... i za domaći zadatak, sto puta napisati:

Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog. Ljubi bližnjeg svog.

Šalje maca22: vest za blogojavnost

"Mi, studentkinje i studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, današnjim protestom hoćemo da pokrenemo talas otpora uništavanju visokoobrazovnog sistema koje država sprovodi pod maskom bolonjskih reformi.

Zakon, koji se pod izgovorom reforme obrazovanja sprovodi sada već šestu godinu, samo pruža izgovor državi da iz godine u godinu ulaže sve manje budžetskog novca u naše školovanje. Dok se ministri hvale izgradnjom „ekonomije znanja" sav teret troškova prebacuju na nas i naše porodice.

Oko polovine studenata u nekom trenutku napušta fakultete: zato što ne možemo da plaćamo i školovanje i troškove života, ili zato što smo svesni da će retko ko od nas pronaći posao u struci - a samo diploma Filološkog košta preko pola miliona dinara!

Krajem prošlog meseca stigla su mi izvršna rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojima se OŠ "Mladost" i OŠ "Radoje Domanović" iz Novog Beograda nalaže da mi daju kopije svih dokumenata koje sam tražila. Divota jedna od literature, ta izvršna rešenja. Milina za čitati. Te žalilja je u pravu za ovo, te žalilja je u pravu za ono, te državni organ je pogrešio ovo, te državni organ je pogrešio ono. I tako na tri strane, pa puta četiri rešenja. Čudo neviđeno u Srbiji - da građanin bude u pravu, a državni organ u krivu. Ču-do!

I, ne lezi vraže, nakon tih rešenja, i jedna i druga škola dadoše mi šta sam tražila. Da ih sad neko pita a što mi to odmah nisu dali, nego su se blamirali kojekakvim skandaloznim rešenjima o odbijanju mojih zahteva - verujem da ne bi znali da odgovore.

Nisam, međutim o tome htela da pišem blog. Htela sam da pišem o toni tih papira koje je svaka škola svake godine u obavezi da proizvede, e, a pitaj Boga zašto.

Umela sam često da kažem kako u ovoj zemlji Dembeliji, čim izađem iz stana, doživim neku idiotariju od strane državnih organa i organčića.

Kako sam samo bila u krivu.

Ispostavlja se da, u stvari, uopšte i ne moram da izađem iz stana da bih doživela neku idiotariju od strane državnih organa i organčića.

Idiotarije stižu i poštom.

Na primer, današnji račun Infostana.

Dobro, de. Će platim.

Nego, uz računčić, stiglo i obaveštenje.

Nisam glasala na ovim izborima. Htela sam, nije da nisam. Htela sam da izadjem i ucestvujem u akciji belih listica. Htela sam da "kaznim" vlast sto u protekle cetiri godine nije zemljom rukovodila onoliko dobro koliko sam smatrala da treba i moze njome da rukovodi. Htela sam, kazem, ali na kraju nisam.

Sad mi, s jedne strane, drago, a s druge krivo. Kada vidim ovaj cirkus koji pravi ova kaobajagi opozicija, drago mi sto nisam kaznjavala vlast. A s druge strane, zbog iste kaobajagi opozicije koja pravi pomenuti cirkus, krivo mi sto nisam izasla i glasala za vlast.

Za mnogo toga mi je vlast u prethodne cetiri godine bila kriva, i mnogo me je vlast u prethodne cetiri godine razocarala. I lajala sam na vlast, nije da nisam. Sad, kad vidim ovaj cirkus koji pravi ova kaobajagi opozicija, prosto mi krivo. I vise mi vlast nije kriva ni za sta. Kriva mi opozicija. Sve sto vlast nije uradila kako treba, nije uradila zbog toga sto opozicija nije opozicija, vec samo jedna kaobajagi opozicija. Konacno, svaka vlast je samo onoliko dobra, koliko joj je dobra opozicija.

Pregledajući udžbenik Sveta oko nas, dete mi se najviše oduševilo stranama 42 i 43, a na njima krave, ovce, konj, svinja, prasići, koza, magarac, koka, pilići, petao, ćurka, patka, pačići, guska i guščići.

Tuga me uhvatila.

Moje je detinjstvo obuhvatalo minimum dva meseca godišnje provedenih u selu, gde sam iste te životinje gledala kako se legu, rađaju, rastu i kolju. Čuj, gledala. Pomagala. On je selo jednom video, na dva dana, ali je bio suviše mali da bi se toga sećao. I sad se mislim, možda bi plan posete Legolendu sledeće godine trebalo da zamenim nekim paket-aranžmanom iz bogate ponude domaćeg seoskog turizma?

Danas je godišnjica smrti Anđelke Trifunović Popović iz Kraljeva. Umrla je rađajući treće dete u KC "Kragujevac", nakon što je prethodno dva dana bila lečena od visokog pritiska u ZC "Studenica" u Kraljevu. Ni godinu dana nakon njene smrti nije jasno zašto Anđelku u ZC "Studenica" nisu odmah porodili, s obzirom da sva literatura koja opisuje "savremena dostignuća medicinske nauke" porođaj smatra jedinim efikasnim medicinskim tretmanom za

I bi završni ispit iz srpskog jezika i književnosti.

Mene sad zanima koliko je nas ovde prisutnih, što smo se par dana o pismenosti i nepismenosti naše dece razgovarali, spremno uraditi isti ovaj test što su ga deca radila, te pošteno prijaviti rezultat?

Za hrabre koji se ne plaše samoposmatranja, evo linka za test: SRPSKI JEZIK

A tačne odgovore možete pronaći ovde: KLJUČ ZA BODOVANJE

Ја сам врло много путовао по свету. Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио. Чудновато! Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа. Главно је да ја држим да сам врло много путовао.

Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити. Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију. Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи. Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком. Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца

Vesti na B92 

Milan Popović je priču za vebsajt www.MajkaHrabrost.com poslao ubrzo nakon što je isti postavljen na internet, i ona je objavljena pod šifrom Kengur 086:

Anđelka Trifunović Popović, 31 godina, iz Čukojevca kod Kraljeva je imala svog ginekologa koji joj je vodio trudnoću. Anđa se redovno kontrolisala i od strane ginekologa dobijala uveravanja da i ova, treća trudnoća, teče u najboljem redu. Anđa se radovala trećem detetu i borila se protiv bele kuge.