Ovih dana sam sedela po 12 i vise sati na sednicama Skupstine grada, i ceka me bar jos ovoliko dana. Ne pada meni to sve tesko, dapace, da nisam htela ja ne bih ni prihvatila kandidaturu i sve obaveze, vec mi je muka da slusam prazne price nekih odbornickih grupa kojima je samo cilj da nas izlude, ispiranje mozga! Za tri dana jedva smo usvojili dnevni red i prvih 6 tacaka...
Da bih prekratila vreme, citam radni materijal, novine, ponesem neku knjigu, a pocela sam i da pisem. Objavih ovde vec dve price o maloj Aji, a pocela sam i trecu. Kako kazu, u svakom zlu ima i nesto dobro, pa se ta izreka i meni potvrdila. Naime, kako imam ostecenje sluha nosim slusni aparat bez koga sam skoro gluva "ko top"! Kad zelim da se potpuno iskljucim iz svih onih provokacija koje izgovaraju, ja lepo skinem aparat i skoncentrisem se na citanje ili pisanje. Kad konacno pocne da se raspravlja o temi koja je na dnevnom redu, odbornica koja sedi do m
Aja je devojcica plavih loknica i ociju prekrivenih dugim trepavicama. Neki tako zamisljaju andjele. Mozda je Aja bas jedna od njih. Ipak, u njenoj ulici ona je samo jedna od devojcica koja voli da se igra zmurke, skolice, barbikama i svim ostalim igrackama kao i njene vrsnjakinje. Raduje je misao da ce ove jeseni krenuti u prvi razred, iako jos uvek nema stvarnu predstavu sta je to skola, nastava, domaci i ostale obaveze. Raste u sasvim normalnoj porodici. Njeni roditelji joj pruzaju puno ljubavi i ona zna da i kad se mama i tata posvadjaju da nju jako vole, i da je to sve samo deo komplikovanog sveta odraslih. Isto tak
