Koliko ste puta čuli ovu rečenicu? Prilike su različite, pripovedači manje ili više uspešni da ispričaju na pravi način, vicevi su manje ili više smešni ali je za mene najintrigantnije kako nastaju.

Ko su autori?  Da li se vicevi kao epske pesme prenose, dopunjuju, variraju? Da li nastaju na jednom mestu pa se usmeno distribuiraju.

Moj nekadašnji profesor "odbrane" (oni koji su išli u šuvarice  ili usmereno znaće koji je to predmet) imao je teoriju koja je zasnovana na najsvetlijim tradicijama socijalističkog puta u budućnost i koja je skraćeno glasila: "Živimo

Podstaknut komentarom na moj drugi tekst rešio sam da napišem nešto na temu dobrovoljnog davalaštva krvi. Ja sam krv dao:

1. kada sam morao - regrutacija

2. kada sam ( prizanjem ) od toga imao koristi ( skraćenje vojnog roka ) i

3. poslednji put za rođaka koji je operisan.

Poslednji put sam se najbolje osećao jer sam znao da od toga neko stvarno ima koristi. One priče da je to dobro za organizam i slične me ne mogu motivisati jer mi je sam taj čin, priznajem, vrlo neprijatan, a prvi put kada sam davao krv bilo je i padanja u nesvest. Nažalost kakvi

Razlog zašto ne volim ponedeljke je mnogo prozaičniji od razloga koje je imao Bob Geldof kada je pisao pesmu. Kada me kao sistem administratora, pre prve kafe, pozove neko od zaposlenih i kaže mi kako posle dve nedelje odmora ne može da se prijavi na računar/mrežu, jer je zaboravio username ili pass ili još bolje zaboravi na mala i velika slova pa "nešto neće" da radi kako treba, e onda mi je ta nedelja osuđena na propast. Ali ... Vremenom sam našao lek i za tu boljku. Aspirin za ove slučajeve je "Monday Monday" - Mamas & Papas. Ako je slučaj teži 2-3 puta na svakih 2 sata

Da li ste primetili da neki ljudi ne skidaju zaštitnu folija preko display-a mobilnih telefona. Čak je ne skidaju ni sa objektiva kamere. Odmah sam se setio daljinskih za TV ili VCR koji su i dalje bili u kesici u kojoj su kupljeni ili još luđe kad ponosni vlasnici novog keca ili jugića ostave zaštitnu pvc foliju na sedištu. I koliko traje taj period dok se ne skine zaštita i o čemu ti ljudi razmišljaju? Da li su njihove mame i bake one žene koje su nekad prale najlon kese i sušile na žici ravnopravno sa ostalim stvarima?