Nedelju za nama obeležili su striptiz Olje Crnogorac i snimanje rimejka „Lesi se vraća kući" u produkciji teniserske porodice. Nego, meni kao knedla stoji odranije ono kad je Rambo Amadeus napustio Zaječarsku gitarijadu jer je bio, kako se to obično kaže, „žrtva skrivene kamere". Gostovao je u studiju zaječarske televizije s Dadom Topićem, koji je, podsetimo se, made in Croatia, a mi smo preko Pinka u ozbiljnom hladnom ratu s Hrvatima. Fingiranim antihrvatskim pozivima stvorila se slika kao da će masa linčovati Hrvata i izdajicu Ramba.

I sad je Rambo cava što se naljutio i otišao. Pa ne, nego će tako potresen izaći na binu da peva. Stres koji je doživeo svakako nije mogao da iščezne do nastupa. A i ono o čemu želim da pišem je baš taj stres koji preživi žrtva i nečije „pravo" da bira koga će temeljno da stresira.

Setite se samo stresa koji je pretrpeo onaj tip, žrtva veoma gledane skrivene kamere, kad se u svojoj garaži našao nos u nos sa tigrom... I tako dugih pola sata. Ili onog fudbalera kome su ukrali tek kupljen auto, pa je trčao da stigne lopove...
A da ne spominjem onaj idiotluk čuvene "Nemoguće misije" kada su

 

Znam da pišem.

Danima smo u prilici da posmatramo u vestima kako Engleska gori. U plamenu su London, Birmingem, Liverpul, Notingem... Sve svetske stanice prenose da su demonstranti na ulicama i da pale, lome i pljačkaju. Ono što je simptomatično, jeste da niko ne kaže zašto. Koliko god sam osluškivao medije i internet, nigde u javnosti se nisu pojavili zahtevi, protesti nemaju vođe, nijedna politička ili sindikalna organizacija ne stavlja se na čelo protesta. Samo se pali, pljačka i ćuti.

 

 

Većina trezvenih izveštača sa ulica punih dima i akcije protest „vatra i ćutanje" analizira u kontekstu

Maline, malinari, otkupna cena, hladnjače, pljačka, izvoz, naš znoj, mi radimo, drugi se bogate... To su naslovi i transparenti koje viđamo svake godine u ovo vreme. U poslednjih desetak godina, kad dođu najtopliji meseci, vrlo često smo u prilici da vidimo u vestima neke ljude koji protestuju zbog otkupne cene maline.

 

 

Spontano sam se dodatno zainteresovao kad sam video snimke na kojima „goloruk" narod bije miliciju i demolira službena vozila. Baš me zanimalo da proniknem u suštinu i saznam ko su dobri momci, a ko unutrašnji neprijatelji. Prvo što sam saznao bilo je poražavajuće. I pored toga što sam mogao da se opkladim da država propisuje otkupnu cenu maline, nisam bio u pravu. Cenu formira tržište i na nju uglavnom utiče jedan od osnovnih principa ekonomije poznat kao „odnos ponude i potražnje", kao i kvalitet samog proizvoda.

Nedavno je beogradska publika imala priliku da vidi gašenje mladog života i nastanak legende. Ejmi Vajnhaus je iz Beograda otišla direktno u klub večnih koji nosi naziv „27".

„Klub 27" ili „27 zauvek" tužna je lista velikana muzike koji su tragično skončali u svojoj dvadeset sedmoj godini. Istina je da ljudi umiru svakodnevno, pa i muzičari koji su imali snažan uticaj na generacije, ali upadljivo je velika koincidencija da šest superstarova rokenrola i soula okonča svoj život baš u 27. godini.

Džimi Hendriks, čije su deonice na električnoj gitari terale publiku u ekstazu, Dženis Džoplin, koja je specifičnim glasom postala mera vremena u kome je živela, Kurt Kobejn, koji je oformio potpuno novi alternativni pravac roka, Džim Morison, čiji su tekstovi pamćeni kao mantra. U tom klubu je i Brajan Džons, gitarista i jedan od osnivača najvećeg rok benda svih vremena Rolingstons. Najnoviji član „dvadesetsedmice", gospođa Soul Mjuzik ili Ejmi Vajnhaus, kao kometa je sagorela naočigled beogradske publike i još više učvrstila mit o mladim muzičarima koji su na neki način promenili svet, a otišli s njega baš u dvadeset sedmoj.

ZNAO SAM!!! Nemci objavili u Nju Inglad medicinskom žurnalu najnovije istraživanje o sisama i zdravlju i kaže da je gledanje u ženske sise 10 minuta zdravije nego odlazak na trening.

Doktor Vaterbi tvrdi da je “10 minuta gledanja u lepe velike grudi isto, ako ne i bolje, nego 30 minuta aerobnog treninga”.

 

Ako se striktno primenjuju ova sranja koja nameću neke organizacije i grupacije, nikad više nećemo moći da ispričamo vic o Bosancu, Crnogorcu, Eri, ali isto tako ni o plavuši s velikim sisama, panduru, lisici, zecu, patuljku... Ne daj bože da se u vicu spomenu pederi ili Jevreji. Ode glava, mislim medijski.

 

 

 

 

ČURUG - Osetljiv na tuđu nesreću.
- U grudima moje mame uskoro će kucati novo, zdravo srce. Zahvaljujući jednom veoma visokom čiki, koji dobro igra košarku, dobili smo puno para - pohvalila nam se juče četvorogodišnja Nevena kad smo telefonom pozvali njenu majku Slađanu Benke (26) iz Čuruga, koja ima retko oboljenje srca - dilatativnu kardiomiopatiju.

Kabinet predsednika Republike obratio se javnosti saopštenjem u kojem najoštrije osuđuje ponašanje Novaka Đokovića minulih dana, i sraman pokušaj manipulacija kojima je mladi teniser želeo da prikupi političke i ATP poene na račun navodne prisnosti sa gospodinom Tadićem

Prema navodima iz pomenutog dokumenta, Đoković je tendenciozno i sračunato došao do finala Vimbldona, znajući da će završnom meču prisustvovati predsednik Republike i drugi reket Srbije - Vuk Agasi Jeremić, ne bi li ispalo da su aplauzi upućeni njemu, a ne njima, što nikako ne odgovara istini, s obzirom na činjenicu da su gospoda Tadić i Jeremić u Engleskoj obožavani kao „Bitlsi", odnosno, u Srbiji kao Troteri potpomognuti Mirkom Ekrem Jevrić Cvetkovićem.

- Na sreću, svima je bilo jasno da povicima „Ovaj poen je za tebe, Boki", Đoković pokušava da izmanipuliše situaciju i prigrabi za sebe deo predsednikove popularnosti, što je kulminiralo po završetku meča, kada je sav znojav i zadihan prvo potrčao ka loži u kojoj se nalazio gospodin Tadić i skinuo u bratel majicu, odbivši da primi pehar ukoliko to ne učine zajedno - naglašava se u saopštenju, uz napomenu da to nije bio kraj besramne hajke na svetački lik i delo dobrog pastira iz Krunske.

Kažu da u životu postoje situacije koje razdvajaju dečake od muškaraca. Kada se pojavila mogućnost da idem kao jedan od prvih novinara u Egipat, nisam ni pomislio da je to nešto za šta treba preterana hrabrost. Jednstavno dobiješ zadatak i odeš.
Nemiri koji su se dešavali bili su mahom skoncetrisani u Kairu što je poprilično daleko od Crvenog mora i glavnih turističkih destinacija a uz to mi Srbi smo vremenom oguglali na ratnu opasnost, revolucije i kontrarevolucije tako da o bezbednosti nije bilo preteranih briga.
Da krenemo redom.
Let iz Beograda je bio malo poznatom egipatskom avio kompanijom “Memfis” i prošao je savršeno uz solidno posluženje i čak dve lepe stjuardese. Nova ali, čini mi se, moćna turistička agencija “United trevel international” nije ništa prepustila slučaju.