Taman sam došao kući i legao. Čuo sam da je auto sletjelo u more i izletio vani. Sjećam se da je bilo hladno, ali ne znam koliko je točno bilo stupnjeva. Uglavnom, nije bilo strašno. Puno auta sletjelo je u more pred našom kućom, dogodi se to svako malo. Moj otac je već 3-4 puta skakao i izvlačio ljude. Bilo je svega, i razbijanja stakla i prevrtanja i skorih utapanja - kaže Reljić koji o svom hrabrom potezu nije htio puno govoriti.

Početak vežbanja u teretani ume da bude neprijatno iskustvo za svakog vežbača. U početku nam se čini da su svi u teretani bolji krupniji od nas a to u principu nije tačno. Veliki deo vežbača su takodje početnici koji se samo vešto kamufliraju medju iskusnijim vežbačima, koristeći masku "znam šta radim".

Kao u životu tako u teretani je mnogo bitno da znaš šta znaš ali je takodje bitno da znaš šta neznaš. Kao početnik u teretani ne treba podleći atmosferi

Evo me na poslu, kucam svoju prvu knjigu krišom, na kvarno. Kao u stara dobra vremena kada sam u knjigu uguravao strip Blek stena ili Zagor te nej spreman da na svaki šušanj iz hodnika koji vodi ka mojoj sobi zauzmem pozu kao Nikola Tesla ispred elektrotehnickog fakulteta. Godine su prosle ali je fora ostala. Okrenuo sam monitor da niko ne moze da vidi šta imam na ekranu.  Alt + tab je na gotovs, spreman da zatrpa stranicu mog

Underground fighting je jedan od najčudnijih sportova, ako uopšte može da se nazove sportom. Razlikuje se od obične, ulične tuče, jer ima par pravila i dešava se u ugovorenom terminu na dogovorenom mestu. Nema rvanja, guranja prstiju u oči, udaranja u muda, udaraca glavom, nema poluga... Momci koji ukrštaju pesnice se, po kodeksu ponašanja, pojavljuju nenaoružani, dok za publiku nema pravila. Neretko su svi naoružani. Ove borbe su veoma opasne za borce, kao i za posmatrače. Uobičajeno je da su borci pripadnici različitih gangova, što se ogleda u podeli publike... Jedna obična čarka između boraca može za čas da se prenese na publiku i dovede do ozbiljnih problema. Imati više desetina oštrih, naoružanih momaka na tako zapaljivom događaju je samo korak od katastrofe, a možda i manje.
Sinonim za underground tuče je Kimbo Slice, Bahamski tigar, od detinjstva nastanjen u Majamiju. Najslavniji ulični borac sanja svoj san otvorenih očiju, oštrog pogleda iza ogromnih pesnica koje uznemiravaju zdravstveno osiguranje protivnika. Kimbo je sada svetski poznat profesionalni borac koji zarađuje 200.000 dolara po borbi. Ja sam u svet ilegalnih tuča ušao odavno, kao Kimbov telohranitelj. U početku je bilo rutavo dok smo se zavlačili po dvorištima punim hodajućih tempiranih bombi. Bilo je svega i svačega. Sada je lakše. Kimbove borbe su u okviru organizovanog sporta i mečevi se odvijaju pred očima miliona ljudi koji prate prenos iz dupke punih arena. Kimbova medijska i internet popularnost je i mene zakačila, pa me ljudi danas prepoznaju kao njegovog telohranitelja. Zabavan i nimalo bezopasan posao.

Moja supruga Jovana je devojka meseca Playboy-a i krasi skoro desetak stranica oktobarskog broja. A ja kao veran muž pratim svoju suprugu i eto me, počeo sam da pišem za Playboy.

Uz sliku naslovnice, evo i tizera za priču, koju nažalost, ne smem da objavim na blogu u celosti.

Nakon proglašenja pobednika na takmicenju "Etil godine" i prigodne dekustacije , grupa eksperata iz sela Kremna,Stapara, Bioske i Vrutaka, sela sa teško zapamtivim, konspirativnim, partizanskim imenima je velikodušno oprostila Kusturici postojanje. S tim u vezi su spremni da predju preko date reči da će da radi mitraljez u kosti, budak, cirkular, kuka i motika, ... a bogami kletva i nastave da žive u kohabitaciji sa dragim

"Pobeda nije sve, pobeda je jedino", Ivan Jovanović, Strongmanov otac

Jasno sam video da se Miša onesvestio drzeci teg od 275 kg svega dva stepenika od pobede. Covek je bio skroz beo sa modrim usnama. Verujem da je samo par mozdanih celija ostalo budno, ali i tih par celija je zelelo pobedu i komandovale su ogromnim telom.  Ukrajinac, kao na usporenom filmu, uspeva da savlada i zadnji stepenik. Pritrcavam i hvatam ga u momentu kada pocinje da tone. Stavljam mu mirisljave soli pod nosi on se malo prene, taman da može da hoda. Više ga nosim nego vodim ka klimatizovanom šatoru za takmičare. Mrtav čovek hoda samnom. Dok povraca tamno bordo i bori se da dodje do vazduha čini mi se da se polako budi i razaznaje situaciju:

"Šta sam uradio?"

"Pobedio si!"

Bledo lice plavih usana razvlači se u osmeh dok nastavlja da povraca krv.

Slobodan uveren da i dalje vlada situacijom repetira pištolj i posle trećeg dijaloga puca duhu u noge. Duh uhvati tane u letu i vrati mu ga bacivši ga.Naredni put Slobodan puca u grudi. Duh mu opet uhvati i vrati zrno. Slobodan, vidno preplašen, nanišani i puca u glavu duha. Duh brzom reakcijom uhvati metak i precizno bacivši pogodi Slobodana u čelo. Slobodan se stropošta na pod kao da nema ni jedne kosti i ni jednog mišića u telu. Ubrzo u crkvu utrče kolege i iznesu Slobodana. Upornom primenom tehnike reanimacije, nakon dvadeset minuta uspevaju da probude i dalje vidno rastrojenog Slobodana. Čovek u dubokom šoku, sav drhti i urinira u sopstvene pantalone.

VOLELO SE DVOJE MLADIH,

SEST MESECI I GODINU.

KAD SU HTELI DA SE UZMU ...

DA SE UZMU, AMAN, ZAMAN

DUSMANI IM NE DADOSE ...