2011-04-28 22:58:11
Društvo| Film| Život

Konje ubijaju, zar ne?

myredneckself RSS / 28.04.2011. u 23:58

Pre oko nedelju dana skoro nezapaženo je ovde na blogu prošla vest o smrti još jednog glumca iz stare holivudske garde, Majkla Saracena.images?q=tbn:ANd9GcSn8F9X26PbCFfh_YpmZpjpJkULGH7H5Z_XqAwjk9CfuHdEZWq-5Q Umro je boreći se sa kancerom, baš kao njegova koleginica Suzana Jork u januaru ove godine, i reditelj Sidni Polak pre oko tri godine. Red Batons umro je 2006. a Gig Jang tamo neke daleke 1978.g. od alkoholizma. Sa nama su još uvek, na sreću, Džejn Fonda, Boni Bedelia i Brus Dern. Pa, da se tim povodom setimo jednog dobrog filma.

Sada već pogađate da govorim o cast and crew   iz filma "Konje ubijaju, zar ne?" Sidnija Polaka iz 1969.g. po romanu Horasa Mekkoja, koji je već odavno ušao u filmsku antologiju.

 
2011-04-06 22:14:02
Ekologija| Energetika| Planeta| Zdravlje

Ruski rulet

myredneckself RSS / 06.04.2011. u 23:14

Hladna noć marta

Fukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću te

Tužna sakura.

 

-Fukušimi od myredneckself-

 

Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac  na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? -  kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi,  i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja,  trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.

 

Gošća

ginaandmatt-small.jpgedna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

 
2011-02-03 23:16:01
Film

And the winner will be!?

myredneckself RSS / 04.02.2011. u 00:16

Bliži se 27. februar 2011. i još jedna 83-ća po redu, dodela oskara. Pale su nominacije i kladionice rade punom parom, konkurencija je žestoka. Moj favorit je Džef Bridžis (ahh!)  u "True grit", braće Koen. Rustera igra sasvim drugačije od Džona Djuk Vejna, i ne bi ništa falilo, za moj ukus, da oskar i ove godine pripadne njemu.

Navijam i za Helen Bonam Karter, kraljica majka u "The king's speech", meni  i Timu Bartonu omiljenu glumicu. Ona je nominovana za najbolju žensku sporednu ulogu.

images?q=tbn:ANd9GcTDobivT6DLXM4C8OrzrSBfUlG6eaYw3IsMgGDuLFf1vhyX6w8e

 
2011-01-17 22:52:16
Istorija| Muzika| Zabava

Boogie night

myredneckself RSS / 17.01.2011. u 23:52

"Too much of a good thing may be a great thing", Mae West

Šta   tragači za transcedentnim uzbuđenjem, prevratnici kulturnih normi i mogući revolucionari da rade i kako da  provode vreme, kada se u istoriji retko dešavaju bona fide kulturne, političke i duhovne revolucije, ponekad ni za čitavog jednog ljudskog veka? Jedna od mogućnosti je da postanu opasni i srastveni club i discotheque goer-i, te da uz šarenilo svetla stroboskopa utonu u slatku dekadenciju (hmm...Me Vest), koju je disco era nosila sobom, i tako popiju poznati i dèjà vu  antidote protiv monotonije i lošeg svakodnevnog života. ( Peter Braunstein ) Noćni klubovi i diskoteke su mu nekako dolazili kao čuvari plaže u zimskom periodu, i sprečavali, kao i obično,  i primisli o nekim socijalnim nemirima i pobunama. Dnevne nedaće i problemi, nestajali su noću uz naglašene ritmove disco muzike i kičasta svetlucanja lažnog glamura.

 

Q-11-cap.png

vo sam pomislila neki dan, nepuna 24 sata posle lepo pripremljene i provedene  porodične slave. Ali tvrdeći ovo iz naslova, nikako ne bih želela da zvučim pesimistično, jer iako ponekad i pomislim da su nevolje, teškoće i maleri,  moji mnogo češći saputnici kroz život, volim što postoje  oni divni veseli momenti, prepuni radosti, koji su pravi blagoslov zbog kog život  vredi živeti. Iako me većina od vas, nadam se toplo, ne smatra pesimistom ili nekom nadžakušom, ja moram i ovako fizički onesposobljena, da ne kažem bangava u desnu ruku i rame, pred vama da svedem konačne konte za 2010-tu, kojoj btw, jedva čekam da vidim leđa, otkrivajući pritom da u meni još ima naivnosti deteta, i vesele nade da će sledeća godina biti lepša i bolja.

 

Ovo su bile reči moje mame.  Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka.  Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može  da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti.

 

 

Ne sećam se da li je prošle godine neko na blogu spominjao  40-tu godišnjicu od realizovanja albuma Abbey Road od Beatles-a. Ja ne bih da pišem  biografski post o njima i toj fešti.  Ali danas je 9.oktobar i bio bi to 70-ti rođendan J.Lennon-a. Sumnjam da ima nekog ko voli  njegovu i njihovu muziku,  a da ne zna te podatke i diskografiju. Šaljem vam samo malu razglednicu i link do wikipedia-e za podsećanje, i one mlađe da saznaju.

 

Da, ovu prvu rečenicu izgovorio je Isus za vreme poslednje večere na onaj Veliki četvrtak, a ovu drugu mogao je da doda, sudeći po istraživanjima braće Wansink, Craig i Brian.

Sigurno ste čuli za Ig-Nobel nagrade, nedavno je i Jeremija pisao o njima ( izvini Vojislave, stari nick mi bolje paše u ovom postu, he,he...). To su one koje se daju za istraživačke studije onima koji istražuju uticaj kantri muzike na samoubistva, zašto nema glavobolje u detlića, kako pacovi ne razlikuju japanski od dutch-a kad se oni govore unazad, i ob-la-di ob-la-da, life goes on. Ova braća kanda pretenduju da uđu na listu za dodelu.

 
2010-09-03 23:34:26
Na današnji dan| Život

Parole du jour: na "R"

myredneckself RSS / 04.09.2010. u 00:34

 R-6-cap.png ođendan je bio, i prošao. Taj dan, dan kad sam se rodila, je  značajan manje više zato što mu oni koji ga se sete daju taj značaj. Značajan za okupljanje porodice i prijatelja. Rođendane ne slavim odavno, ali na kraju uvek ispadne da slavim, onako, iz nevezanog. Svi nazovu telefonom ili svrate, onda ja kažem - pa sedite, daj da popijemo po jednu, probaj ovu tortu nisam je do sada pravila, itd. I... na kraju uvek ispadne dobar provod.

A ja sam  tog  jutra bila slobodna, mislim, od bilo kakvog posla, i nekako setna.  Uranila sam,  i počela dan pijući kafu na terasi, svodeći konte,  prebrojavajući silne godine i događaje. A toga ima!

 

myredneckself

myredneckself
Datum rоđenja:  - Pol:  Ženski Član od:  06.08.2008 VIP izbora:  101 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana