(Redovan sezonski izveštaj, tema letnja)
 D-5-cap.pngrugome, Borhesu, dešavaju se stvari. Pešačim po Buenos Airesu i zastanem začas, možda već nesvesno, da pogledam luk trema i rešetkasta vrata; o Borhesu doznajem preko pošte i vidim mu ime na popisu nastavnika ili u biografskom rečniku. Sviđaju mi se  peščani satovi, mape, tipografija XVIII veka, etimologije, ukus kafe i Stivensonova proza; i onaj drugi ima takve sklonosti, ali na tašt način, koji ih pretvara u obeležja glumca....Ne znam koji od te dvojice piše ovu stranicu.
(Borhes i ja, J.L.B.)
 
Ovih dana, kako se približavao dan najdužeg svetla, svašta mi se pomešalo u glavi. Vreme za šetnje po ovom vremenu, kao što osećate, nije, za kućne poslove, u haosu iz kog vam ovo pišem, ne, nikako. Vrzmam  se  tako po netu, ni budna, ni u snu, pa naiđem na tipologije ličnosti, razne testove na tu temu, itd. zajutrim za kompjuterom, zbog makar čega.
Ali, da završim prvo sa solsticijem, danom  najdužeg dana. ili najkraće noći. Noćas ću probati da legnem  ranije,  nateraću sebe da odsanjam još jedan san. Kažu da će se ostvariti san snevan na taj dan, he, he..
 
2012-06-05 23:02:05
Astronomija| Budućnost| Na današnji dan

Venerin ples

myredneckself RSS / 06.06.2012. u 00:02

Snažan je bio medeni miris procvetalih nešpula, koji mi je golicao nozdrve, kad su me uhvatili za ruke između sebe, i poveli u sumrak.

- To je Venera, ili večernjača...ili zvezda Danica, odgovorio je moj otac,  - više ćeš o njoj učiti kasnije.

Govorili smo još puno o svemiru, zvezdama i suncu. Mama se  samo zadovoljno smeškala i ćutala. Odjednom je stala i čučnula ispred mene, popravila mi mašnu u kosi i kragnu na haljini, stegnula me u svoj slatki zagrljaj, odmakla se od mene, i gledala me pogledom kojim se uči ljubav.

 

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

 

Počinjem ovaj post od Kulina bana,  muzičkim asocijacijama u dok misli mi vrludaju fazonu, na temu nekih sadašnjih događanja i generacijskih razlika.

Jednom dok se naša kuća  u poslednjoj dekadi prošlog veka, u popodnevnom terminu za naš "vremeplov-muzički biseri", sjajila okupana u  nenadmašnom Gilmorovom gitarskom solu u "Shine on you crazy diamond",  iz škole je došao moj sin.  Radoznalost iz njega svojstvena uzrastu ni dečaka, ni mladića, upitala je - heeej, šta to slušate, dobro je!? - a ja sam skontala da je došlo pravo vreme.

 

Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza  tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda  sa liste  Great American Songbook-a, koje  mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na  ganc novom albumu "Kisses on the bottom".

Ne, ne... nije Paul zločest,  ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière.  Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak  nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima  pesme,  prve po redu  na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". Evo ostalih pesama na albumu, plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

 

Any girl can be glamorous. All you have to do is stand still and look stupid.

Ovo je  jednom  rekla  poznata holivudska diva Hedy Lamarr, i sama prikrivajući svoj briljantan, pronalazački um, ispod lepe i fotogenične spoljašnosti. Uzgred, šta je to u ljudima kad na prvu pomisle da pamet i lepota ne idu zajedno? 

Pa, da kažem nešto o Hedy, iako je  9.novembar odavno prošao. Bio je to  Dan pronalazača ili izumitelja, kako hoćete, ustanovljen   danom  rođenja ove interesantne žene. Mislim da nikad nije kasno pomenuti je.

 

Kako sam ja nekada uživala u šopingu! A danas, ne znam da li ćete mi poverovati, bolje  i lakše se snalazim u  gvožđarama, nego po buticima.

Neka žena se može upitati i reći - ijuuu... otkud ovo  svetogrđe,  i šta se ona folira - , ali godine zajedničkog  rada i majstorisanja po radionici, kući, bašti, garaži, učinile su svoje.

B. me je odlično školovao, i ja sam vremenom  postala njegov alter ego, u vidu njegovog zamenika, ali i kalfe,  mlađeg vernog pomagača, takoreći potrčka,  vrsta momka za sve, koji je slušao i upijao čudne

 

S vremena na vreme sebi postavim pitanje kakav bi bio moj život, da sam u nekom vremenu, kada je trebalo donositi neke važne odluke, izabrala drugačije. Sigurno vam je poznata ona metafora o viljušci, fork in the road, kad ima nekoliko paralelnih, ali različitih puteva i treba odlučiti i izabrati pravi. Ono kad treba doneti neku vrstu odluke, dobru ili lošu, ali koja će zauvek promeniti smer života kakav je bio do tada?! Često mislim o toj račvi na putu, i šta bi bilo da je izbor bio drugačiji.

Još dublje u kontemplaciju baca me upit šta bi bilo da sam tog letnjeg popodneva jedne davne godine, u jednom gradu na moru, bila samo malo upornija, kočopernija i hrabrija, i kako bi ta moja minorna akcija, (znajući, ustvari, moje roditelje, posebno oca koji je bio bolećiv prema jedinoj ćerki), sasvim promenila moj život. Bio bi to moj efekat leptira, a vreme bi posle reklo svoje.

 

 Igra je moj današnji izbor reči na slovo "i",  u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...".  Pošto je leto,  dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod mirelerado započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo.

 Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima,  (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će  priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju?

 

Danas je 16. juni, Bloomsday, sada već širom sveta poznati praznik Džojsovih fanova. Nosi ime po Mr. Leopoldu Bloom-u čije aktivnosti su opisane u Uliksu, na dan 16.juna 1904.godine.youtubepromo.jpg?w=150&h=62 Odani poštovaoci Džojsa širom sveta prave razne vrste komemoracija na današnji dan, koji je već crveno slovo u kalendaru u zemljama engleskog govornog područja. Oni najodaniji poklonici potežu čak do Dablina, e da bi pošli onom rutom koja je opisana u Uliksu. Svraćanje u pabove, inkludid!

 

myredneckself

myredneckself
Datum rоđenja:  - Pol:  Ženski Član od:  06.08.2008 VIP izbora:  101 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana