B92 Blog

Zanimljiv tekst, meni barem.

ispričaću vam priču o Marientalu.

Mariental (Marienthal) je selo u Austriji, dvadesetak kilometara udaljeno od Beča. Poznato je postalo po studiji: Die Arbeitslosen von Marienthal - Nezaposleni iz Marientala - objavljenoj 1933. i prevedenoj na 18 jezika.

                               Drugim rečima: I love to entertain you:)

U medjuvremenu, kao rezultat sazrevanja i spoznaje esencijalnog, pristalica sam teorije da sve i svi sa svim i svakim na ovoj planeti ima(mo) najmanje jednu zajedničku stvar ili tačku - dodirnu. E sad, ne znam ni da li postoji uopšte ta teorija, pa se ja unapred izjašnjavam kao pristalica, a niko tezu nije ni postavio na koju bih mogla da se opozovem. U slučaju da jeste, ispravite me, a ja svakako ostajem pristalica, u suprotnom je ja sada postavljam i branim (ako je uopšte potrebno braniti nešto vrlo jednostavno za razumevanje). Elem, boldovano je teza:-) *

Kada mi neko kaže: "Mi nemamo dodirnih tačaka, ničeg zajedničkog", moj odgovor je da imamo vazduh koji udišemo, a vazduh reci

Yoav Shamir je režiser dokumentarnog filma koji prikazuje mlade Izraelce, muškarce kao i žene, koji posle odsluženog vojnog roka od tri godine, većinom provedenog u kriznim regionima, odlučuju - da za vojni rok odsluženu platu od 15 hiljada ILS (2680.79 EUR) - potroše na put u Indiju. Tamo taj novac investiraju u sve moguće vrste opijata. Većina njih je u neprestanom tripu. Slavi se od jutra do mraka, iz dana u dan.

No, daleko od toga da uspevaju da se opuste i pobegnu od doživljenih trauma kojih žele da se oslobode. Ekscesivno konzumiranje droga ostavlja još teže posledice na već labilnu psihu.

Koliko puta ste u životu zastali i popričali sa strancem od kog ste nešto za sebe poneli, a da toga niste bili svesni sve do trenutka kada vam je život namestio neku situaciju u kojoj su vam upravo te, za vas u tom trenutku možda bezznačajne reči, postale sadržajne i dale odgovor u nekom drugom, za vas, opet, možda bezznačajnom trenutku?

Ni jedan susret nije bezznačajan. Nijedan osmeh u prolazu nije bezznačajan. Ni jedan pogled površni, a kamoli dublji, nije bezznačajan.

Da li vam se desilo da se mimoidjete sa strancem koji vam zarobi pogled? Povuče ga u sebe, i dok se otimate očima, milisekunde postaju minuti, jer želite da isčupate pogled i nastavite u žurbi tamo gde ste krenuli ... a oči vam se fiksirale za tudje, i dok osećate da vas polako obuzima crvenilo od neprijatnosti dubokog pogleda koji kao da vam je zavirio pod kožu, ostajete zamagljeni, zate

Piše: Dejan Lukić za evropske Vesti - Ponedeljak, 4. maj 2009.

Došlo je vreme da se još jednom spomenemo meksičkog predsednika kada je ispustio onaj uzdah: "Jadni moj Meksiko, toliko daleko od boga, a tako blizu Amerkike!"

Epidemija ili pandemija, svinjski grip koji je krenuo sa obronaka Sijera Madre u Meksiku, nije izvorno meksički nego izvorno američki brend. I pre nego što protivnici teorija zavere - medju kojima sam i sam - odmahnu rukom, zadržimo dah i pogledajmo u fakte.

Prvi slučaj svinjskog gripa zabeležen je u"svinjskoj fabrici" Granjas Karol koju većinski poseduje američki "Smitfild fud", najveći svetski i korporativni lanac za proizvodnju i obradu svinjskih proizvoda. Radi maksimalizacije profita svinje se proizvode na "industrijskoj bazi", u uslovima koje Felisiti Lorens u "Gardijanu" uporedjuje sa Hitlerovim konclogorima Dahau i Belzen. "Smitfild fud" proizvede

 UPOZORENJE: predugacko za blog (ako mene pitate)

Početak Kraja

I

- Jesi kući?

- Jesam.

- Stižem za 15 minuta.

- Ok.

...

- Kamo dobar dan?

- Daj, pusti me, ne znam gde mi je glava ...

- Šta je sad opet ... gde žulja?

- Videla sam ga juče sa nekom ... tamo.

- I?

- Sakrila sam se.

- Sakrila si se!?

- Da, da ih posmatram.

- Je li da te pitam, koliko je tebi godina?

- 34, što?

- Ne bih baš rekla. Čuj, sakrila si se! Alo, što im nisi prišla i kulturno ih pozdravila?

- Objasni ti meni, kako može dan pre da mi kaže da me voli, da neprestano misli na mene, da mu nedostajem svaki tren, a posle se šeta sa drugom?

- Čekaj, koliko se sećam dafinisali ste odnose. Nešto tipa ... kad se vidimo - vidimo, tako si mi pričala, i bila si šta više i zadovoljna aranžmanom, jer ti se nije baš ništa ozbiljno sa njim počinjalo ... malo

Boli, mnogo. Kao žilete da gutam, a već je prošlo sedam dana od operacije ... i navodno ću još neko vreme morati da se zlopatim. Najviše me smaraju lekovi protiv bolova. Ako ih uzmem onda mogu da jedem i pijem, al‘ sam sva kao žvaka. Ne uzmem li, garantovano ću gladovati ceo dan, a ni to nije ok, jer jedini način da se skidaju bele naslage sa rana, je da dovoljno jedem i pijem.

Odlagala sam tu operaciju krajnika od kada znam da mi prave probleme - oduvek, maltene. Sve mi to nekako nije bilo bitno, a sama pomisao na bolnicu i boravak u istoj je dodatno potvrdjivala odluku o nepotrebnosti bilo kakvog seckanja u predelu mi grla ... Medjutim, Sara ja vukla upale u poslednjih pola godine na mesečnoj bazi. Svaki put antibiotici ... sve jači. Dobila je uput kod specijaliste, koja je smatrala da moraju ipak da se vade.

Na jednom od tih pregleda ja zamolim da se pogledaju i moji krajnici, znajući da su havarisani i daleko od toga da još imaju neku funkciju osim što mi možda re

Postoje li osobe na ovoj planeti koje umeju da vole bez da menjaju, prilagodjavaju, ograničavaju, nameću i poturaju sebe kao ultimativno & neprikosnoveno? Bez namere?

Postoje sigurno, ali su u nekoj vezi u kojoj su i sami žrtve gorenavedenog: "nedovršena" skulptura u nečijim rukama koja se doteruje, smanjuje, oblikuje, razvlači u projicirane potrebe i želje koje su samo tudja predstava idealnog životnog saputnika, ili bolje rečeno, sapatnika ...

Koliko je to pogrešno, ta neprestana želja za promenom ili izmenom nekoga do koga vam je stalo (a u biti nije zaista, jer istinski voleti nekoga znači prihvatiti sve to što vam se čini kao mana, jer to nisu vaše mane, već mane sa kojima voljena osoba treba da živi) se vidi na Kraju, koji je u takvoj vrsti simbioze neizbežan.

Većina naginje ka tome da partnera menja i prilagodjava, samo u tome na duže staze ne uspeva ... jer u pitanju je samo savitljivost i iskrivljeno držanje, potiskivanje svoga JA d

Izlazim iz kluba, bilo je lepo
smrdim na pijanku, slomljen sam, to je "lep" život
preskačem letvosane koji se raspadaju na mom putu
vidim pacove kako se žderu siti u senkama Döner-lokala
nabadam kroz povraćanku u Kotiju*, narkosi zamagljeni
ortaci pljuju po okolini, ponašaju se skrenuto
Sceno-nalakirani u očajnoj potrazi za scenom
pirsovane curice hoće da čitam „ Čistači ulice"*

Pola šest, oči mi gore
zgazih lika što spava medju mrtvim golubovima
histerične ribe se cimaju uspaničeno
jer je na ćosku frka izmedju Tareka i Sema:
Tarek kaže: „ Zaveži ili ću te udariti u lice!"
Sem je napunio gaće, ali ne može da ništa ne kaže -
crvena čorba kaplje na asfalt
muka mi je, zakopčavam jaknu, hladno je

Ref.:

Dobro jutro Berline, umeš biti toliko ružan, prljav i siv,
umeš biti toliko užasan