„Evo ga Tadić levo, a tu je i Lepa Brena.“ Onda kaže: „Set za nas“, pa opet red tabloidnih vesti: „Tu su Dinkić i Dulić“... Mi iz Niša nemamo baš često priliku da vidimo te selebritije, pa razumem kumovu želju da mi dočara atmosferu. Evo, listam poruke od tada i prenosim dve koje zaslužuju pažnju: „Ajs ti, ‘koka-kola’ i čips 680 dinara. Bez fiskalnog“, „Ponovo 680 dinara, ponovo ne davaju fiskalni.“

Tih dana, kad se igrao najbolji tenis na svetu u Areni, prosečna poseta bila je oko 20.000 ljudi, sedelo se i po 10 sati, a niko nije mogao da unese ni kašicu za bebu, a kamoli sendvič ili sok. Po mojoj skromnoj proceni, svako od posetilaca je morao, hteo ne hteo, da popije dva soka ili dve flašice vode i da pojede jedan sendvič, sve to u zbiru od oko hiljadu dinara. I, eto, matematika kaže da je to u zbiru dva miliona neoporezovanih dinara samo za jedno veče. Malo li je.

 Taman sam došao kući i legao. Čuo sam da je auto sletjelo u more i izletio vani. Sjećam se da je bilo hladno, ali ne znam koliko je točno bilo stupnjeva. Uglavnom, nije bilo strašno. Puno auta sletjelo je u more pred našom kućom, dogodi se to svako malo. Moj otac je već 3-4 puta skakao i izvlačio ljude. Bilo je svega, i razbijanja stakla i prevrtanja i skorih utapanja - kaže Reljić koji o svom hrabrom potezu nije htio puno govoriti.

Ja znam da se birokate izdrkavaju nad pučanstvom ali ovo je preterano.

U Kuršumliji, najsiromašnijoj opštini u Srbiji se nedano desio "nezapamćen zločin". Ušao čovek u pekaru, repetirao kalašnjikov i pucao u radnicu. Ubio je na mestu. U pokušaju da sebi oduzme život ranio se u grudi i sada je u bolnici. Kako novine kažu ubijena Zorica Šajić je bivša žena ubice s kojim nije u braku već skoro godinu dana. Za to vreme nekoliko puta je prijavljivala kuršumlijskoj policiji da je maltretirana i da joj je pretio bivši muž da će da je ubije. Ne znam kako je reagovala policija. Fakat je da je majka dvoje maloletne dece Zorica Šejić mrtva i da je ubica izgovorio "Rekao sam ti da ću da te ubijem". Uzgred ubica je vojnik po ugovoru koji svakodnevno dolazi u posed oružja i bojeve municije.

Ministri oko stola utonuli su u očaj.
- U pi#ku materinu – začulo se s kraja stola.
- Nemoj te ustaške psovke na U!
Društvo se kiselo nasmijalo.
- Mnogo smešno, Mrko – podviknuo je potpredsjednik Vlade Božidar Đelić.
- Imam ja ideju – prekinuo je neugodni muk Žarko Obradović, ministar prosvete. – Što ne bi na otvaranju podigli zastavu naopako? Pa da bude lepo latinično malo štampano „n“? Kao Niverzijada. Bez U.
- To uopšte nije loše. Niverzijada. Vrlo dobro.
- Imam ja bolju ideju – javio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. – Da ja pitam drugove iz Kine kako su oni rešili onaj vatromet sa Fotošopom, pa da nekako u direktnom prenosu na RTS-u kompjutorski izbrišemo zastavu?
- Ne vredi, videće ljudi na svečanom otvaranju – dobacio je gradonačelnik Đilas.
- Šta, niste valjda zaista mislili da pravimo svečano otvaranje? – zaprepastio se bivši predsjednik Komiteta Božidar Đelić.
- Imam ja rešenje! – viknuo je iznenada Ivica Dačić. – Zašto ne prevedemo slovo U na srpski? Molim lepo, je li ćirilica u Srbiji zvanično pismo? Objasnićemo drugovima iz FISU-a da smo po zakonu morali na zastavu da stavimo ćirilično U. Ipsilon. Ako vas ko pita, recite da sam ja zapretio da ću uhapsim svakoga ko ne poštuje zakon.
- Budalo jedna, pa da ispadne da kopiramo Hrvate?!
- Ne razumem.

 EDIT:Utakmica prvog kola A grupe muškog fudbalskog turnira na Univerzijadi između selekcija Srbije i Gane nije odigrana pošto gostujući tim zbog problema sa vizom nije doputovao u Beograd

Za slavu Sv. Nikola 19. decembra otac je uvek kupovao ribu posle čekanja u velikom redu kome nije bio sklon. Za jelo osim pečene ribe, pravljene su posne punjene paprike, pasulj tetovac – krupan kao suva šljiva, razne salate, turšija i drugo. Majka je, zbog prestiža, pravila čak i po 16 vrsta posnih kolača, a takođe je ...mesila slavski kolač koji je šarala pomoću posebnih drvenih kalupa. Brat i ja smo išli u komšiluk da donesemo pojačanje u stolicama, za goste, koje su ređane jedna pored druge uz sva četiri zida u spavaćoj sobi, pošto su prethodno kreveti premešteni u dečiju sobu. U sredini sobe za goste nalazio se stočić sa slavskim kolačem i slavskom svećom. U uglu ispod ikone Sv. Nikole bilo je stalno upaljeno kandilo. Tada je bio običaj da pored popa koji je u našoj kući sekao kolač i kumova koji su bili najvažniji gosti (a i najdraži jer su nama deci davali po dinar – dva u metalu) slavu čestitali svi rođaci koji nisu slavili Sv.Nikolu, mnogi prijatelji, komšije i poznanici, pa čak i nepoznati.

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

Malo po malo počeli smo da se ljubimo u usta. Ona je imala 15-16 a ja malko više. Da stvar bude još grđa njeni i moji se znaju i povremeno posećuju. Naš odnos, i pored toga što sam uvek imao stalnu devojku manekenske visine i građe, razvijao se u prirodnom smeru. Zbog neusaglašenosti dimenzija naših polnih atributa uspeli smo da se deflorišemo iz ko zna kog pokušaja. U međuvremenu je ona solidno savladala tehnku flaute, saksofona i još po nekih duvačkih instrumenata falusnog oblika, samo da meni bude lepo. Mislim da nam je to bio drugi seks sa obostranim uživanjem kada sam zaboravio da zaključam vrata od svoje sobe. Nikad pre i nikad posle se nije desilo da ćale proba da otvori vrata od moje sobe a da ne kuca. Ali eto desilo se baš u trenutku kada … ovaj, sa ćerkom naših kućnih prijatelja koja je maloletna. Ona se nije ni malo potresla, čak joj je bilo i smešno. Ali ja sam totalno izgubio erekciju na nekoliko nedelja a u odnosu na nju i duže. Sa njom ništa nije moglo da ga zadrži uspravnog.

Ideju da se ženi koja je radni vek provela u Javnom komunalnom preduzeću kao čistačica ulica, a posle penzionisanja 18 godina bez naknade čistila gradski park podržali su je vajari iz tog kraja, lokalna samouprava, privrednici i građani.
- Posle penzionisanja čistila je parka bez dinara nadoknade, samo je tražila brezovu metlu i kantu za smeće. Čitav grad je pozdravljao Leposavu