kontrolu, da me hvata muka, ali dozvolite da ovaj post napišem stvarno "u afektu"( copyright by Jelica Greganović, znaće ona ako svrati), i da bar na kratko osetim dašak olakšanja.

Any girl can be glamorous. All you have to do is stand still and look stupid.

Ovo je  jednom  rekla  poznata holivudska diva Hedy Lamarr, i sama prikrivajući svoj briljantan, pronalazački um, ispod lepe i fotogenične spoljašnosti. Uzgred, šta je to u ljudima kad na prvu pomisle da pamet i lepota ne idu zajedno? 

Pa, da kažem nešto o Hedy, iako je  9.novembar odavno prošao. Bio je to  Dan pronalazača ili izumitelja, kako hoćete, ustanovljen   danom  rođenja ove interesantne žene. Mislim da nikad nije kasno pomenuti je.

Ne sećam se da li je prošle godine neko na blogu spominjao  40-tu godišnjicu od realizovanja albuma Abbey Road od Beatles-a. Ja ne bih da pišem  biografski post o njima i toj fešti.  Ali danas je 9.oktobar i bio bi to 70-ti rođendan J.Lennon-a. Sumnjam da ima nekog ko voli  njegovu i njihovu muziku,  a da ne zna te podatke i diskografiju. Šaljem vam samo malu razglednicu i link do wikipedia-e za podsećanje, i one mlađe da saznaju.

 (Ignoratio elenchi, ad hominem, reductio ad Hitlerum, non sequitur, etc.) 

O debatovanju, fer i dobrom vođenju debate, na blogu je već bilo reči. Uzgred, na blogu  imam i nekolicinu omiljenih učesnika u debatama, posebno onih koji u njima nisu smrtno ozbiljni, te sve uvek začine i dozom humora, koja čitavu stvar učini pitkijom i zanimljivijom.

Svi moji prijatelji u stvarnom životu, koji me dobro poznaju, znaju me kao nekog ko rado diskutuje o svemu, ima čvrste stavove, i brani ih. Za sve ove godine, nadiskutovala sam se o svemu i svačemu, i s prijateljima i onima koji to nisu, i većinom su to bile civilizovane rasprave.

Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

 red proleće B. i ja pravimo kontrolnu zdravstvenu "generalku". Obično krenemo od KKS, pa biohemija, lipidni status, i dr. jer ja hoću nakon zimskih gastro bahanalija i dijete koja usledi da saznam da li je moj spartanski izbor hrane doneo dobre rezultate. Već dve godine nervira me moj malo povećani holesterol, pa nastojim da ga svedem i "uđem u  normalne vrednosti". Posle bahatog gastro ponašanja i zimskog ignorisanja te užasne i strašne reči -  umerenost, vreme je za izvinjavanje sopstvenom telu.

 Moj gost blogovatelj  nastavlja priču o tome kako on čuje Boba Dilana.

Sledi prevod još jedne Dilanove pesme - One More Cup of Coffee. Izdata je 1976. a nalazi se na albumu Desire.
Album je stvaran u momentu dok se gospodin Cimerman razvodio od svoje supruge Sare.
Ispričana je u prepoznatljivo dilanovskom podjebavajućem tonu. Taj podjebavajući ton, kao jedna od karakteristika njegove poezije prisutan je u mnogim njegovim pesmama, ali mi se slušajući pesmu koja je tema ovog bloga uvek nametala paralela sa pesmama Maggie’s Farm i On the Road Again, obe sa albuma Bringing It All back Home.

Ovo su bile reči moje mame.  Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka.  Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može  da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti.

Na internetu čovek stvarno može da naiđe na svakakve sadržaje. Čitajući juče Huffington Post zamalo se nisam onesvestila kad sam pročitala vest o "digital drugs", kao najnovijoj i najvećoj pretećoj pošasti. Dakle, neka televizija u Oklahomi je u svojoj  udarnoj emisiji vesti, u jednom njenom delu upozorila kako se mladi ljudi drogiraju  digitalno, preko interneta! Ova pojava zove se - iDosing. Sastoji se u tome da iDozeri leže nepomično sa slušalicama na ušima, i slušaju muziku, tj.