Vratih se pre desetak dana iz Dalmacije, i sta da vam kazem... Bese divno kako to samo tamo i moze biti. Bila sam u Kninu kod kuce, ali smo skoro svaki dan isli kolima na more i to svaki dan neka nova plaza. Prvi put sam letovala tako, i mogu vam reci da mi se dopalo. uvec dodjemo lepo svojoj kuci, na svoje krevete, i milina. Doslo nas je i jeftinije plcati samo gorivo nego smestaj u nekom apartmanu. Ipak, necu da vas davim utiscima i opisima krajolika i bojom mora, samo cu reci da je bilo toliko cisto i kristalno prozirno, da nisam mogla da se nauzivam. Kad bi mogla jos koju

Citam danas na podsajtu Zivot, kako se procenjuje da na svetu ima oko 8 miliona dece-robova, a najse ih je u Aziji, preko jednog miliona. Strasno me pogodio ceo tekst, ali sam se onda setila nasih malih Roma po ulicama koji prose ili peru stakla za male pare. Za mene je i to ropstvo, posebno s toga sto dobar deo njih roditelji na neki nacin teraju na taj rad ili rade za nekog treceg koji im na kraju uzme najveci deo tog novca. Cak i oni sto i skupljaju staru hartiju ili metale pa prodaju i od tog izdrzavaju sebe ili porodicu su u polozaju roba, jer dete tog uzrasta ne bi cak ni zakonski smelo

Vec sam pisala o problemima koje imam da rezervisem sobu u hotelu u sred Londona, i ti problemi i dalje nisu nestali samo su dobili drugi oblik. Medjutim, otici u London na 3 dana vam je ravno raditi mesec dana za celu platu! U aplikaciji za vizu mojoj koleginici samo sto ne traze koliko vam je baba imala gaca, i da li su se gace u to doba nosile... Kad popunite famozni obrazac od 10 strana na red dolazi zakazivanje razgovora, biometrijski podaci i sta sve ne. Jednu gomilu papira i slika da ponesete obavezno! Moze i snimak ultra-zvuka, cisto da se nadje...

Da bih mogla da podignem karte

Searchin' my soul-Vonda Shepard  I've been down this road walkin' the line

That's painted by pride

And I have made mistakes in my life

That I just can't hide



Oh I believe I am ready for what love has to bring

Got myself together, now I'm ready to sing



I've been searchin' my soul tonight

I know there's so much more to life

Now I know I can shine a light

To find my way back home



One by one, the chains around me unwind

Every day now I feel

I ove godine je kao i predhodnih Novih Godina, po ko zna koji put, na domacim kanalima prikazivana "Zikina dinastija 1, 2, 3,...". Neko kaze "Dokle vise reprize" neko ih ignorise, a nekome se, kao meni, uvek dopadne. Skoro sam citala da su glumci koji su glumili Bobu i Mariju sada u nekim potpuno drugim poslovima i zivotima daleko od glumackog glamura.

Moram da priznam da svaki put sa istim odusevljenjem gledam decije nadmudrivanje dva matorca koji glume da se ne vole, ali su u svojoj biti suvise slicni da bi bilo tako. Svaki put iznova navijam za Bobu i Mariju i svaki put cekam kad ce Dara da zadene kukavicu u sesir.

Vec dugo je moj zivot trka. Zuri da zavrsis skolu, zuri da se zaposlis, da se dokazes na poslu, da ostvaris politicke i drustvene ambicije, da odrzavas stara i stvaras nova prijateljstva, da vidis sve sto te zanima... Iz cele te trke uvek sam izlazila sa novim elanom, ali sad polako sve vise trebam odmor, a sve manje ga imam. Celo leto nisam nigde mrdnula niti sam imala slobodan dan. Cak i kad nema puno posla, ipak svakodnevno rano budjenje i odlazak na posao, uz celodnevnu koncentraciju iscrpljuje. U poslednjih par meseci sam jos vise nabila tempo, pa i posle radnog dana iskoristim dan