Реч коју изговарим -- њу чини треперење мојих гласних жица, вибрације што се преносе на околни медијум, ваздух, који онда преноси то треперење даље, на ваше ушне мембране. Ово је једноставни, механички део процеса, а прави ватромет тек почиње.

Електрични импулси севају од једног неурона преко другог, преко трећег, реч моја шири се, следећи неурон, следећа синапса, слапови електричних импулса, порука налази пут, пале се сићушне лампице, беше реч и би светло, фосфорилација, молекули фосфата гнезде се у ваше протеинске структуре, стварају траг, стварају знак, шибице у ноћи -- то реч моја гори, то реч моја мења вас. Али ово новостворено, фосфатно сазвежђе саздано је од падалица, траг је његов непостојан, памћење студента који хвата белешке, до следеће изговорене фразе, памћење рибе бачене натраг, до пљуска у воду, нестрпљивог путника који погледава на сат, до намицања рукава преко зглоба руке, памћење саговорника који не може да понови своје питање. Механизам брзог заборава ослања се на ензиме који уклањају новоуграђене фосфатне молекуле и тако враћају све у пређашње стање -- о чему смо оно говорили? Овај узани прозор памћења, свици који се зачас појаве и зачас нестану, бави се искључиво процесирањем и разумевањем садашњег тренутка.

 
2016-09-17 05:41:16
Muzika

Muzika iz šminkerskih kafića

marco_de.manccini RSS / 17.09.2016. u 06:41

Почетна идеја ми је била да сакупим по 20 песама из 20 година, од 1977. до 1996. Не постоји ништа посебно значајно у избору година, то је лични временски прозор, тамо негде од шестог-седмог разреда до одласка у САД, ту негде док сам ишао у кафиће или око њих. Што се тиче избора музике, ситуације је управо обрнута -- ту је мало тога личног. У принципу, неке песме и ауторе (Фил Колинс, Бон Џови, Болтон, ...) нисам уврстио јер не могу да их смислим, али идеја ипак није била да поставим само оно што ми се допада, искључиво кул песме које сам слушао у мом искључиво кул (и празном) кафићу са мојим искључиво кул друштвом и девојкама, већ песме које су се слушале у пуним кафићима и које су сви знали, хтели не хтели. Сходно томе, крајњи избор је неравномеран у квалитету, има и добрих песама, а има и летњих хитића, песама које сам поново чуо после 25 година и довољно ми је за следећих 25, ...




 

 У полицама иза мог радног стола стоји књига

Петар Гудељ, На звезданим друмовима, читанка за VIII разред основне школе, седмо допуњено издање, Научна књига 1972 (прво издање одобрено 1966).

Занимљиве су ми овакве књиге, јер су нефилтрирани, објективни прозори у времена којих се не сећам (или једва мало, а и то често наопако).

Овде можете видети садржај (pdf).

Stari kralj
Stari kralj

 

220px-Apricots.jpg

Ох, шта све стане у џем од кајсија! Лета и шуме, воћњак и песма, теткина кућа, кишница, лонче, свет један цео, иза језера, где, на њеним уснама само, другачије се зовем, сточић уз прозор, и љубав њена, слатка, лепљива, као џем преко кришака

 

Чим је изашао списак отворим и читам, читам, листам, проверавам, све се надам има ме.

Забавно је, ту је премијер Исланда, затим тата премијера Уједињеног Краљевства, Председник Украјине, понеки краљ, један фудбалер Барселоне, а и некакав музикант близак Путину. Дакле, све је увек исто, где је забава -- ту је и Путин.

Flag_of_Panama.svg

 

У мом селу овде постоји обичај да људи, ту негде око краја године, шаљу писамца пријатељима и рођацима у којима пожеле једни другима све најлепше и сумирају шта им се догађало током те године. Практична ствар, само изабереш најлепше ствари које су ти се догодиле, додаш онда још мало, и пошаљеш исто писмо свима -- није то телефон па да ти постављају незгодна потпитања. И тако сви људи, чак и они с којима никако другачије и не комуницираш већ само преко тих малих годишњих извештаја, дознају све о твојим успесима у протеклој години. Оно мајушно додавање је неопходно, јер ако ти није још боље и лепше него претходне године пријатељи и родбина се одмах забрину.

