Kako sam ja nekada uživala u šopingu! A danas, ne znam da li ćete mi poverovati, bolje  i lakše se snalazim u  gvožđarama, nego po buticima.

Neka žena se može upitati i reći - ijuuu... otkud ovo  svetogrđe,  i šta se ona folira - , ali godine zajedničkog  rada i majstorisanja po radionici, kući, bašti, garaži, učinile su svoje.

B. me je odlično školovao, i ja sam vremenom  postala njegov alter ego, u vidu njegovog zamenika, ali i kalfe,  mlađeg vernog pomagača, takoreći potrčka,  vrsta momka za sve, koji je slušao i upijao čudne

37 muzičara širom sveta okupilo  se oko zajedničkog projekta, na pesmi "Stand by me". Nikada u životu se nisu ni sreli, ni videli. Najjačim vezama su se povezali preko svoje ljubavi prema muzici. Svako je izvodio "live" pesmu na svom parčetu zemlje širom planete, posle se to dodavalo, lepilo, i rezultat je ova snažna pesma i veza među ljudima, kakvu već sama muzika može da napravi. Meni čudesno i očaravajuće!A, vi ?

Kad jednom čujete moje metafore, nećete ih nikad zaboraviti. Kroz moju ljubav prema rečima, idejama i metaforama, mogu vas ubediti u neobične  i neverovatne stvari.  Dinosaurus se zaljubio u svetionik - eto metafore! Kad to čujete,  odmah se javlja želja da pročitate tu priču. Zanima vas šta se dalje desilo. Sve velike svetske priče su metaforičke, i zato se zauvek pamte. Današnje pisanje, posebno za pozorište i film, se ne pamti, jer nema metafora. To je boljka modernog pisanja - ono opisuje realnost, a realnost već znamo. Moj posao je da realnost opisujem metaforički,  da je lakše možete progutati.

Tako je otprilike govorio  Ray Bradbury - a dedicated madman.

 Opera "Knez Igor" Aleksandra Borodina sastoji se iz četiri čina i prologa. Libreto je pisan na osnovu istočno-slovenskog, odnosno ruskog epa "Slovo o polku Igorovu" iz

Ovo je Caperceille! To je škotska folk grupa, jedna od retkih , koja peva na škotskom gaelic jeziku. Kao takvi su začudo , još onih dana dospeli na Top 40 u Engleskoj. Jedni su od prvih koji su mešavinu elektronske muzike i afričkih ritmova integrisali u škotsku folk muziku. Sviđa mi se vokal Karen Matheson koja je duša ovog benda.

Prema legendi, pesmu je napisala devojka, koja je čekala momka - mornara, koji se nažalost nikad nije vratio, jer je zajedno sa brodom nestao u oluji. A trebalo je da se venčaju. Nekoliko

Ово је моја улица, јутрос око пола осам(могла сам и да избегнем ову уличну светиљку, да просте ваша светла лица, не замерите)

Моја пролећна леја са нарцисима и зумбулима, под снегом

Od onih sam žena koje pristojnost smatraju vrlinom. Međutim, ponekad sam nemoćna,  a brzopotezna,  fitilj mi je kratak i ne umem baš  svaki put da se savladam u komunikaciji. Odreagujem iskreno,  onako kako se u tom trenutku osećam,  a ne onako kako bi trebalo, i  kako sam vaspitana,  ma kako to ko tumačio. U nekoj sam vrsti nevolje, svakako. I kad  zveknem britkom sabljom i nepristojno presečem komunikaciju, tj. vratim adekvatno,  ili kad odćutim svakom trogloditu  koji sebi daje slobodu da me davi, nervira i maltretira u raznim situacijama, što svakako nije dobro za moje zdravlje  o kome u svakom smislu  prilično vodim računa, i ne pada mi na pamet da ga rasipam naokolo. E pa, baksuz sam nema šta, ali nije to sada bitno, da ne istrolujem sama svoj post za šta umem da budem pravi meštar.

Za Novu godinu smo pozvani... ne znam ni gde... sve ! Obući ću farmerke, čizme, kapu, šal i neku toplu jaknu. Ponećemo po neko piće, i otići prvo u našu kafanu, koja btw, radi kao i svakog dana, i gde smo svi "rodbina". Ko nema bolju ideju, može da ostane tamo, sve neobavezno, celu noć.

Izaći ćemo malo napolje da čujemo Masima i vidimo neke ljude. Kad se smrznemo idemo kod prijatelja, standardna priča. A , onda tamo...igranka bez prestanka, divljamo uz stare stvari, i puca nam prsluk...

Ovako mi to, obično, uloodimo se, i nema stajanja, do jutra...