Pre izvesnog vremena u Crnoj Gori je donet Zakon o psima vodicima koji su podrzale sve parlamentarne partije. Moja prijateljica iz Podgorice Marijana Mugosa je zbog potpunog ostecenja vida, nakon stupanja na snagu, otisla u Zagreb u centar za obuku ovih pasa i nakon visenedeljne edukacije dovela veoma dragu i milu kuju Ksenu u Podgoricu.

Kako je Marijana diplomirana pravnica i zaposlena u Opstini Podgorica, ona je vec pet meseci dolazila na posao u pratnji Ksene, dok gradonacelnik nije svojom samovoljom, i iz samo njemu znanih razloga, zabranio Marijani

Evo konacno vratih se iz Holandije. Bilo mi je jako lepo, domacini su se potrudili da se osecam ugodno i da vidim puno toga. Bili smo u Den Haagu, Amsterdamu, i jos nekim manjim gradovima od kojih je i Zwolle gde oni i zive. Za Novu Godinu je bilo jako veselo, uz dve gitare, klavir i daire u koje sam ja kako rekose vrlo vesto udarala. Nas petnestak u uzrastu od 5 meseci do 50 godina, uklopili smo se u jednu simpaticnu veselu gomilu sa prostora Ex YU i Holandije. U Hagu mi se dopalo more, a posetila sam i tribunal dok mi se u Amsterdamu malo smucio miris kanabisa na sve strane

Konacno su u nasim medijima svoje mesto dobili sportisti sa hendikepom i njihovi uspesi. Mozda su tome doprineli na prosloj paraolimpijadi kada su se vratili sa brojnim odlicjima. Jako sam srecna sto su i sada otisli tako kvalitetni sportisti i iskreno se nadam da ce se vratiti sa jos vise medalja. Ipak, necu ih ni dizati u nebesa niti pljuvati kao sto to obicno radi nas narod sportistima, ni u uspesima ni u porazima. Smatram da svi mi svoj posao radimo najbolje sto umemo ili bar vecina nas, pa se tako srazmerno trudu i znanju kitimo i pohvalama ili kritikama.

Ono sto mene jos jako

Citajuci blogove, posmatrajuci novinske i ostale medijske teze i izvestaje, muceci muke naseg drustva i globalnih briga, mislim da smo zaboravili sami na sebe. Ne kazem, ne mozemo niti trebamo ostati ravnodusni na sve ono sto nas okruzuje pa samim tim i utice na nase zivote, ali u svemu tome zaboravljamo na sopstvene potrebe i zelje.

Kada ste recimo poslednji put zadovoljili svoj hedonizam, potpuno "praznog" mozga? Da li se secate kada ste zadnji put usli u radnju i kupili sebi neku stvarcicu samo zato sto vam se neodoljivo dopala, ne razmisljajuci koliko

Plakala sam od smeha dok sam citala ovo!

Na žalost nisam oženjen, doduše bio sam vjeren, ali do svadbe nije došlo...
Evo zašto:
Za Novu godinu htio sam vjerenici da poklonim rukavice,koje bih joj poslao zajedno s pismom. Medjutim, u prodavnici sam sreo koleginicu s faksa koja je kupovala gacice. Nespretna prodavacica je zamijenila pakete, tako da je koleginica uzela rukavice, a ja sam vjerenici poslao gacice.
SAD ZAMISLITE MOJU VJERENICU POD NOVOGODISNJOM JELKOM KAKO OTVARA POKLON I CITA PISMO!
EVO SADRZAJA PISMA:
 
Dugo sam razmišljao

Pored pametnih zgrada za one sa dubokim dzepom sto imaju da plate taj konfor (mada tu nesto ekstra pametno i ne videh) evo i nekih pametnih pomagala koja i te kako uticu na stvaran kvalitet zivota mnogih od nas.

Ova vest me jako obradovala, moracu obici sajam pomagala, pa cu svoje vidjenje izneti u nekom od skorih tekstova na blogu.

Kraljevski sud je dvorac u sred grada, u kome se stvarno osecate kraljevski! Velelepna gradjevina koja odise vekovima u kojima su razne sudije setale hodnicima i donosile vazne presude. Hodnici po kojima advokati nemilosrdno bacaju najteze izraze i pokusavaju da svojim klijentima ali i sebi prigrabe sto vise para.

Ono sto je mene odusevilo kod ove gradjevine je njen spoljnji i unutrasnji izgled. Spolja gravure od betona i stakla a unutra atmosfera u kojoj

Vec dugo je moj zivot trka. Zuri da zavrsis skolu, zuri da se zaposlis, da se dokazes na poslu, da ostvaris politicke i drustvene ambicije, da odrzavas stara i stvaras nova prijateljstva, da vidis sve sto te zanima... Iz cele te trke uvek sam izlazila sa novim elanom, ali sad polako sve vise trebam odmor, a sve manje ga imam. Celo leto nisam nigde mrdnula niti sam imala slobodan dan. Cak i kad nema puno posla, ipak svakodnevno rano budjenje i odlazak na posao, uz celodnevnu koncentraciju iscrpljuje. U poslednjih par meseci sam jos vise nabila tempo, pa i posle radnog dana iskoristim dan

Kada sam bila klinka, najveci biser, bar po slobodnoj proceni mojih ukucana, mi je bio kad sam rekla "Jao sto bi volela da imam puno para, ja bi samo trosila" .

Kreditne kartice su stvarno cudo. I kad vise nemate ni dinara, vi i dalje mozete da trosite, pa dokle dogurate. I kad ste u minusu vi ste dakle u plusu!

Kada su meni odobrili minus u visini plate, ja sam prva dva meseca striktno pazila koliko trosim, da mi nebi banka ne daj Boze uzela svoju kamatu od 2,5%. Medjutim, kako je pala Vlada i doslo do promene imena Ministarstva gde sam radila, kasnila je i plata. Sta cu, kud