Kajgana je našla svoje mesto u kuhinjama mnogih naroda. Oni koji vole da se igraju jajima izmislili su varijante tipa hemendegs i hemendsvaštanešto, ali bez jaja koje domaćica razmuti ritmičnim pokretima nema pravog zadovoljstva.

Aktivisti NVO BUBE92 i učesnici kampanje "Sloboda i šengenska viza teheranskim mangulicama - SišTM" u saradnji sa blogerima B92 + moderatorkama (05 i, naravno, 012) kao i ostalim sa nezavisnih blogova uz veliku podršku ogromnog broja radnih ljudi, građana i poštene inteligencije, organizovaće javnu tribinu pod geslom:

"Žurka BUBE92 iako Milutin Milošević još nije objavio knjigu. Lenčuga jedna!"

Snimio sam pre nekog vremena novčiće koje imam u džepu. Vidite li nešto zanimljivo na ovoj slici?

 

Svratište za seksualne radnice je sigurno mesto na koje mogu da se obrate devojke koje se bave seksualnim radom.

„Dođem, okupam se, osušim kosu, očešljam se, doteram se, malo pričam sa devojkama... Dolazim po dva-tri puta na dan."

Na ovom mestu ih ne gledaju popreko zbog onoga čima se bave. Ne osuđuju ih niti ih ubeđuju da to prestanu da rade. Prostituciju prihvataju kao postojeće stanje u društvu, a jedini cilj im je da smanje štetu. Šteta koja može da nastane po pojedinca i po zajednicu jeste da se inficiraju polno prenosivim bolestima, one same, ali i mušterije sa kojima imaju seksualne odnose.

-„Misliš li da je to jedini način na koji možeš da zaradiš?"
-„Pa, nije jedini, ali ja nisam školovana. Da imam neki drugi posao, sigurno ovo ne bih radila."

Privatna kuća od pedesetak kvadrata - trenutno je jedino mesto tog tipa u celoj Srbiji.

Glava kao bubanj, češljaš se kao da kosiš livadu. Unutra zuji, škripi, kuva, pišti. Oči čkilje, svako jače svetlo ih zatvara. Usta suva, ispucala. U njima ukus kao da si jeo pokvarena govna. Stomak krklja, klokoće, pušta gasove na obe strane. Mišići obamrli, pokreti usporeni. Soba đuska tvist, krevet glumi šajku na otvorenom moru. Ukućani izlaze i pre nego što uđu, što zbog otužnog vazduh, što od vašeg izgleda. 

Dijagnoza: mamurluk. Koji lek uzeti?

Pelinkovac sam počeo da pijem u Vojsci. Mislim: u JeNeA. Posle iscrpljujuće obuke na kojoj sam čak zadobio naprsnuće trtične kosti, što je rezultovalo nepravilnim sedenjem pa samim tim i posebnim problemima vezanim za digestivni trakt (kako lep način da izbegnem da kažem kakve posledice imam), i uz tešku hranu koja je padala na želudac kao kamen, čak je i omiljeno pivo počelo da mi predstavlja problem. Još kako je u Strumici (bugarski: vukojebina, primedba autora) uglavnom služeno Skopsko pivo koje je imalo sasvim drugačiji ukus od tadašnjeg favorita BiPa (nasuprot Prilepskom koje je sjajno pasovalo, ali ga je teško bilo naći), morao sam da pronadjem neko drugo piće za nikad dovoljno dugačke izlaske iz kasarne (mislim: ko je video vojnika koji pije kiselu vodu ili sok?). Kako mi je stomaklija ostala u nedovoljno lepoj uspomeni iz nekih ranijih poduhvata, izbor koji se sam po sebi nametao bio je pelinkovac. Popijem dva komaTa, smirim stomak, zagrejem se u zimskim danima, i veselo nazad u eSeMBe nabijent.

Nemiri u Engleskoj: jedan pogled

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

Grupa Kvin ima u svojoj čuvenoj pesmi "Mi smo šampioni" jednu rečenicu koja obično promakne kad se ova pesma peva u čast velikih uspeha sportista: "No time for losers"

Poslednji događaji u velikim gradovima Velike Britanije navode me na pitanje da li su gubitnici konačno rešili da uzmu stvar u svoje ruke i sami sebi obezbede "njihovo vreme"?

Ne znam da li je o ovome neko nešto rekao (ne pratim najbolje), ali moram da kažem.

Pored toga što je afera Vikiliks okrenula jedno novo poglavlje u ustoriji sveta i donela neke nove odnose (tek ćemo za koju godinu videti kakve), mislim da se pojavio još jedan zanimljiv događaj koji zaslužuje pažnju i koji takodje može da promeni svet uveliko.

Sva frka se vodi oko Asanža. Međutim, meni je takođe zanimljivo da saznam kako je došao do podataka? Ko mu ih je dao? Sa kojim porivom?