Ево, да пробам и ја тај леп обичај и да сумирам некако моју 2015. годину. Ја, додуше, још увек нисам добро увежбао то око филовања, али следеће године ће, а како иначе, све бити још боље, што и вама желим.

20151221_195247small.jpg

 
2015-11-19 20:07:41
Moj grad| Muzika

Деној драги

marco_de.manccini RSS / 19.11.2015. u 21:07

 

Све оно што сам затекао или се појавило у време док сам још увек пречесто грешио у разликовању нокшира од остатка света било је у дечјем реду ствари смештано у фиоку "ово је одувек било ту и тако".

У витрини у ћошку, изнад фиоке са дугмадима (не-не!), налазиле су се стаклене преграде са финим чашама и шољама (не-не!), а изнад њих је била тајанствена фиока са четвртастим украсним кључем (наравно, не!). Поврх свега, безбедно ван мог домашаја, налазио се радио, савршено уклопљен, и по текстури свог дрвеног кућишта и по габариту, у отвор у витрини.

 

Један бивши и један садашњи гувернер су однедавно и бивши председнички кандидати.

Рик Пери, бивши гувернер Тексаса, ослањао се на стратегију да четвртастим наочарима маскира своје неславно издање "ух, заборавио сам који сам оно владин сектор планирао да елиминишем првог дана чим постанем Председник, чекајте, чекајте, ма на вр' језика ми је ... хммм ... УУУПС!" од пре четири године, али је изгледа ипак био препознат.

Скот Вокер, садашњи гувернер Висконсина, представио је свој крах, од једног од водећих кандидата до подршке од око пола процента, као лидерску вештину којом отвара пут конзервативцима. Нисам сигуран како ово функционише, али вероватно боље од његовог плана како изаћи на крај с ИСИС-ом. Наиме, кад је на питање "шта с ИСИС-ом?" одговорио да су га "жестоке борбе око синдиката и пензија учитељица у Висконсину одлично припремиле за све међународне изазове", постало је јасно да би најважнији део његовог пакленог плана био да парламент Висконсина изгласа ИСИС-ово укидање. Мада, ваљда би мало помогао и зид који је планирао да изгради према Канади.

 
2015-07-27 22:30:33
Društvo

Laži vremena

marco_de.manccini RSS / 27.07.2015. u 23:30

Џон Џеј Чепмен, правник и есејиста, син председника Њујоршке берзе и прве жене чланице Извршног већа Анти-робовласничког друштва, по мајци директан потомак првог председника Врховног суда, по коме је и добио име, отац првог америчког пилотa који ће изгубити живот у Првом светском рату, био је страстан човек. Приликом политичких агитација умео је и да се потуче са неистомишљеницима. Једном је, прек, у бесу штапом премлатио младића зато што му се није допало његово опхођење према девојци с којом ће се Џон, две године касније, оженити. Његова страст није избијала само у поступцима прзнице -- покајања му нису била ништа уздржанија од грешака. Због оне туче је, гнушајући се себе и самокажњавајући се, гурнуо руку у ватру и држао је тамо толико дуго да је на крају морала бити ампутирана. О великим људима је рекао да су често у супротности са својим временом јер износе његову лаж на видело.

159623-004-862B6389.jpg

 

После 7, углавном рутинских, сати и два лета, мој је трећи лет, од Беча до Скопља, био отказан од стране авиокомпаније, Аустриан Ерлајнс. Онда сам чекао 3 сата у реду, а агент за карте се, док је делио ваучере за хотел, горко јадао "да је он требао да буде кући с породицом ЈОШ ПРЕ ДВА САТА".

Драги запослени у Аустриан Ерлајнс, извињавам се у име свих заглављених путника.




 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  140 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana