Uvek će se dogovoriti jer nemaju alternativu poslu koji danas, u opoziciji ili na vlasti, loše obavljaju. Neće valjda dopustiti sebi da se vrate tamo odakle su došli. Da predaju psihologiju kao srednjoškolski nastavnici bez rešenog stambenog pitanja ili da budu asistenti kod profesora koji su mlađi od njih, da upravljaju čišćenjem groblja ili da taksiraju klimavim kamionima, da čiste za mačkama ili da prate oglase provincijskih pozorišta koja traže mlade i talentovane dramaturge. Učiniće sve da se to ne desi i za to možda treba imati razumevanje. Nije to ni patriotsko ni proevropsko, ni pošteno ni intelektualno, ali je verovatno ljudsko htenje. 

Blog nije zivot. Zivot je zivot!

Blog je, kao sto vec i vrapci na wireless znaju, web log, iliti oline dnevnik. Autor iznosi svoja razmisljanja u vidu dnevnika. Sadrzaj se pojavljuje obrnutim redosledom od onog kako je objavljivan. Blog pruza istorijsku sansu citaocu da komunicira sa piscem. Nije retkost ni da autor bloga vodi diskusiju sam sa sobom, da olaksa sebi pritisak svakodnevnih stresova. Blog, po nekad, dodje kao sigurosni ventil i ispovedaonica.

Mnoga deca u sredinama koje jedva da imaju struju nikada nisu bila u prilici da vide pozorišnu predstavu pa je to odličan povod da pozorište dođe kod njih. Moja drugarica Gaga glumica, osim što glumi u Niškom narodnom pozorištu, član je i malog, ali vrlo ozbiljnog putujućeg pozorišta koje ima veoma uzvišene ciljeve, da širi kulturu i ideju pozorišne umetnosti. Priča koju je Gaga donela sa jednog od gostovanja me je zasmejavala. Ali da napravim mali uvod.

Ranije se znalo. Svak selo ima svoju seosku ludu. Majke su plašile decu kad zabrljaju "Ako tako nastaviš, bićeš kao ovaj". Moj Niš se nalazi u pitoresknoj Nišavskoj kotlini i ka njemu gravitira 99 sela. Vremenom, s razvojem i rastom Niša, okolna sela su postala periferija grada, pa je Niš Pa iumesto jedne imao 100 gradskih luda. pspada da, u današnje vreme, nije toliko ekskluzivno biti lud.

Odavno sam se naucio da ne odbijam ponudjen posao. Nije to nikakav filozofski zanos. Nuzda i muka me naterale. Zacas se stvari preokrenu i nema prihoda. Onda zalis sto si propustio tamo negde da zaradis koju paru. Jos pocetkom mog zitija u Americi moj prvi posao je bio postavljanje tendi. Merdevine, burgija, gedore, vezivanje cvorova, 35c u hladu te iste tende,... Dosta sam naucio o tome. A najvise da cenim rad.

Onda su naisli finiji, izbacivacki poslovi. Odlazim oko 10 uvece

Svakog avgusta, kao nekakav fles bek, vraca mi se miris pecenog kukuruza i kestenja i slika gomile ljudi koja se tiska ka ulazu niske tvrdjave. Ne mogu a da se ne setim i krvave usne koju sam zaradio kada sam doskocio sa zida letnje pozornice, udarivsi snazno kolenima u usta ali ipak ne plativsi kartu. Jos me prolazi jeza pri pomisli koliko puta sam se smrzo u toku filmskih susreta. Secam se i gledanja u tmurno nebo i bezglasne molitve

"Samo ne sada..."

Kao klinac sam uvek zeljno cekao zadnju nedelju avgusta, kada bi nam Nis ozbiljno zalicio na svetsku metropolu. Tada su se u nasem gradu odrzavali Filmski susreti koji su bili jedan od bitnijih kulturnih dogadjaja bivse i ostalih jugoslavija. Tih dana je gradonacelnik, simbolicno, predavao kljuceve grada glumcima a gradjani Nisa svoja srce. To bila jedinstvena prilika da gledamo najnovije filmove, da uzivo vidimo zvucna imena velikog platna i da se pravimo kako svakog dana vidjamo Dragana Nikolica, Tanju Boskovic, Nikolu Koju...

Znalo se da se jos od posle mora pravi strategija kako cemo da se umuvamo u najbolji bioskop na svetu pod vedrim nebom. Strpljivo smo razradjivali plan kako na jednu propusnicu udjemo petoro dodajuci je jedan drugom kroz resetke kapije, kao najvestiji sibicari. Naravno d anismo imali ni tu jednu propusnicu ali smo imali dobru volju i avanturisticki duh.

Ovo je jedan od dozivljaja iz moje BNP (Burna Nepristojna Proslost). Vreme radnje je pocetak dvehiljaditih, dok je sukob na kosovu imao svoju ratnu dimenziju. To je ono vreme kada smo sa paznjom pratili dnevnik iz kojekakvih razloga.

U to vreme ja verovao da sam najsilniji dasa, kao onaj pevac iz crtanog filma. Osnovna delatnost mi je bila ugostiteljski posao. Bio sam, prosto receno,

Ono sto mi se, kod rodjenog borca, dopalo je reakcija na njegovo prvo povracanje kod duge serije hack cucnja. Video sam ga da je poceo da povraca, ali je nastavio kao sto mu je bilo zacrtano. Bilo ga je sramota, ali se je i malo zabrinuo. Cutao je ceo trening i tek na rastanku, nakon kratkog ali ubitacnog treninga, me je pitao:

"Milane, pitam teoretski... Ako povratim dok vezbam jel nezdravo? Jel se desava?"

"Ne brini, povracaces 3 - 4 puta mesecno. You can puke but you still gota keep going!"