- Људи, бура је, отворено море, подависмо се, хајде да узмемо компас да нађемо пут.

Oshiokuri_Hato_Tsusen_no_Zu.jpg


- А, не! Они проклети Португалци користе компасе, па нећемо ваљда ми за њима да се поводимо, нисмо ми као оне њихове курве улизице!

- Хмм, не пренагљујмо, опасна је то справа, тако један једном користио компас и после за мање од годину дана умр'о.

- Морамо прво сагледати ово у ширем контексту -- шта нам ова бура поручује?

- Ја бих пажљиво с тим, Јевреји контролишу компасе!

- Ах, никако, не долази у обзир, компас је само још један фалусоидни симбол мушке опресије. Kао и све друго, уосталом.

 

Мало их је.

Мало је истина око којих немам никаквих недоумица. Једна од њих је, да парафразирам,

Нико да не каменује никог! Чак -- и желим да ово буде сасвим јасно -- чак и ако неко изусти "Јехова"!


 



- Тата, рекли су ми да ћу једног дана сигурно догурати до доктората, да одавно нису видели тако надареног момка.
- У школи?
- Ма каква школа сад, лепили смо плакате около и чак три од мојих су се задржали.

* * *

 

Налете путем друштвених мрежа свакакве питалице. Обично их прескачем, али ми је једна ипак запала за око својом бесмисленошћу (знам, знам, ... једна??).

- Када би ти као некадашњи осмогодишњак данас срео себе, да ли би био поносан?

Поносан? Хммм. Не верујем да би разговор уопште пошао у том правцу.

- Чико, да немате можда карамеле?

 karamele600.17674.jpg

 

Њих две су тинејџерке. Спавају дуго, па мало Фејсбук, мало телефон, мало ништа-ме-не-питајте-петнаест-ми-је и некако се прогура бесконачни летњи дан.

Упознале су се у обданишту, али живе на пет-шест километара једна од друге, ишле су у различите основне школе, иду у различите гимназије, једна је тренирала гимнастику, друга пливање, једна воли енглески, друга биологију, једна је причљива, друга није, код куће говоре различитим језицима, ...

120px-Soundpost_end.jpg

 

 

- Себичан си.

Изречено олако, у љутњи, око нечег безазленог.

312px-Neapolitaner_Waffel_2.jpg

 

NK1_0801.jpgЈуче сам по четврти пут у последњих четири година на колицима унет у операциону салу. Сала је бела и веома хладна, релативно празна и безлична. За све то, кажу, постоји добар разлог. Ето, та хладноћа. Бактерије не воле хладноћу. А и доктори не воле да се зноје док раде. У стандардном болничком хаљетку и сивим болничким чарапама уклапам се у призор. У одсуство призора. Једини траг нечег личног, посебног, су моје име на ознаци на десној и име моје бољке на ознаци на левој руци. Али и за ову сведеност свега мог, кажу, постоји добар разлог.

 


blejaci-apokalipse.jpgO, kako su jaganjci mrzeli zlikovca koji je svako jutro ulazio u tor i odnosio jednog od njih na klanje.

Jednog dana se, umesto tišine koja je pratila dolazak krvoloka, začula oduševljena cika

- Blago nama!
- Eh, sreće jagnjeće!
- Si vido!
- E, kad smo ovo dočekali!
- Pa i nad popom ima pop!

Tog jutra je neki drugi čovek došao i odneo jednog od njih.

 

Ево, да и ја једном препричам неку епизоду Доктор Хауса. У ствари, препричаћу их све. Пацијент је већ у коми, можда му је остало још пет-шест сати, можда ни толико, свакојаки тестови су већ урађени, све је већ измерено и упоређено, даљи тестови или насумични покушаји третмана би докрајчили пацијента брже и од саме болести, сви симптоми/клинички знаци су фломастером већ излистани на једном крају табле, а могуће дијагнозе на другом, и сад треба донети одлуку -- ко је убица? Ексцентрични доктор Хаус (пандан ексцентричном детективу Холмсу) у овом критичном тренутку олакшава своју муку тако што попије два викодина (детектив Холмс је преферирао коку) и опсује пар незанимљивих пацијената са обичним, свакоденвним дијагнозама на које налети у ходнику, а затим, потпуно неочекивано (сваки пут се изненадим), пошаље своје стажисте да обију кућу оном занимљивом пацијенту и да му претурају по стварима. Ако се неко од стажиста и пређе да пита а шта то они тачно траже, доктор Хаус му заједљиво одговара "желим да знам да ли је фебруар или август".

 

.

Њих двојица су, прве комшије, увек били заједно. Или се бар тако чинило. Ако се један од њих бавио око кола онај други му је додавао шрафцигере и кључеве. Ако је један чистио лишће из олука онај други му је придржавао мердевине. Играли су шах, картали се, шетали, ишли на утакмице, пењали се на планине, мезили испод лозе затегнуте између њихових кућа, годинама већ пили и бистрили политику, а да се никад нису посвађали. Или се бар тако чинило.

 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  140 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana