Citam danas na podsajtu Zivot, kako se procenjuje da na svetu ima oko 8 miliona dece-robova, a najse ih je u Aziji, preko jednog miliona. Strasno me pogodio ceo tekst, ali sam se onda setila nasih malih Roma po ulicama koji prose ili peru stakla za male pare. Za mene je i to ropstvo, posebno s toga sto dobar deo njih roditelji na neki nacin teraju na taj rad ili rade za nekog treceg koji im na kraju uzme najveci deo tog novca. Cak i oni sto i skupljaju staru hartiju ili metale pa prodaju i od tog izdrzavaju sebe ili porodicu su u polozaju roba, jer dete tog uzrasta ne bi cak ni zakonski smelo da radi (za novac ili bez).
Pitam se, sta uciniti? Kako da sto veci broj te dece raste kao dete, ide u skolu, stvara sebi mesto pod ovim suncem. Kako ga nauciti da mu to nije jedina zivotna opcija, i da ne mora da se mrzne na ulici ili da ga jos kao bebu zeze sunce u malu glavicu. Kako roditelje te dece edukovati i na neki nacin im dokazati da je sigurno zdravije i bolje za njihovu decu da se staraju o njima a n
Od kad znam za sebe ili bolje reci od kad sam naucila slova, volela sam da citam. Nailazili su periodi kad su me malo vise zanimale neke druge stvari, ali mi je u principu citanje oduvek bilo hobi. Kao mala sam mastala kako cu jednog dana imati svoju privatnu biblioteku, i to onako, celu jednu veliku prostoriju sa policama od mahagonija, sa teskim radnim stolom i velikom foteljom, a na policama duz svih zidova samo knjige i knjige... Nove, stare, retke, skupe i one srcu drage knjige, koje cu citati i stalno kupovati jos i svi ce mi zavideti na kolekciji. Naravno, do danas jos uvek nisam uspela da sakupim toliku kolekciju niti imam sopstveni stan/kucu gde bih odvojila prostoriju samo za biblioteku. Ipak, svaki put kad odem u grad kupim po neku ili bar pogledam po knjizarama sta ima novo. Ne cekam nikad sajam pa da kupim knjige "na metar" jer em ne vo
