Pritisaka uvek ima. Zovu. Uglavnom mole, ali moj posao je da u takvim situacijama budem "srca kamenoga". Još nisam dobijao ozbiljne pretnje, a nemaju čime da me ucenjuju. 

Ivan Lenđer, torpedo iz Zrenjanina je naš olimpijac koji će braniti boje Srbije u Londonu. Široj javnosti je postao poznat kada je 2006. proglašen za najboljeg mladog sportistu Srbije.Vlasnik je preko 600 medalja.

Ivan je našao vremena da u sred intenzivnih priprema odgovori na deset pitanja. Hvala najlepše.

1. Kako bi opisao sebe u par rečenica? Čuveno pitanje mnogih intervjua koje jednostavno nisam želeo da izbegnem :-)

Da pitanje je veoma teško za odgovaranje, jer ne volim sebe da opisujem, ali pokusacu... Sebe smatram marljivom osobom, spremnom na sve rizike da bi dosao do cilja koji sam zacrtao. Smatram da sam društven, ne toliko komunikativan (to je verovatno zbog plivanja, jer tu nema mnogo priče he he). Trudim se da svima pomognem koliko i kako god mogu i nije mi bitno da li mi je ta osoba bliska ili ne.

Ovaj tekst će govoriti o društvenoj odgovornosti i uticaju društvenih mreža na oflajn medije i svest ljudi. Kada sam pre par nedelja preko tvitera pokrenuo akciju o podizanju svesti ljudi da je prekomerna količina unešenog joda potencionalno štetna (baš kao i premalo joda) nisam bio potpuno siguran koliki ću "dobac" da imam. Pokazalo se da tviter i u Srbiji može da dobaci do mnogo hiljada ljudi a i da se prelije na pisane i elektronske medije.

Pre par meseci presreo sam razgovor između moje majke i jedne moje tetke koja priča kako je teča veoma loše i kako je za sve kriv jod. Mnogo joda

Možda sam jugonostalgičar, ali kad se vraćam sa prekookeanskog leta uvek mi je milo kad uđem u JAT-ov avion i čujem srpski jezik. Okreni obrni JAT je jedan od retkih preostalih brendova stare Jugoslavije koji nije sahranjen... A najavljuje mu se prva subota. Malo sam kopao po netu, imao par telefonskih kontakata i mejlova sa nekim insajderima i došao sam do zaključka

JAT ne treba prodavati već samo restruktuirati. Evo zašto:

Ako pogledamo brojke firme koju već obilaze razni privilegovani "kupci" videćemo da je JAT u odličnoj formi što se tiče avio prevoza. U 2011 prevezeno je 18% više putnika nego 2010 , što je, moramo priznati dramatičan rast. Saznao sam i da je popunjenost linija porasla za 10% što je više od svih evropskih kompanija.

 Pažnju mi je privukao današnji tvit Karleuše:

Ubrzo se pojavio na tviteru i link ka njenom tekstu koji sam odlučio da prenesem.

Zorana Djindjica sam upoznala malo pre nego sto je postao gradonacelnik Beograda. Vracala sam se iz Minhena, mrtva umorna i nesrecna. Sve sto sam zaradila, spucala sam na gomilu cipela i biznis kartu do Beograda. U torbi nisam imala vise ni cvonjak. Dete kreten. Kao i uvek, avion je bio pun pevaca koji nisu hteli da mi kazu ZDRAVO. Doduse, i tad sam, kao i sad, delovala kao da cu odgristi glavu svakom ko mi pridje. Ko se usudi. Prkosno sam gledala kako provejavaju pored mene, same u tom "biznisu"...to mi je tad znacilo...valjda da im nekako "vratim" za sve...sta god to bilo. Nikad me nisu voleli. Ti neki pevaci talibanskih imena, i talibanskog stajlinga. I taman kad se zaculo BOARDING COMPLETED, u avion je usao Zoran Djindjic.

U savrsenom odelu, savrseno zgodan i savrsenog osmeha.

On je bio 1A a ja 1B. Samo mi.

Hejter, kako to gordo zvoca.... U stvari mrzi.

Jedna od definicija osobe koja nosi epitet Hejtera kaže da ta osoba jednostavno ne može biti zadovoljna tuđim uspehom. Ja bih je proširio i na neuspeh. Hejter je jednostavno nezadovoljan i ne voli. To mu je opredeljenje. On se vrlo često ni u šta ne razume do te mere da nudi rešenje, ali zato kritikuje, a neretko i vređa i podsmeva se.

Pojavljuju se na forumima, komentarišu po novinama, blogivima, fejsbuku i tviteru.

Moje iskustvo kaže da su hejteri najinventivniji i najaktivniji na tviteru i da mahom potiču iz podvrste tviteraša koji nemaju prezentovan ni fragment identiteta. Neki "ozbiljni" nickovi su u pitanju a za avatar se uzimaju razne apstraktne prirode, junaci nepoznatih stripova, ... Da bi nekog pljuvao daleko je komotnije kada nemaš identitet nego da si sa svojim imenom i prezimenom plus slikom. Jednostavno ljudi bez identiteta na društvenim mrežama ne dele ista prava i obaveze. "Ponašaj se prema drugim ljudima kako bi voleo da se oni ponašaju prema tebi" za njih ne važi. Tu su da istresaju komplekse što ih je tukla sestra, što u školi nisu imali društvo ili jednostavno nisu zadovoljni svojim životom. Iz duboke anonimnosti iznose "stavove" i uvrede bez ikakve moralne odgovornosti.

Zorana je naša reprezentativka u sreljaštvu, svetski prvak, sportista godine u Srbiji, ... Dakle kvalifikovano lice da brani boje Srbije na olimpijskim igrama u Londonu. Ovo će biti prvi od nekoliko intervjua sa našim olimpijcima koje planiram da imam na stranicama ovog bloga.

Zorana je rođena 1986. godine, studira ukrajinski jezik, uči engleski i ruski, vesele je naravi i ima izuzetan takmilčarski duh. 

1. Obično se devojčice igraju lutkama a dečaci sa pištoljima... Otkud tvoja ljubav ka oružju?

Igrala sam se i ja lutkama kada sam bila mala ali, kada sam malo porasla, ispratila sam svoju sestru koja se pet godina duže bavi ovim sportom, pa sam tako i ja počela. 2000. godine nam je preminuo otac i bavljenje sportom mi je postao doslovno beg od svega. Tu sam upoznala dosta novih ljudi, stekla nove drugare i svidelo mi se. Tako sam počela da dolazim češće na treninge, a nakon prve medalje na evropskom Prvenstvu, znala sam da je to moj poziv. Tada je sve dobilo na ozbiljnosti.

Policija je pratila poznatog dilera Šoneta. U trenutku primopredaje vataju ga sa nekom ženom:
"Gospođo ispraznite džepove i dajte ličnu kartu."
U tom trenutku policajci naravno da nemaju pojma ko je BS kao ni 98% Srbije. Piše se zapisnik, izveštaj, šta već, uzimaju se otisci. Prvom prilikom BS obaveštava moćne prijatelje i ceo slučaj se najstrašnije zataškava uz tvrdnju "našeg" policajca da je izveštaj pocepan. Nije. Uvek postoji kopija. Posle laganog šoka od 20-dana BS nastavlja da radi ono šta najbolje zna, da se upljuvava u odabrane nepravilnosti u vladajućeoj koaliciji. Nekom puca film, vadi kopiju i predaje novinarima. Alo to objavljuje bez ikakvog moralisanja, suvoparno, crno belo, kao da je tekst iz Politike ili Danas. Ništa tabloidno. BS šokirana. Dačić šokiran. Koalicija u šoku. Kreće pljuvačka. Pljuje se po onima koji su objavili a posle i po onima koji su je hapsili. Na kraju se pljuje po onima koji su osudili njeno ponašanje.
Pretpostavljam da će se određen broj čitalaca ovih redova pogledati u ogledalu i setiti čaršijake priče o hapšenju BS koja se knjižila kao trač. 

Druga varijanta je da je murija zamolila za tišinu jer se radi o široj akciji u kojoj je Šone samo mali Šaraf. međutim predmet curi iz tužilaštva.

Kažu da je ovih dana u Holivudu zavladala strašna panika. Istina je da ona traje duže ali sada je definitivno kulminirala. Novak Đoković, novi idol mladih širom sveta je dobio prizanje koje se od mnogih svetskih autoriteta knjiži kao "najbolji sportista na svetu". Kako sad oni nakaradni umovi po raznim holivudovima da prodaju filmove u kojima su Srbi zli silovatelji i nevaspitana marva? Kako, kada ceo svet zna ko je Novak a samim tim i ko je Srbin? Maniri, šarm, upornost, ... to su sve osobine koje krase, što bi moja komšika rekla, našeg Đoleta.

Definitivno je došlo vreme u kome niko pametan ne spori vanserijski rad, upornost i srčanost našeg sportiste krunisanu najvećim uspesima. Ovo "niko pametan" čini mi se ne obavezuje puno skijaškog tatu Kostelića koji staje rame uz rame sa onim nenaštelovanim novinarom is susjedstva koji je skorašnje rukometno prvenstvo Evrope uporedio sa Hitlerovim olimpijskim igrama. No u svakom žitu ima kukolja. Jebeš kukolj.

(gost autor)

Time koliko sam čekala da napišem ovaj blogpost prevazišla sam sve pragove tolerancije za koje sam ikada i pomislila da kod mene postoje. Mojih 29 godina nije me naučilo koliko poslednja 3 meseca.

Priča počinje pre nekih pola godine. Letos smo moja bolja polovina i ja sakupili neki novac i odlučili se da kupimo računar koji će nam koristiti oboma - njemu jer fotografiše i bavi se foto-obradom, ali i meni, budući da sav posao radim onlajn. Zbog pouzdanosti i preporuke nekoliko prijatelja koji koriste Apple (mada, istina, niko od njih ga nije kupio u Srbiji), odlučili smo se za MacBook Pro 15" (nije tajna, košta skoro 2.000 evra), sa planom da kada uštedimo još neki novac, uzmemo meni MacBook Air, jer nam je realno potreban još jedan pouzdan laptop.

I tako, 31. jula 2011. u iStyle u Shopping Centru Ušće kupili smo naše mezimče, mazili ga i pazili, bili zadovoljni prvih nekoliko nedelja.