U tekstu napisanom za nedeljno izdanje Kurira sam upotrebio nespretnu paralelu u kojoj sam naša očekivanja od fudbalske reprezentacije uporedio sa preambicioznim očekivanjima od dece ometene u razvoju, koristeći vic koji sam par dana pre pisanja teksta čuo.  Brojna i burna reakcija ljudi koji su čitali tekst me je u početku zbunila, a kasnije i uverila da se radi o velikoj nepažnji i grešci s moje strane i da je moj pokušaj humora okvalifikovan kao diskriminacija prema deci sa takvim potrebama. Uvidevši svoj propust obrisao sam blog u kome sam preneo taj tekst.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da je šala diskriminatorska niti sam imao niti imam nameru da bilo koga dovedem u diskriminišući položaj.

Najiskrenije se izvinjavam svima koji se osećaju pogođenim mojim tekstom, svakom detetu  ponaosob, roditeljima i javnosti. Izvinjavam se i uredništvima B92 i Kurira.

"Umro Majkl Dzekson."

Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju, je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata, internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.

"Nije jos potvrdjeno."

"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."

"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."

 
"Crko je! Crko je!"

Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:

"Sta je ovoj budali."

"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."

"Pa sto se ovi ovoliko raduju."

Na to nismo imali odgovor.

 NIS prolece 2008

Hodajuci nogu pred nogu ulicama kojima sam milion puta prosao, uocavam nepoznate mi detalje na fasadama, mirisem rascvetane jorgovane i otkrivam stare table sa zaboravljenim imenima ulica. Smejem se sam za sebe jer mi pade na pamet da prolece najjace utice na ludake i samoubice. U samom centru grada, ispred nekada najvislje zgrade, davno propale "Autokuce", primecujem masu sveta. Tu su i policijska i sanitetska vozila i par kamere lokalnih televizija uperenih ka nebu. Gledam i ja na gore i nista ne vidim.

"Kad deca nisu besna kuca nije tesna"

Kod mene, u Nis. se kaze: "Nek' je sa srecu!"

Sada kada su nam nase granice nikad blize a Evropa do skora veoma daleka, izgleda da su i plavuse shvatile da je "Europe must do!". Shvatile su da nije dobro da bas mi budemo rupa na cilimu tkanom od zlatnih zvezdica na plavoj pozadini. I ne samo plavuse.

Cak i nasi nacionalisti su  su poceli da menjaju retoriku i nacin odevanja. Nema vise bedzeva. Sada se nose konfekcijska odela i sa majcom, ali ispod kosulje koja je naravno ispod sakoa.

Da ovekovecimo transformaciju:

želim da vam, ovim videom,

Manipulacija, prevare, podmetanje... Jeste. Pricam o nasem svakodnevnom zivotu. Po nekad mi se cini da je biti inteligentan u nasem drustvu u stvari otezavajuca okolnost u kome elita zivi od nedostatka dokaza a stalima se serviraju mrvice i bombasticne price. Ne mogu da se setim zasto ni je bas obogaceni hleb pao na pamet ali puno toga nam je servirano kao lepo i dobro sto u sustini nije bilo istinito. Sa kakvom namerom - nikad nije bilo jasnije. Hleba i igara je samo demonstracija sile.

OB - obogaceni hleb. U to neko vreme kada se nije ni nagovestavao prelazak na trzisnu

I ove godine sneg iznenadio putare