Ono sto mi se, kod rodjenog borca, dopalo je reakcija na njegovo prvo povracanje kod duge serije hack cucnja. Video sam ga da je poceo da povraca, ali je nastavio kao sto mu je bilo zacrtano. Bilo ga je sramota, ali se je i malo zabrinuo. Cutao je ceo trening i tek na rastanku, nakon kratkog ali ubitacnog treninga, me je pitao:

"Milane, pitam teoretski... Ako povratim dok vezbam jel nezdravo? Jel se desava?"

"Ne brini, povracaces 3 - 4 puta mesecno. You can puke but you still gota keep going!"

Evo dva teksta sa nekim malim razlikama: 

Maline, malinari, otkupna cena, hladnjače, pljačka, izvoz, naš znoj, mi radimo, drugi se bogate... To su naslovi i transparenti koje viđamo svake godine u ovo vreme. U poslednjih desetak godina, kad dođu najtopliji meseci, vrlo često smo u prilici da vidimo u vestima neke ljude koji protestuju zbog otkupne cene maline.

Spontano sam se dodatno zainteresovao kad sam video snimke na kojima „goloruk" narod bije miliciju i demolira službena vozila. Baš me zanimalo da proniknem u suštinu i saznam ko su dobri momci, a ko unutrašnji neprijatelji. Prvo što sam saznao bilo je poražavajuće. I pored toga što sam mogao da se opkladim da država propisuje otkupnu cenu maline, nisam bio u pravu. Cenu formira tržište i na nju uglavnom utiče jedan od osnovnih principa ekonomije poznat kao „odnos ponude i potražnje", kao i kvalitet samog proizvoda.

Pokazalo se da je nepogresivo najbolji nacin da disciplinujes ucesnike u saobracaju udaranje po dzepu. To kod nas u Srbiji je veoma slabo funkcionisalo i razmazilo me kao nedisciplinovanog vozaca. Mesecno sam dobijao po par tiketa koje sam platio - NIKAD.

Epizoda koja me vratila na pravi put me je kostala 600$ u placenim kaznama i noc punu neizvesnosti u zatvoru.Pokazalo se da mi je to bilo dovoljno da me vrati na pravi put. Placanjem tih 600$ sam skinuo anatemu

Nesto se razmisljam... Mnogo mojih drugara i poznanika imaju smesne, cak i cudne nadimke. Svaki nadimak je jedna interesantna prica. Ljude nadimak prati kroz ceo zivot a ponekada duze.

Evo mojih nadimaka, za pocetak:

Milan Zivotinja mi je glavni nadimak, pa ide
Milan Glavonja
Milan Konj
Milan Gorila
Milan Kosarkas
Milan Snazni
Milan Dizac....
Mozda ima jos neki ali se niko nije zbunio da ga izrekne

Blog nije zivot. Zivot je zivot!

Blog je, kao sto vec i vrapci na wireless znaju, web log, iliti oline dnevnik. Autor iznosi svoja razmisljanja u vidu dnevnika. Sadrzaj se pojavljuje obrnutim redosledom od onog kako je objavljivan. Blog pruza istorijsku sansu citaocu da komunicira sa piscem. Nije retkost ni da autor bloga vodi diskusiju sam sa sobom, da olaksa sebi pritisak svakodnevnih stresova. Blog, po nekad, dodje kao sigurosni ventil i ispovedaonica.

A otkad smo mi toliko bliski da se šalimo s nekim koga ne poznajemo, i to pred nekoliko miliona gledalaca, bez njegove saglasnosti? Valjda je šala, osim smeha, nekako odraz prisnosti. Nasilna prisnost već je silovanje. Drugarice i drugovi naš premijer je upravo silovan pred kamerama i sada se bori sa osećajem samokrivice, osudom okoline a možda i malo stokholmskog sindroma pa ne reaguje u punoj snazi.

Evo me na poslu, kucam svoju prvu knjigu krišom, na kvarno. Kao u stara dobra vremena kada sam u knjigu uguravao strip Blek stena ili Zagor te nej spreman da na svaki šušanj iz hodnika koji vodi ka mojoj sobi zauzmem pozu kao Nikola Tesla ispred elektrotehnickog fakulteta. Godine su prosle ali je fora ostala. Okrenuo sam monitor da niko ne moze da vidi šta imam na ekranu.  Alt + tab je na gotovs, spreman da zatrpa stranicu mog

A,valski toranj ponovo ulazi u žižu javnosti kao paradigma neracionalnog, rasipničkog, bahatog ponašanja tadašnje Koštuničine vlasti. Naime, tog dana je potpisan ugovor između Direkcije za imovinu Vlade Srbije, RTS-a i izvođača radova o izgradnji, kako su rekli, „gotovo istovetnog“ tornja, po ceni od pet miliona evra. U arhivi nisam mogao da pronađem podatak o postojanju tendera za javnu nabavku. Pronašao sam samo hrpu glupih izjava tadašnjih zvaničnika, koji su izgovarali: „Dok se toranj ne izgradi, bombardovanje naše zemlje neće biti završeno!“

Kako izgleda tipicna Americka devojka?

Visoka oko 180, plava kosa vezana u kike, ima kaubojski sesir, lepo lice, pune usne, ispod karirarne kosulje vezane na stomaku jasno se ocrtavaju ogromne grudi. Mindjusa na pupku i tetovaza na dupetu. Teksas sorc se urezao u lepo cvrsto dupe i vise pokazuje nego sto skriva i cini njene dugacke noge jos duzim, A poseban smek daju kaubojske cizme na gole i dugacke noge.

Pa ne. Ne izgleda ovako. Ali niko se ne bi bunio