Istina je: posle bitke svi su generali. Istina je: najteže je dokazati teoriju zavere. Istina je: izgubili smo 1:2. Istina je: nismo pobedili = izgubili smo. Istina je: ko gubi ima pravo da se ljuti.

Ipak, ne mogu da ne napišem ovaj blog. A vi slobodno udrite. 

Živ je Žika Obretković! I zdrav, tako reći u punoj snazi. Pominjali ste ga u mom prethodnom blogu Duh Bg asfalta. Pre neki dan i danas opet popio sam pivo i proćaskao sa Žikom.

 

Pretprošle srede imao sam pola sata slobodno, čekajući ženu da završi posao pa da se nadjemo i iskoristimo divan sunčani dan da prošetamo po centru. Pade mi na pamet da svratim do Spasine pekare na vrhu Skadarlije da kao nekada savladam lepinju sa gulašem i ljutim sirom. I to na nekadašnji način - na klupi iznad pekare. Ćopajući tako, primetih Žiku kako svrati u radnju preko puta, izadje sa pivom i sede na klupu iznad. Kako sam upravo završio sa lepinjom, a i ponukan komentarima na gorepomenutom blogu, prošetah do radnje, uzeh nam po pivo i pridružih se Žiki. Boga mi, lepo smo se ispričali: o životu, rakiji, poeziji, Skadarliji, nekim ljudima koje obojica poznajemo. Žalio mi se da više nema prave, zdrave hrane.

Direktorka Urban in Aida Ćorović dobila je policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića

Godinama, i pre i posle svog dugogodišnjeg igračkog staža u kulturno - umetničkim društvima, bio sam i ostao poznat kao enciklopedija pesama. Nekako, imam taj dar da pamtim reči pesama i znam ih nebrojeno. Izračunali smo da na turneji u Iraku, 1985. godine, od nekih 2000 pesama koje smo otpevali za dve nedelje (uključujući skoro ceo opus Bitlsa koji je znao Miki Harmonikaš), nisam znao samo 7! Čak sam, eto, četiri puta pevao sa orkestrom, na nekim školskim veseljima i sindikalnim proslavama. Nisu imali koga pa su uzeli mene - ako nemam neki poseban glas, barem znam reči. 

A imao sam od koga i sa kim da naučim i uživam pevajući. Moje prvo sećanje seže još na svadbu brata Kaje, kada sam sa bio dever. Druge večeri, stric moje majke Goluban, iz avlije preko puta, uzeo je mikrofon i pevao satima one stare pesme kojih se skoro niko na svadbi nije sećao. Pevali smo tako, na mnogim veseljima u familiji, pa je mnogo toga ostalo u glavi. Eh, umre Goluban već odavno a ne znam da li su sve te divne, stare pesme zapisane i zna li ih iko.

Koliko je 3 posto od, recimo, 100 miliona evra?

Jednostavno: 3 miliona 

Koliko je 3 posto od 240 miliona evra?

Pogađate: 7,2 miliona 

 

Kakvu ovo primenu ima u praksi naće ćete u blogu arhitekte Branislava Jovina 

Мост преко Аде - јавни или страначки интерес?

 

To je pravi, beli Dolenjski krompir.

- Glejte se pa, krompir zelo v redu. Smo zelo zadovoljni z njim. Je odličen, je debeu. Poglejte kakšen je. Za prodat ga pa nemamo, kjer smo ga prodali tovarni "Kolinska", Ljubljana.

Knor, instant pire. Ko smiče izbranih sort belega Dolenjskega krompirja.

- Dober je, dober, a-ha-ha.

 

Pričam večeras sa snajom, bratom i gospodjom i i nekako se dotakosmo reklama. Tada shvatih da je najstarija reklama koje se sećam ona o dolenjskom krompiru. Bože, koliko je to davno bilo! Kad, ima je na Netu. Kakvo sećanje. 

Onda malo probrljah po netu i naidjoh na još neke. Evo tih reklama naše (a možda i vaše) mladosti

Događaj koji je naša koleginica Endži opisala u svoja poslednja dva bloga (ovaj drugi joj je juče obrisan), a posebno ono što se posle njega desilo, pokazatelj su stanja u kome se naše društvo nalazi. Mladi Filip Vukša se pokazao kao najveći protivnik truleži u kojoj živimo. Sistemu u kome su poslednjih 10 - 12 godina "demokratske" snage potpuno obezvredile ideju demokratije i aktivizma najmanje odgovara neko kao on: svesan i aktivan građanin. Sve je upravo postavljeno obrnuto - zaglupljivanje, kupovina i zastrašivanje naroda dok ne postane siva masa koja je potrebna samo da bi obezbedila izborni rezultat.

 

Serija zemljitresa koja je pogodila našu sjajnu i krhku loptu koja se naizgled mirno vrti Svemirom polako se bliži nama. Posle katastrofe nevidjenih razmera koja je pogodila Haiti i mnogo jačeg a srećom manje pogubnog potresa u Čileu, najnoviji sukob tektonskih ploča odneo je juče 51-nu ljudsku žrtvu i napravio priličnu štetu u Istočnoj Turskoj. Pre koji dan, negde sam pročitao da je i Balkan trusno područje, te da se zemljotres (opet) može dogoditi i nama.

Jesmo li spremi za to? Šta bi se desilo kad bi kod nas zatreslo?

Ne želim da paničim, nikada to nisam radio. No, podseti me ovo na nekadađnja moja iskustva sa zemljotresima. Pogotovo na ono što smo mi, skauti, radili a i danas radimo u ovakvim situacijama.