Verovatnoća ulaska u kuću 25%

-Isidora Bjelica, pisac i voditeljka
-Katarina Ostojić - Kaja, pevačica
-Jadranka Živanović učesnica drugog VB
-Ajs Nigrutin, reper
-Milan Strongmen, bodibilder i pisac
-Daliborka Milanković, učesnica prvog VB

 

"Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje"

 Cesto sam provodio vreme istrazujuci dvoriste i lepo uredjenu minijaturnu bastu sa ne bas preterano prijateljski nastrojenim ruzama. Uzivao sam naklonost dedinih lovackih pasa i bio jedan od retkih prezivrelih koji su smeli da udju u njihov boks. Igrao sam se treskajuci dedinim alatom u radionici, a nije bilo nezanimljivo ni u garazi gde je bila parkirana freza i prikljucne masine. Ogroman dedin bicikl je bio nesavladivo prevozno sredstvo za moju konstituciju ali je bio idealan kao pokretne merdevine za penjanje na garazu. Dok me je leti bastensko crevo pretvaralo u vatrogasca pocetnika koji je stalno vezbao kako da ugasi vatru u kuci, u kolima u pokretu, na biciklisti... Zimi mi je pec na drva bila najinteresantnijna igracka. Neverovatno kakvi sve predmeti mogu da izgore i da naprave toliko dima.

I ove godine sneg iznenadio putare

Dvojica trojica su primetno naelektrisani idejom "sad cu vam jebem majku svima". U momentu kada je menadzer, posle dugog okolisanja, saopstavao da je kompletna postava obezbedjenja slobodna i da ne dolaze vise na posao, jedan krupni celavi belac ga psuje i gadja punom plasticnom flasicom vode. Menadzer je vesto izbegao flasicu, bas kao Dzordz Bus letecu cipelu u Iraku . Vodja pobune prilazi i skoro mi se unosi u facu verovatno racunajuci na podrsku kolega koji ga glasno bodre..

"A vas dvojica sta glumite. Ajde gubite se odavde"

"Obrati se mom sefu" pokazujem prstom na luidjija svega metar ipo od mene.

Moja umanjena kopija, izbacivac odmetnik, osokoljen mojim zabrinutim licem, se okrece prema Luidjiju i hvata se za muskost

"Nemate vi muda za ovaj posao... vi badigardi. Gubite se odavde"

Osnovni trik realne ulicne borbe je i ovoga puta prosao. Snaznim zamahm noge udaram neopreznog protivnika u zadnju stranu kolena. Ne kaze dzabe Bas Ruten:

"Nikad, ali nikad, ne skreci pogled sa protivnika."

Izgleda da celavi nije imao prilike da se upozna sa Basom pa sam mu ljubaznodao uvodne napomene. Od siline udarca cela noga mu polazi napred i navlaci telo a posebno glavu na seriju udaraca italijanskim simikama. I kao sto to kaze Majk Tajson,

"Svako ima plan dok ne dobije udarac u usta"

Jedan značajan deo svog života sam proveo u teretani trudeći se da saznam što više o razvoju snage i oblikovanju tela. U početku sam pažljivo slušao savete iskusnijih vežbača i raspoloživih trenera a kasnije sam, sa porastom upotrebe interneta, počeo i sam da čitam direktno sa izvora informacija. Ono što me je strahovito zapanjilo je cinjenica da su obične svakodneven doktrine koje se primenjuju u teretani u najmanju ruku diskutabilne, a ako ne i kontradiktorne sa naučnim člancima i sa iskustvima koje su imali priznati bilderi i snagaši. Kako je vreme odmicalo i moje znanje o vežbanju bivalo kompleksnije sve mi se više činilo da veliki broj vežbača koristi sasvim pogrešne polazne premise. Zato i želim da osvetlim nekoliko veoma zastupljenih zabluda koje su zatrovale kolektivno znanje populacije vežbača sa tegovima

Okrugli sto u maloj trpezarij zatrpan hranom, svecani carsav sa izvezenim tresnjama, koji samo delimicno pokriva krzljave narandzaste astalske noge. Na pocasnoj astalskoj galeriji, u centru, svecano stoji masivan crni svecnak od kovanog gvozdja sa tri debele svece, opkoljen ruskom salatom, pitom sa mesom i prasetinom. Strazu drze nabildana pogaca, naseckana cajna i mlad sir. Mozda i neki slani stapici sa makom, ne secam se, bio sam mali. Na televizoru "Ei Color deluxe" cudno veseo dnevnik, koju vodi niko drugi do Ckalja. Pomazu Zika kakosebesepreziva i nasmejani Nikitovic. Sledi novogodisnji

Mereci distancu sa koje posmatram raskalasne klijente, postalo mi je jos jasnije da sam ja nas covek u njihovim redovima. Jednostavno sam osetio da ja nisam deo tog sveta a da imam jedinstvenu priliku da prenesem nama kako je to tamo negde sto vidjamo samo na televiziji i to mahom u friziranom obliku. Osetio sam odgovornost i potrebu da da sacuvam od zaborava price koje se predamnom same pisu. Ispricane price su prosto izlazile iz mene ostavljajuci mi samo dve mogucnosti. S obzirom da se ni sa kim ne druzim, mogao sam samo da pricam sam sa sobom dok hranim golubove u glavnoj ulici, rizikujuci pticiji grip ili da pocnem da belezim sta mi se desava. 

U Americi sam vec dugo. Cini mi se predugo. Prisecam se dana kada sam kao gastarbajter pocetnik , bez ikakvih papira, spavao na patosu i hranio se za 3 dolara dnevno. Jedno vreme sam bio bez posla i ziveo u stanu bez struje i namestaja. Bilo je bas zajebana situacija, idealna za odustajanje od americkog sna. Jedino me je odrzavao motor na nuklearni pogon marke "moramo uspeti". Jakom voljom i vestinom preziljavanja dostojne najboljih komandosa, relativno brzo sam savladao prvu koru americke pite od koje cesto trnu zubi. Dobacio sam se do laskave titule gastarbajtera profesionalca. To znaci da imam kola, pun frizider, ne kasnim sa kirijom za stan, ne zagledjujem cenu bas svega sto kupujem. Jednom recju, mi profesionalci nemamo preterane oskudacije osim, mozda, zadnjih par dana pred platu. Ako se dobro koncetrisem mogu u guzvi da prodjem kao Amerikanac starosedeoc.

 Imam cast i zadovoljstvo da podelim jednu lepu vest sa nama. Moj roman prvenac, pod naslovom "Strongman",  izasao je iz stampe i vec od ponedeljka ce biti u prodaji u svim bolje snabdevenim knjizarama.

 Detalje o narucivanju pouzecem i prodajnim mestima mozete pronaci na sajtu izdavaca www.alnari.rs .

Ratatatira

Srbija ponovo izvozi svoje proizvode u Ameriku!