Meteorološka stanica u centru Beograda
BEOGRAD - 27.06.2010 u 00:57 h

Temperatura: 14 ° C
Brzina vetra: slab vetar
Pritisak: 1000 mb

Kiša rominja, zgrada 'Beograđanke' se gubi u magli, ali da ne brinete, travnjak ispred Skupštine grada se uredno zaliva.

Navodnjavanje na kiši... Kad dune vetar, možete se i okupati... da sperete kišnicu. :)

Lutajući prethodnih dana između potpalublja, palube i VIP salona, u poplavi prisećanja Letnjih hitova, Disko hitova, Normalnih ljudi (one druge uvek, po navici, preskačem),  generacijskih i ličnih priča, setih se nečeg što je meni godinama obeležavalo leto:

IZBOR - ''Vjesnikov izbor iz strane štampe'. Format b5, idealno za putovanja. A unutra s-v-e-g-a!!!

Kako sam samo bila ponosna kad na železničkoj stanici - ne sećam se da sam to igde na drugim mestima viđala - kupim ''Izbor''. smestim se u kupe, sačekam da voz krene, izvadim

 Mikele plavac u epizodi 'Na tajnom zadatku''

(E!!! Moram ovo da pustim večeras - pa nek' ide život - Margos)

Početkom sedamdesetih, služio ja vojsku (čuš, služio!) u Mostaru na aerodromu, plavac daklem. Najstariji, proslavio 28-mi rođendan onkraj piste uz pečeno (na ražnju) prase i jagnje, hektolitre Loze, Blatine i Žilavke uz aktivno sadejstvo nevelike plave bratije, bilo nas je

 ZORAN ILIĆ

May 19, 2014 at 6:44am

Šta možete osetiti?

# Prepoznajte da ste preživeli potresno iskustvo i dopustite sebi da možete iskusiti neke reakcije. Ne ljutite se na sebe zbog uznemirenosti koju osećate

# Vaša reakcija je normalna u nenormalnoj situaciji kroz koju prolazite. Vi se borite i možete da to prevladate

Možete osetiti:

Ø Strah
Ø Tuga
Ø Krivica
Ø Ljutnja i bes
Ø Noćne more i učestala razmišljanja

 * nemojte, molim vas ni preporučivati - ako možete, odćutite jedan minut - za koga god želite

1.  Ona sutra ne radi - a ja radim.

Malkice sam ljubomorna, al me je obradovala svojim tekstom : dusanovaiivanovamama

2.  Sećate li se onog vica: 'Ali tata, daleko je Australija!' . 'Ćuti sine i plivaj.'

Čudesna peščana oluja u Sidneju: j.bre

3.  Gde počinje umetnost a završava politika?

Ili

by Mikele

„Zove te deda" kaže mi žena i pruža slušalicu.

„Kaži Dedoviću đe gori i koje su te muke popanule", počnem ja a on me prekine:

„Dođi sutra u devet u K.C., sreo sam Zuju i rekao mi je da ima nešto da razgovara s tobom, koliko sam razumeo, oko nekog posla, nemoj da zaboraviš".

Dedović se inače pajtao uglavnom s mojim

Za mene, sopstvenog hroničara, sutra je još jedan jubilej. Osim onog zajedničkog i tužnog, jedan intimni i važan. Tog dana sam prvi put u životu dobrovoljno dala krv.

U neverici da će se uveče desiti ono čime su nam mesecima pretili, provodila sam najnormalniji radni dan, pokušavajući da držim konce posla u svojim rukama i da ignorišem opštu zbrku i loše informacije. Nisam noj s glavom u pesku - već se trudim da mislim i izgovaram samo ono što želim, a želela sam mir.

Usred posla zazvonio mi je telefon i poznanica me je panično i plačno o nečem obaveštavala.

''Stani

Kaže meni Radmila:

„Ajde sa mnom u grad da mi pomogneš oko nošenja, moram da nakupujem mnogo stvari."

Vreme događanja: pred neki od tadašnjih državnih praznika, u pitanju su 60-te godine, keva je kupovala na tone svega i svačega i što joj treba ali i što će joj možda

.... pa da vam šapnem:

Jeste li znali da postoje kongresi blogera?

Jeste li znali da je nedavno u Kopenhagenu bio kongres i da je jedan naš kolega iz potpalublja dobio nagradu za najbolji tekst o klimatskim promenama?

Niste?... Nisam ni ja... maločas mi javilo...

Pisao je Bačkom kanalu...

Sticajem