.

Њих двојица су, прве комшије, увек били заједно. Или се бар тако чинило. Ако се један од њих бавио око кола онај други му је додавао шрафцигере и кључеве. Ако је један чистио лишће из олука онај други му је придржавао мердевине. Играли су шах, картали се, шетали, ишли на утакмице, пењали се на планине, мезили испод лозе затегнуте између њихових кућа, годинама већ пили и бистрили политику, а да се никад нису посвађали. Или се бар тако чинило.

 
2014-03-04 22:31:57
Eksperimenti u blogovanju

Pu, spas!

marco_de.manccini RSS / 04.03.2014. u 23:31

.

Ја сам из домовине отишао пре нешто мање од 20 година.

Понекад прочитам вести и коментаре одатле и видим -- тамо, бре, има будала за извоз!

.

 

У срцу готамске финансијске четврти налази се блистава и нова 73-спратница Торањ Бронтосаурус. Иако ово архитектонско ремек-дело још увек није потпуно усељено, рад лифтова је оцењен као неодговарајући од стране станара. Неки од њих су у ствари запретили да ће напустити зграду уколико се рад лифотва не побољша, и то хитно.

kaleidoscope-21-elevator-hall.jpg

 


- Еее, птицо, сад ми се јављаш, кад ти требам, а?
- Па, да, на брзину само, хајде.
- Е, не може, је л' ти уопште знаш кад си последњи пут био код мене?
- Немам појма, Гого, па зар је важно?
- Наравно да је важно. Памтиш ли ти ишта о нама? Кад си први пут био са мном?
- Јоој, немој сад и ти те годишњице, не знам, дај не зезај, пет минута је све што ми треба.
- Не знаш, а? А зашто ми никада ниси оставио број мобилног телефона?
- Па нисам хтео да ме зовеш. Тај број ми је за жену и децу само.

 

У чему је разлика између Курира и тоалетног папира?

Па само се Куриру подигне квалитет откако њиме обришете задњицу.

 

20131129_202653small.jpg

 


Пре око двадесет година сам често био члан разних комисија за средњошколска такмичења из математике. Једном приликом сам, за регионално такмичење, био задужен за прваке, а ту је циљ саставити задатке који траже мало (или нимало) предзнања, али су ипак довољно изазовни и занимљиви. Инспирисани много лакшим питањем из неке старе збирке саставили смо један мали логички проблем, који преносим уз превод и обраду.

 


Ово је обичан дневнички запис -- запис о искуству везаном за део судског процеса који се, ваљда оцењен као недовољно динамичан и без људске драме, занемарује у већини америчких филмова и серија. Све закључке, тачне, погрешне, ирелевантне, остављам читаоцима (ионако не зависе од мене, а понекад ни од текста). Додуше, изнећу један личан, а самим тим и валидан, закључак.

*

Пре извесног времена сам провео читав дан учествујући, као кандидат, у процедури за избор дванаест поротника у судском поступку везаном за убиство. 320px-Jury_box_cropped.jpg

 

О Тарковском.

Дуго ми је требало.

А нема никакве тајне. Сталкер је о пијанству. Бити у Зони је бити пијан. Очајно пијан.

Укратко, нашла се тројица у кафани, па су уз пиће мудровали, падали са столица, устајали, рецитовали, поново мудровали, ... на путу у средиште Зоне, где се и најдубље, најскривеније жеље, оне рођене из патње, откривају и остварују.

 
2013-05-30 06:54:03
Region

Dostojanstveno, samo dostojanstveno!

marco_de.manccini RSS / 30.05.2013. u 07:54

1980.

Мојој генерацији осмака су, у школи, одржана предавања о сексу, сексуалној репродуцкцији,  сексуалности, ... све о пчелама и цвећу, па и нешто преко тога. И девојчице и дечаци су на предавањима седели у клупама заједно, као и обично, и заједно су детаљно упознали, кроз слајдове и усмена тумачења, анатомију и функцију и својих и "оних других" полних органа.

2012.

Прометејевом бронзаном споменику су, за време постављања у Жена Парку, на захтев неидентификованих женских невладиних организација (званична верзија!), брже-боље додате бронзане гаће, да не би својом недостојантвеном голотињом плашио бабе и кварио децу и омладину.

 

Тог четвртог маја се моја зграда затресла од сирене на крову, обележавајући прву годишњицу смрти нашег Друга. Скочио сам и стао мирно пред сликом на зиду. Чаше су поскакивале по сточићу у дневној соби. Нису хтеле да стоје мирно. И то не неке стране чаше, не, већ наше, обичне, домаће издајице од два деци. Био сам бесан на њих и заклињао се у себи да их нећу више брисати сувом крпом после прања, па нек им остану флеке од сушења.

zgrada-mala.jpg

 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  140 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana