B92 Blog

Ili, razgovor između procvalih ruža, kao i, drveće koje govori u Čarobnjaku iz Oza...

Kakva li će biti Alisa Tima Bartona, koji je inače poznat kao malo disturbing   reditelj?

Saznaćemo u martu 2010.g. ako sve teče po planu. U filmu igraju Mia Vasikovska, australijska glumica, kao Alisa, Džoni Dep i  Timova životna saputnica od 2001.g., Helen Bonam Karter, zatim En Hatavej,  Stiven Fraj (Blekeder), Met Lukas i drugi. Tim Barton, Džoni Dep i Helen B.Karter, su mi "odkačena ekipa", i baš su se našli, pa ne mogu da dočekam da vidim ovaj , ne znam koji po redu, rimejk. Do tada pogledajte scene iz filma , i zanimajte se tražeći razne likove.

Kad sam noćas pre spavanja stajala na prozoru i udisala divan  vazduh, u to gluvo litnje doba, pun mirisa lipe i krinova, zaključila sam da sam na neki način fascinirana prozorima, još od mladosti. Setila sam se kako me je baba kao malu opominjala, kad smo išle sokakom pored niskih seoskih kuća i njihovih otvorenih prozora, da ne zavirujem, jer je nepristojno, što za mene uopšte nije bilo prihvatljivo, i u tom smislu sam ostala nepopravljiva. Smatram da su prozori oči kuća, i da je ne pogledati u njih nepristojno, u najmanju ruku kao da ne gledaš u oči čoveku s kojim pričaš.

Otvoreni, sa griljama, roletnama, sa namaknutim zavesama, osvetljeni, zamračeni...oni propuštaju mirise i slike od uspomena. U maloj sobici kod tavana, "sobici od uspomena", u kojoj se i B. i ja izgubimo na dva-tri sata kad god uđemo u nju, (kao, spremaćemo fijoke!), ima jedan prozor s kog možeš da uzbereš kajsiju, pa da nastaviš da preturaš po starim vinil pločama, možeš i da pustiš po neku, na sad već vin

Evo me posle nekoliko nedelja opet u ulozi "filtera" sa interneta. Ovoga puta nisam mogla da odolim, a da ne podelimo mišljenja o nekim stavovima Penelope Trunk, i istraživanjima na koja je ona naišla. Ona je Amerikanka, vrlo uspešna žena, pokretač nekoliko web servisa, koji pomažu kompanijama u izboru kandidata, i savetnica, koja piše u preko 200 novina i magazina, širom Amerike - Time magazine, Boston Globe, San Francisko Chronicle idr. Meni se jako sviđa kako ona na njenom blogu, za koji je kritika Business Week-a, btw, rekla da je pisan poetski, promišlja o onoj tački gde se ukrštaju  posao i svakodnevni život, i stalno pokušava da kaže, kako ne morate da se pretvorite u zombija opsednutog samo poslom.

Ovoga puta tema koja me je zainteresovala bila je relokacija, preseljenje, ( naravno kod njih u USA), verovatno na fonu rumor-a po celoj Srbiji, kako nam bez Beogra

Imala sam nameru da uradim mnogo posla za vikend. Ali nisam. Trebao mi je skoro čitav dan, dobro ne čitav, ali mnogo vremena, da spremim gostinsku sobu, za gošću koju očekujem, napravim mesta u ormanu za njenu garderobu, očistim kupatilo, i... tu sam stala. Dalje mi se nije dalo! Dobro, nije baš sve tako loše. Ali još uvek imam grižu savesti, jer sam  izmišljala svašta da radim, samo ne ono što je trebalo. Uostalom, zašto i ja ne bih imala spektakularne planove, koji vikendom ne uključuju i ne podrazumevaju kućne poslove ?

OK, ovo nisu bili moji "vredni" dani! Dani ovog vikenda su kod mene više podsećali na otvaranje sezone snova. Evo i danas, pijem drugu šolju moje nes kafe, sređujem inbox, blogove i blogliste, tumaram po kući, i sanjam...oh, slatk

Ovog proleća je ustanovljeno da prokišnjava krov na terasi, onoj velikoj, nazad, što gleda u baštu. B. je našao majstora da sanira štetu, ali kad je već majstor tu, smatrao je moj muž, ne bi bilo loše da izvrši neke "male" promene, koje su ispostavilo se, bile sve, samo ne one neodložne prirode, kako sam ja mislila, i kako je meni objašnjeno, onoj koja po njegovom mišljenju, od kako je počela kriza u džepovima gaji kobre, i besomučno traži polaganje računa na svim frontovima.

Zamislio je, stariji gospodin, domaćin čovek, moj muž, da skine sa krova terase crep, namesti neku vrstu tegole, i još ponešto...eh, to ponešto! Za naivne poput mene, objašnjenje mog muža je zvučalo odprilike..."skinemo crep, ja nabavim s majstorom materijal, on namesti za jedan dan, usput poprav

 Nedavno sam ja, kad sam imala neki bogznakoji grip ove sezone , pokušala da ga iskoristim u svoj svojoj muci, i da ostavim cigarete. Za taj pokušaj, na ruku mi je išlo ono odvratno stanje kad sve što unosite u sebe menja svoj pravi ukus i miris, pa tako i duvanski dim koji inhalirate u sebe, ne liči ni na šta. Ali, avaj, to stanje je trajalo cigla dva dana, pa kako sam polako ustajala iz mrtvih, tako se moje čulo mirisa i okusa popravljalo, i moja želja za pušenjem se vraćala.

Dva dana ništa cigarete!!!…što me je ipak na neki način obradovalo, jer me je uverilo da ja ustvari, kad bih prestala da pušim ne bih imala nikakve tegobe, tipa preznojavanje, nervoza, drečanje na sve i svašta. Sve je to u stvari u glavi, uverih se ja, i nastavih i dalje da mislim da će taj dan sigurno uskoro doći. Hoću da budem sigurna u svoju odluku, i da mi se ne de

Neki dan sam naletela na jednu dobru stvar, na članak u kom se pominje Adrienne Monnier, i njena knjižara otvorena u nevreme Prvog svetskog rata, usred Pariza. Smatram da je to lepa i dobra priča, iz više razloga, i da lepe priče treba pričati, posebno zbog mladih, kojima danas skoro niko, pa čak ni roditelji, ne pričaju dobre priče, jer za to obično nemaju vremena.

Dakle, htela sam da ispričam nešto o mogućnostima izbora, i volji da izabereš, kad si bedan i gladan, i kad ti vihori rata, odnesu skoro sve. O nekim osnovnim stvarima. Da stvoriš nešto sopstvenim rukama i voljom, da rušiš predrasude i boriš se s njima. Hvala Ivana!

"What do you think, this is the army, where you shoot'em a mile away? You gotta get up close like this - and...bada-bing ! You blow their brains all over your nice Ivy League suit!"

Sonny (James Caan u "Kumu")

Još malo "filtriranja" sadržaja sa interneta na mom blogu! Ovoga puta pažnju mi je okupirao izvanredan, opširan članak  u Vanity Fair-u, o tome kako je pravljen Kopolin "The Godfather".

Btw, morate naći malo vremena da pročitate ceo, izvanredan članak o tome kako su holivudske ajkule, pravi gangsteri i mafijaši, sa genijalcima - film makeri-ma, uz mnogo muka, uspeli da naprave ovo holivudsko remek delo.

Autor knjige M.Puzo, imao je u glavi odmah viziju da K

Ovoga puta, u ovom postu, biću filter za sadržaj nađen na internetu, inspirisana njanjinim postom od nedavno. Uz nekoliko kvalitetnih linkova naslutićete vi i poneko mišljenje iz moje perspektive, i gledanje na svu tu think geek materiju. Ovo što sam našla na TED.com, jednostavno je fenomenalno! Dakle, radi se o Siftables projektu, o kompjuterizovanim, mislećim pločicama, koje možete slagati, mešati vašim rukama, po vašoj želji, a pomoću kojih onda možete računati, svirati, tj. praviti muziku, pričati sa prijateljima itd. Ja nisam computer geek, ali naslućujem njihovu široku edukativnu namenu. Zamislite šta bi ovo značilo recimo, deci, u njihovom razvoju i napretku, u njihovom procesu mišljenja i raznim željama u igri. Predpostavljam,( jer ne kapiram u potpunosti, kako ove stvari rade posao), da se moraju prikačiti na običan PC, prosto da "isprogramiraš" namenu - muzika, da li ćeš pravit

April madness...neki dan sam otišla na izložbu cveća pred Spensom i uživala u raznovrsnoj ponudi biljaka, od sobnih do onih prolećnih. Te prolećne su me osvojile, pa sam kupila ranunkle, ili anemone i još par plavih zumbula, ali onih starinskih sitnijih što imaju najlepšu nijansu plave boje, a o mirisu, da ne govorim. Setila sam se kako su govorili nekada za ženu s najlepšim plavim očima na svetu, Elizabet Tejlor...da ima oči boje hijacinta!

U aprilskom odapinjanju Amor strelica, na sve strane, mene opsedaju jedne oči, momka, koji je ovog proleća totalno osvojio moje srce... Uroš. Ja mu dođem baba-tetka, (on je unuk mog pok. brata) i očekujem ovih dana njegove prve korake,