U tekstu napisanom za nedeljno izdanje Kurira sam upotrebio nespretnu paralelu u kojoj sam naša očekivanja od fudbalske reprezentacije uporedio sa preambicioznim očekivanjima od dece ometene u razvoju, koristeći vic koji sam par dana pre pisanja teksta čuo.  Brojna i burna reakcija ljudi koji su čitali tekst me je u početku zbunila, a kasnije i uverila da se radi o velikoj nepažnji i grešci s moje strane i da je moj pokušaj humora okvalifikovan kao diskriminacija prema deci sa takvim potrebama. Uvidevši svoj propust obrisao sam blog u kome sam preneo taj tekst.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da je šala diskriminatorska niti sam imao niti imam nameru da bilo koga dovedem u diskriminišući položaj.

Najiskrenije se izvinjavam svima koji se osećaju pogođenim mojim tekstom, svakom detetu  ponaosob, roditeljima i javnosti. Izvinjavam se i uredništvima B92 i Kurira.

Slučajno znam. Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: „Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?“(smeh) I ona ti kaže diši, diši, diši i ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo osećanje smrti, baš prave smrti. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda. Jedino je jebeno da se ne mučiš pre nje, ali to ne ulazi u ovu priču. Oni koji veruju u reinkarnaciju pitaju me šta bih voleo da budem u sledećem životu, a ja im odgovaram „ponedeljak“. Volim ponedeljak, stvarno. Tada počinje sve. Možda neko kupi sliku, možda neko plati tekst… (smeh). 

Majami Bic je bio nalik Vrnjackoj Banji. Pun penzionera koji su dosli da greju promrzle kosti nakon decenija jurenja americkog sna. Sa ekspanzijom klima uredjaja postalo je prijatnije za boravak i mladjim ljudima brzeg temperamenta i vrele krvi. Priznajem i ekspanzija trgovine kokainom je, takodje, doprinela da se Majami pretvori u tresnjicu na na vrhu kolaca najporocnijeg provoda.

Sada je u Majami Bicu dugo vrelo leto, a nakon toga ide vruca jesen, pa topla

Nažalost lepa vest o ulici koja nosi Šabanovo ime je nadjačana rasističkim skandalom. Stanovnici ulice sa maštovitim imenom "Južni bulevar" čije je ime gradska vlada promenila u "Bulevar Šabana Bajramovića" su se digli na ustanak ne želeći da im se teško stečeni ugled kalja činjenicom da stanuju u ulici koja nosi ime po ciganu. Po kalašturi. Za svaki slučaj su za javnost navukli bele rukavice bez prstiju žaleći se na ogromne administrativne troškove preadresiranja mnogobrojnih dokumenata koje imaju na novo cigansko ime. Nisu oni rasisti nego ih je nemanje na to nateralo. Od stotinu ulica sa promenjenim imenom interesantno je da su se jedino južnobulevarci odmetnuli u hajduke i krenuli u boj sa rasnim neprijateljom prebivsi udovicu Šabana Bajramovića.

Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri a ona klizi niz haubu i noktima se drzi za mene. Osecam kako nam se tela sjedinjuju kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Umesto ocekivane tame i bledo-zutog svetla javne rasvete iznenadila me je dnevna svetlog svanuca. Kroz kisu koja je posustajala ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele vec me je udario voz orgazma. Poceo sam da svrsavam svuda pobelom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima.

Verujem da, u zivotu svakog od nas, postoji period kada se problemi resavaju skoro sami od sebe, kada se osecas odlicno, kada kako god da se obuces izgledas fenomenalno i pun si optimizma... Tada ti se cini da je tvoja harizma jaca od realnosti i da tvoja pozitivna energija nema granica i da ce to stanje da traje vecno. Kako starim sve sam sigurniji da me je taj period snasao oko moje dvadesete. Isto mi se cini da ga ja nisam prepoznao, razumeo i dovoljno iskoristio... Verovatno mladost i iskustvo jos dugo nece moci da koracaju zajedno.

Sada sam krupan covek od 145 kg ciste misicne mase, gusto naslahgane na skelet visine 193 cm, celav, sa ostrim crtama lica, sa pogledom koji solidno objasnjava na vecini svetskih jezika "Don't fuck with me!".

Evo me sada sa mnogo vise iskustva na sigurnoj tropskoj lokaciji, kao zasticeni svedok, cinkarim svoju proslost. Kada se zagledam u nju, vidim svasta. To je kao gledanje u soljicu nakon ispijene kafe. Zavisi kako tumacis i da li verujes sopstvenioj interpretaciji.

Kvalifikacija "ona je kurva" u drustvu obicno nailazi na zgrazavanje. To je, kao, nesto najgore. Vrlo cesto nije jasno da li je profesionalna kurva, ono *ebe se za pare ili je kurva po seksualnom ubedjenju, odnosno *ebe se kad joj se hoce. A meni kad nesto nije jasno, ja i pitam. Sta to podrazumeva i zasto je nazivaju kurvom? U vecini slucajeva je odgovor da se ona *ebala sa svima. I? Pa nema i. Mi se takvog njenog ponasanja gnusamo. Pa sta je tu za gnusanje? Koji muskarac, bez grize savesti, ne bi pristao da bude "kurva"? Sta ces lepse? Po*ebao si sve zenske iz blize, srednje daleke pa i dalje okoline a nemas tendenciju usporavanja. Pa zar nije to ono o cemu vecina muskaraca masta kad ugasi svetlo i mrda rukom ispod pokrivaca. Totalno seksualno posedovanje celokupne zenske populacije. Takav muskarac se u Srba kotira jace nego kraljevic Marko ili bilo koji drugi super heroj izuzimajuci Batu Zivojinovica. Takav muskarac nosi orel i titulu "*EBAC". Drugari ga tapsu po ramenu a devojke ga ceznjivo gledaju. Momci koji ga nepoznaju javljaju mu se sa cak druge strane ulice. Dok ono sto je za muskarca oreol slave, to je za zenu krst koji mora da nosi. Niko je ne tapse po ramenu. Nazivaju je kurvom. Gnusaju se. E jebi ga! Kako to, ista ulica u jednom smeru lici na auto put bez ogranicenja brzine a u drugom smeru nije ni asfaltirana i ne savetuje se za voznju? Kako to gnusanje lepo funkcionise kada su zene u pitanju a zapinje kroz palatalizacije, jodlovanja i dezintegracije pa se niko ne gnusa kada kolega muskarac koristi pokrete kukovima da bi dosao do sopstvenog zadovoljstva.

A kako izgleda potrosacka korpa naseg dragog tajkuna?

Omiljeni tajkun mora da kupi tuzioca i predsednika suda. Onda doda manekenskog preCednika, premijera deda mraza (mozda moze da zatreba) i par najglasnijih ministara. Onda se predomisli pa kupi sve ministre uz opozicione lidere i par akademika. Zatim predje na medije, sto stampane sto ne odstampane, ... I tako svakog meseca. I tako sa svakom vladom.