Preko agenta dogovorim visinu honorara, datume kad radim, … Dobijem separatni scenario. Ma sve izgledalo kao pucka. Bio kraj februara, ja snimam od četvrtog aprila. Radnja je u Kanadi. Ja predam pasoš u filijalu Kanadskog konzulata u Majamiju. Kažu mi da će biti viza biti gotova za sedam do deset dana. Sve se uklapa. 

Međutim prođoše 20 dana – ništa. Mesec dana – ništa. Upadam u žestoku frku, ljudi me zovu da bukiraju karte i da potpisujem ugovor… Okrećem telefone, šaljem faksove, mejlove, … Ništa od vize i pasoša. Zamoljen sam da predložim zamenu i ja ih spajam sa kanadskim strongmanom Hugom. Besan do bola svakog dana šaljem po mail i faks u kanadski konzulat u Bafalu i “%$&#%$ milu majku. Pasoš dobijam tek maja sa vizom koja je istekla 8 dana!? Jebeni Kanađani! Zarekao sam se da neću nikad više da odem u tu Kanadu. Ispušio za 40 000 dolarjev.

Ja znam da se birokate izdrkavaju nad pučanstvom ali ovo je preterano.

Dva su vola masna debela
došla u grad iz rodnog sela.
Neće više kola da vuku
hoće bolji posao i struku.

Uzeli stan u centru grada
smislili plan - život bez rada.

Danas sutra doćiće mi na vrata neki službenik da obavi tzv "popis". Znam svoje ime, prezime, brojno stanje, za veru mogu i da oćutim, ali kako da se izjasnim šta sam po nacionalnosti. Mislim posle "Molebana za trešnjino drvce"

Koliko je meni poznato u Nišu je prarktično dvovlašće podeljeno na neravnomerne časti. Gradonačelniku je, kako kažu mnogi, pripalo malo manje parče  a izvršnom direktoru direktoru resorne direkcije za izgradnju Niša,  zapošljenom na ugovor o delu, veće. Ja kao građanjin Niša njih dvojicu vidim kao nadležne za (ne)sanaciju i odgovorne za ovu bruku. Međutim oni su izgleda zadojeni svojim viđenjem "po BOLONJI" pa BOLE NJih uvo za most. I tako već pet meseci.

Tvrđavski most u Nišu decembra 2010:

 Kod mene u kući vanredno stanje. Rodilo se dete, gužva i ne stižem da ispričam ženi za moje malo avanzovanje ali ja sam strpljivo lovio trenutak.

“Ljubavi imam jednu novost”
“Samo da ti kažem ja ne rađam više decu… Ovo je sve za ovaj život.”
“Ma ne to. Imam jednu dobru poslovnu vest.”
“Dodaj mi molim te one kikove makaze, ovaj se sve izgreba.”
Čuje se sec, sec, … Ja ne odustajem.
“Rekoh čuo sam se s ljudima iz CKM-a”
“Koje si mi makazice ovo dao? Idi u kupatilo i nađi kikove. Piše KIKOOO. Razumeš”

- Hrana koju je pojeo Stamatović nije sadržala u sebi nikakvu salmonelu, digestivnu bakteriju, ili bilo koju toksičnu susptancu – rekao nam je načelnik Kliničkog centra Blagoje Spasović – Njegov organizam je prosto odreagovao na unos nepoznatih materija. To vam je kao kada neko ode na Tajvan ili neku tako egzotičnu zemlju, i onda organizam doživi šok usled konzumiranja hrane sa drugog kraja sveta na koju nije navikao.