B92 Blog

Srbija baš nema sreće. Neobavešteni, nemušti I ministri koji se prave ludi već duži niz godina su svakodnevnica energetskog sektora, a po dobrom oprobanom receptu, poznatom još iz devedesetih.

Za prethodnu gotovo deceniju, ovaj sektor je mogao da zaposli bar polovinu nezaposlenih, I učini zemlju energetski I nacionalno bezbednom. Da su odgovorni radili svoj posao, u interesu zemlje, energetski setor Srbije bi I u realnom životu postao "lider u regionu". Na žalost on je "lider" samo u političkim fikcijama I pamfletima svih mogućih ministara, potpredsednika vlade pa do predsednika države (a u zavisnosti od trenutka I potrebe).

Priča o liderstvu je izgubljena i potpuno je "out". Ono što je "in" jeste: Kako doći do potrebne količine energije I energenata, a bez restrikcija, u najkraćem mogućem periodu?. Kada se u jednačinu dodaju svi relevantni faktori, posebno oni koji iskaču na sve strane, kao pajaci, onda je

Krajem juna ove godine, zaustavljena je proizvodnja Akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija, poznatijeg kao „HIP Petrohemija" iz Pančeva. Nemogućnost nabavke sirovina za preduzeće koje funkcioniše još od 1979.godine nije „razlog", već sasvim sigurno „posledica".

U nizu neuspešnih kompanija na ovim prostorima, čiji proizvodi nisu imali tražnju na ovom ili nekom drugom tržištu, ili su imale nagomilane gubitke, prekomeran broj zaposlenih, ali i prošli kao „bosi po trnju" u ovakvim ili onakvim procesima vlasničke transformacije,  ovakva vest ne bi bila izenađenje.

Ali, kompanija o kojoj je reč je daleko od loše, neperspektivne i bez mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Većinski državna, ona je samo ogledni primer javašluka, i rezultat nedoličnog ponašanja vlasnika zarobljenog u rešetkama političkih partija.

Ako bi postojala Nobelova nagrada za najgluplje poteze u ekonomiji, sigurno bi je osvojili upravo oni predstavnici pol

 „Neke stvari ostaju iste, bez obzira koliko se razni postojeći i dolazeći establišmenti trudili da ih prikažu drugačijim, naprednijim..." Radoje Domanović

Da li iver ne pada dalje od klade, ili je klada magnetski privlačna, tek sve ono što godinama osećamo  i vidimo, danas trpimo. Cena goriva na srpskim pumpama je i do 40% viša nego u nekim zemljama u okruženju, i do 20% viša nego u mnogim evrpskim državama. Gorivo u Srbiji, da ne bude zabune, nije dijamantskog porekla u odnosu na druge. Nije ni istog kvaliteta. Gorivo u Srbiji je lošijeg kvaliteta, gotovo najgoreg u regionu!

Visok procenat sumpora, aromata koji su kancerogeni..sa jedne strane uništava naše automobile, a sa druge naše zdravlje.

Nedopustivo je da osam godina naša naftna kompanija, najveća u regionu bude u gubicima, kao i da novac koji je država izdvajala (kroz višu cenu rafinerijske prerade..) a za modernizaciju rafinerija volšebno nestane. Od lošeg vazduha kako zbog aromata, tako i  korupcije, svima nam

Danas, još malo pa deceniju od demokratskih promena, Srbija ne može da se izbori sa samo jednim problemom, koji se zove „nemoralna kadrovska kombinatorika". Iza te tri reči kriju se suštinski problemi stagnacije i nazadovanja zemlje. Kada bi se zbrojilo šta je takva politika uradila, odnosno šta njeni predstavnici nisu uradili a trebalo je, rezultat bi pokazao da je izgubljeno i/ili uludo potrošeno više miliona evra, što zbog neznanja, nestručnosti i/ili korumpiranosti... Ako je suditi po trenutnom stanju, takva politika nastavlja svoj uzlazni trend.
Posle osam godina u Upravnom odboru na primer, sada već privatizovanog akcionarskog društva Gaspromnjeft NIS, sa strane srpske države nalaze se političari u pokušaju, koji nisu bili u stanju ni završni račun da prekontrolišu a kamoli da razumeju dalje planove rada ovog veoma važnog preduzeća. Greške koje su im se potkrale slučajno ili namerno su takvih razmera da bi u ozbiljnim državama svi do jednog bili smenjeni i pozvani na odgovornost.
Sa stra

Koliko vam se puta desilo, da čitajući intervju nekog od zvaničnika uvidite da ste to već negde čuli, pročatali, videli..? Ako se posmatra sektor energetike u poslednjih gotovo devet godina, utisak već viđenog je očigledan. Koliko god ministara je dobilo mogućnost da vodi ovaj sektor a bilo ih je više od šest, sa svakim je ovaj osećaj samo snažniji.
Aktuelni ministar nedavno je propagirao bogatstvo Srbije u uljnim škriljcima (iz kojih se dobija sintetička domaća nafta). Ne bi bilo čudno, da isti ministar samo pre par meseci nije aminovao ugovor o kupoprodaji NISa, kojim je prodato pravo na eksploataciju nafte iz domaćih izvora! Bilansne rezerve domaće nafte u Srbiji su procenjene za još najmanje 30tak godina, a geološke mnogo više. Domaća nafta čini danas 20% srpske potrošnje, dobrog je kvaliteta, sa malim procentom sumpora. Ministar reče „nismo prodali domaću naftu već smo prodali većinski pravo na eksploataciju!".
Kakva god igra reči bila, realno Srbija neće moći da u narednoj deceniji i

Političari su svagde isti: obećat će da će sagraditi most I onde gde reka ne prolazi
Nikita Hruščov

