Jos iz Takovske mi se cinilo da necu moci toliko da hodam. Mrak, stikle, alkohol.
Ruka na ustima, povlaci me u ulaz.
Osecam ga po sebi ali ne vidim.Gledam u crno bele stepenice. Mislim da me je pomesao s nekim
Kaze:
-Pile,zao mi je sto se ne mozemo sresti. Dotakli smo se slucajno, naslutili i to je dragoceno.
Strah me je.
Ipak on je topao i njegov dah na mom vratu