Poznati osecaj kada me decije rucice bude iz sna. Moj trogodisnji sin Ivan me golica. Kaze vreme je da ustanem. Jos me oslovljava sa tatice. Jos mi se spava, ali i ne probam da mu objasnim koliko sam umoran. Igram sa njim. Mazimo se kao tata lav i lavic. Ujedam ga za stomacic a on zadovoljno grokce i smeje se. Pridruzuje se i mama Jovana. Ujutru volim i sa njom da se igram ali nemamo adekvatne "uslove za igru". Provodimo par dragocenih minuta u porodicnom mazenju.

Pitam Jovanu kakvi su nam planovi za danas, namerno se praveci da sam zaboravio eventualni odlazak

Blic, 11. jun 2008

Mlada Katarina Vučetić, manekenka iz Niša koja je pre dva dana zaustavila Mirka P. (44) da ne skoči s mosta, kaže da će joj taj dan zauvek ostati u sećanju. Ona veruje da se sve u životu dešava s nekim razlogom i smatra da je sudbina baš nju u tom času poslala na to mesto. Takođe, odlučna je u nameri da uskoro pronađe Mirka i ode s njim na piće i razgovor.

Katarina se vraćala sa kastinga i odlučila da peške pređe Brankov most.
- Ni sad ne znam zbog čega sam to rešila, kao da me je nešto jače od mene vodilo. Pri sredini mosta ugledala sam policiju i gospodina koji je stajao s druge strane ograde. Pogledala sam ga u oči i u momentu mi je sve bilo jasno. Upitala sam ga zašto to radi, život je lep, možda je samo ružan dan. Odgovorio je da ne zna i tad sam shvatila da me je prihvatio - priča Katarina.

„Vi ste tu zbog vaših duŽnosti, ona nije“
Između dvoje slučajnih poznanika u kritičnoj situaciji razvio se iskren i otvoren razgovor. Katarina je shvatila da čovek nije bolestan već emotivno ugrožen i da mu je neophodna pažnja. Pogotovo je, kaže, pogodio momenat kad je policiji rekao „Vi ste tu zbog vaših dužnosti, a ona nije“.
- Rekla sam čoveku: „U tvojim očima vidim da možeš više. Imaš dvoje dece i za njih treba da živiš. Verujem da ćeš preći na moju stranu“. On je zatim pozvao mene da pređem na njegovu, ali odgovorila sam da sam već na njegovoj strani, čim sam tu. Ključni momenat bio je kad sam ga pozvala na kafu i sok, i to da on časti. Pružila sam mu ruku i rekla da nije lepo da me pred tolikim ljudima odbije. Samo me je pogledao i pružio ruke, a ja sam ga zagrlila i čestitala na hrabrosti kojom je uspeo da prebrodi taj trenutak - priseća se Katarina.

Moj mladji sin Ivan, 3 godinice, navukao se ne kompjuter, sto nam je, moram reci, porodicno. Svi visomo po kompjuterima. Ivca obozava da gleda na youtube.com crtane i druge filomove. Sve sam radi. Ukljuci lap top sam. Sam startuje brovser, sam klikne na dugmence youtube, sam klikne na crtani... Ima u bukmarku i neki sajt za online igrice. Pa je i tu samostalan. Problem mu je da ukuca nesto u pretrazivac jer je jos mali pa je nepismen, ali mi zato nepogresivo diktira

Va istinu srećan... Ili tako nekako. Znam da ima neki odgovor. No to je manje bitno. 

Ne smatram da se u to vreme živelo mnogo bolje, niti sam nešto osetio Brozovu diktaturu, koji se uzgred budi rečeno zvao samo Tito. Ali sam siguran, da će srednje i starije generacije zastati barem na trenutak, pri pomisli na dan mladosti. Ako ništa drugo, nismo išli u školu tog dana, a da ne spominjem fenomenalne sletove i "live" uručivanje štafete. Od tada je i ostao termin "zadihani omladinac".

Dakle nek je sa sreću, što kažemo mi Nišlije. 

Dvojica trojica su primetno naelektrisani idejom "sad cu vam jebem majku svima". U momentu kada je menadzer, posle dugog okolisanja, saopstavao da je kompletna postava obezbedjenja slobodna i da ne dolaze vise na posao, jedan krupni celavi belac ga psuje i gadja punom plasticnom flasicom vode. Menadzer je vesto izbegao flasicu, bas kao Dzordz Bus letecu cipelu u Iraku . Vodja pobune prilazi i skoro mi se unosi u facu verovatno racunajuci na podrsku kolega koji ga glasno bodre..

"A vas dvojica sta glumite. Ajde gubite se odavde"

"Obrati se mom sefu" pokazujem prstom na luidjija svega metar ipo od mene.

Moja umanjena kopija, izbacivac odmetnik, osokoljen mojim zabrinutim licem, se okrece prema Luidjiju i hvata se za muskost

"Nemate vi muda za ovaj posao... vi badigardi. Gubite se odavde"

Osnovni trik realne ulicne borbe je i ovoga puta prosao. Snaznim zamahm noge udaram neopreznog protivnika u zadnju stranu kolena. Ne kaze dzabe Bas Ruten:

"Nikad, ali nikad, ne skreci pogled sa protivnika."

Izgleda da celavi nije imao prilike da se upozna sa Basom pa sam mu ljubaznodao uvodne napomene. Od siline udarca cela noga mu polazi napred i navlaci telo a posebno glavu na seriju udaraca italijanskim simikama. I kao sto to kaze Majk Tajson,

"Svako ima plan dok ne dobije udarac u usta"

Jelena moraš da budeš svesna tako lepa i poželjna da ulaziš svima nama u domove i da si, u današnje vreme poluraspadnutih porodica gde roditelji ne znaju šta će sa sobom a kamo li sa decom, jedan od stubova vaspitanja dece, sve dece. Ti i još par značajnih estradnih figura ste idoli i uzori mnogim mladićima i devojkama.Treba da budeš svesna da negde u nekom Sopotu ili nekom Boljevcu dve najbolje drugarice uče tekstove tvojih pesama, uguravaju marammice i čarape u brushaltere dok pućeći usne podvriskuju tvoje pesme pred ogledalom spremne da upute jedna drugoj oštre reči i ako tako ne misle, ali se trude i rade na svojoj mlahovoj zajedljivosti.

Leto je, sve nas zanima, više nego inače, da imamo ravan stomak. I imali bi ga da na stomaku nisu naslage sala. Kako da ga se rešimo?

Standardna greška je da se kreće u "lečenje" gojasnosti bez ulaženja u suštinu pitanja "zašto se gojimo?". Pre nego počnemo da se bavimo "prepisivanjem lekova" za mršavljenje da probamo da objasnimo mehanizam gojenja. Šta treba da se desi da bi nabacili (ne)željene kilograme u vidu sala? Zatim da vidimo pod kojim uslovima se to salo topi, pa posle da se opredelimo za neku zdravu ali trajnu varijantu za skidanje šlaufa.

KAKO SE GOJIMO?

Onako od oka gojimo se zato što ne potrošimo sve što pojedemo. A zašto jedemo više nego nam treba? Šta nas na to nagoni?

Ceta mala ali odabrana, posla u osvajanje Amerike

Izvolte na tortu.