Krize su postale deo svakodnevnog života, posebno u Srbiji. Upravo zato, sve su manje krize, a sve više kontinuirani način funkcionisanja društva, u bilo kom segmentu, pa i u energetici. Posledice koje ostavljaju za sobom, na kratak i dugi rok su teške, posebno kada se iz njih ništa ne nauči.
Energetska kriza u Srbiji traje godinama, sa manjim i/ili većim amplitudama, poput one na prelazu iz 2005., u 2006.godinu, ili tekuće (2008.na 2009.godinu). U prvoj, kao i drugoj nije u pitanju samo gasna, već kriza čitavog energetskog sektora, ne samo srpskog, već velikog broja evropskih zemalja.
Srbija nema diversifikovane pravce niti dobavljače gasa. Gas nabavlja na liniji Rusija - Ukrajina - Mađarska - Srbija. Bez obzira na podizanje gasa kao energenta na pijedastal, zbog nesumnjivih prednosti, kako Strategijom razvoja energetike, Programom njenog ostvarenja,

„U životu postoji pet stvari koje se ne mogu vratiti: 1.kamen koji je bačen, 2. Reč nakon što je rečena, 3. Mogućnost nakon što je izgubljena, 4. Vreme kada je prošlo, i 5. Ljubav za koju se ne bori."

Političari su svih ovih godinama, građanima Srbije obećavali razvoj energetskog sektora, sveže investicije, hiljade novih radnih mesta, i nadasve lidera u regionu. Njihova obećanja su bila potpuno opravdana jer su mogućnosti - potencijali ovog sektora bili realna osnova za dostizanje liderske pozicije.
Na početku 2009.godine realnost je drugačija i „mogućnosti nakon što su izgubljene, ne mogu se vratiti". Politički establišment uverava i sebe i javnost u suprotno, najavljujući pompezno i retorički svake godine, iste a nove revolucionarne korake u sektoru. Nakon devet godina promenjeno je sedam ministara energetike i izgubljeno je vreme. Energetski sektor je ostao bez energije, ali zato sa viškom korupcije, neefikasnosti i neracionalnosti.
Sa druge strane, dinamične p

LAKO JE NAUCITI ZIVOTINJU. LAKO JE NAUCITI PROSTAKE. ALI JE TESKO NAUCITI ONOGA KO JE NENAUCEN VEC POSTAO UCITELJ DRUGIMA

Vladika Nikolaj Velimirovic 

Prekretnice, izbor puta su najvažniji ali najteži događaji u životu bilo privrede i zemlje, bilo ljudi.  Puno je faktora koji uslovljavaju njihovu pojavu, ali samo saznanje, šta se hoće i kakve su vizija i cilj mogu rezultirati izborom pravog puta. Tada je prekretnica „odskočna daska" za korak napred, razvoj i prosperitet.

Prva važna prekretnica za energetski sektor Srbije bila je 1991/92.godine. Umesto da je tada nastavio put intenzivnog razvoja, i dalje ostao izvoznik električne energije, ovaj je sektor krenuo „put bez povratka".

Do 1992. godine elektroenergetski sektor je bio organizovan u preduzeće Združena Elektroprivreda Srbije (ZEP). Profitabilno i razvojno orjentisano,  ono je od 1971.godine postalo najveći prodavac električne energije na Balkanu. Do 1990.godine prodalo je 123 mil kWh, dok je instalisana snaga el

Mafia je naziv za „opasno društvo, i udruživanje ljudi sa opasnim ciljevima". Naziv potiče od istoimenog tajnog razbojničkog društva osnovanog na Siciliji 1860.godine. Do 19. veka, mafija se povećavala prerastajući u moćnu frakciju orjentisanu ka kriminalu, sa sopstvenim pravilima I ovlašćenjima. Za većinu ljudi je postala neka vrsta religije, "poštovanog društva". 

Kriminogeno organizovane grupe, mafije ili kako god ih zvali nisu prošlost - bilo ih, ima ih i biće ih. Razlika je što su to ipak tajna (najvećim delom) udruženja, koja koristeći veze sa postavljenim licima na štetu države, ostvaruju svoje ciljeva i koristi. Cene ulaska, ali i izlaska iz ovakvih udruženja dobro su poznate. Tako je svuda u svetu.

Kako god, u Srbiji se bar jednom u šest meseci stvori pogodan politički ambijent bilo za promociju, bilo za hvatanje neke mafije. Kada bi se sabrale sve one za koje se čuje da postoje od građevinske, lekarske, putne, automobilske, farmaceutske, ugljene, strujne, naftne do dan

Iako smo svakodnevno svedoci raznih vesti (mahom loših) koje zaokupljaju naše misli i život, ono što smo imali prilike da čujemo koliko juče, od ministra ruske Vlade je nešto što zaslužuje mnogo više od novinskih članaka, i našeg razočarenja.

Energetski sporazum Ruske Federacije i Srbije koliko može biti dobar u oblasti gasne privrede, toliko je težak i nepovoljan u oblasti naftne privrede Srbije, a zajedničko im je što je nedorečen u svemu osim u podatku o ceni po kojoj se vlasnički transformiše NIS.

Mnogo se prethodnih godinu dana pisalo o sporazumu, još je više bilo izjava vodećih političara koji su nas uveravali da je to nešto najbolje što se moglo desiti srpskoj ekonomiji i energetici.

Polako, kao u onom eksperimentu sa žabom (koju lagano zagrevaju) prihvaćena je teško objašnjiva stvarnost da Vlada zbog „viših ciljeva" ne poštuje sopstvenu odluku (a to je privatizacija NISa putem tendera, u I fazi u manjinskom iznosu), odnosno da takvom privatizacijom nacionalne naftne kompan