B92 Blog

Današnji dan tačno pre 10 godina, tj. dan prestanka NATO bombardovanja je jedan od najtužnijih dana u sećanju moje dece Andreja i Lane.
Na današnji dan te daleke 1999. godine prestali su da kontinuirano dobijaju na poklon „MILKA" čokolade. One od 100 grama nekako su i mogli da prebole, ali one od 300 grama, pogotovo sa lešnicima - nikako.
Naime, dogovor koji smo sklopili prvog dana bombardovanuja glasio je: OBIČNO bombardovanja - 100 grama, SNAŽNO bombardovanje - 300 grama „MILKE". Gotovo očajni su bili u danima kada nije bilo sirena. i nadleta NATO avijacije.
Sa čuđenjem su gledali komšijsku decu kako izbezumljeno strčavaju na zvuk sirene u podrume sa roditeljima.
Sina sam prvog dana bombardovanja odveo na košarkaško igralište u dvorište obližnjeg Doma za nezbrinutu decu „Duško Radović".
Izašlo je par štićenika Doma da odigramo bas

Ovih dana je u Beogradu održana regionalna ministarska konferencija na kojoj je jedna od zvezda bio i poslednji SFRJ premijer Ante Marković.
Upravo zahvaljujući njemu sam pre 20 godina napravio dvogodišnju pauzu u bavljenju kulturom i odlučio da registrujem export-import preduzeće. Ante Marković je revolucionarnim potezom omogućio osnivanje privatnih firmi koje su polako preuzele do tada nedodirljive delatnosti društvenih preduzeća.
Olako sam dao otkaz u svojoj društvenoj firmi gde nisam mogao da steknem spoljnotrgovinsko iskustvo, ostavivši drugima da šalju inženjering ponude za izgradnju fabrika sladoleda. Sve što nismo znali, pitali smo špeditere u „Tranšpedu" i „Jugošpedu" i krenuli smo besomučno da uvozimo razne gluposti od TV aparata i videorekordera, preko kinder ja

Posle 17 godina prisustvovao sam ponovo režiji Andraša Urbana jednog Šekspirovog komada. Niško pozorište je 11. marta proslavilo 122 godine postojanja premijerom Šekspirove „Bure". Avangardni pristup režiji Andraša Urbana danima je onespokojavao niške glumce i glumice: Da li će morati da se skidaju goli i samozadovoljavaju pred sugrađanima i porodicom. Ali, hipnoza nije rezultirala slepim praćenjem rediteljevih ideja i niko se nije čak ni delimično razgolitio, na žalost kako muškog tako i ženskog dela publike.
Predstava je, po mom ukusu, bila previše klasična i nije imala tipičan Urbanov rukopis. Ipak, on je strpljivo ispričao Prosperovu priču sa ostrva diskretnom porukom: Iznenadite se.
Par dana pre premijere sreo sam se sa Urbanom koji me je zaprepastio preciznošću sećanja na naš poslednji susret pre 15 godina kada je on još bio student režije novosadske Akademije.[img_assist|title=P

Ovih dana je u Davosu završen tadicionalni skup bogatih. Protekao je bez uobičajene pompe, čak i bez estradnih zvezda - sve u znaku nadolazeće svetske ekonomske krize. Kao glavni krivci označeni su Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka.
„Poslednji pozdrav iz Davosa" je prva replika bogatog Jevrejina, glavnog negativca u tekstu „Đubre, Grad i Smrt" Rajnera Vernera Fasbindera - poslednje moje režije jedne pozorišne predstave koju sam nazvao „Senke anđela". Ove godine se navršava 20 godina od kako sam se odrekao svog rediteljskog sna. Moj odlazak se poklopio sa predvečerjem velikih ekonomskih promena dolaskom Vlade Ante Markovića. Zasićenost rediteljskom profesijom pojačana razočaranjem što su 25 glumaca iz iste te predstave uzalud čekali autobus koji bi ih odvezao na zasluženo izborenu Saveznu smotru SFRJ pozorišta u Trebinju, poklopila se sa željom da aktiviram svoju stvarnu profesi

Srpska Nova Godina nikako nije bila na popisu mojih kulturoloških nasrtaja stvaranja brenda u konkurenciji Nišvila, pozorišnih i rok festivala, festivala klasike, umetničke kolonije otpadnog materijala, niti više stotina pojedinačnih dešavanja koje sam organizovao devedesetih godina - ničim opravdanim entuzijazmom.
Neka nastojanja su se urušila sama od sebe, a nekima su dobro pomogla urušavanja svega ostalog. Tek, opstao je samo Nišville jazz festival koji je ove godine dobio i zvaničnu potvrdu brenda u izboru „Najbolje iz Srbije" koji petu godinu za redom organizuju Ministrastvo roba i usluga, Privredna komora Srbije i časopis „Privredni pregled".
Srpska nova godina za mene je uvek bila samo slava mog ujaka i iščekivanje kada će izneti sitne kolače „predvođene" štanglicama oblandi, roze vanilicama i dobro ohlađenim sutlijašem.
Doček Srpske Nove Godine učinio mi se p

Sve svoje letnje raspuste detinjstva proveo sam na selu igrajući se sa romskom decom. Kuća mog ujaka, to jest, rodna kuća moje majke je poslednja u selu i iza nje se pruža fascinantan primer arhitekture romskog naselja. U istom nizu nalazi se i kuća seoske učiteljice Milje, majke Ivana Ivanovića, književnika (Arizani, Crveni kralj...) i ex pomoćnika ministra kulture Srbije. Čuvanje malog Ivana bitno je uticalo na moju majku da dobijem istovetno ime, uprkos asocijativnih imena vezanih za Božić kao moj datum rođenja.
Svakog leta moja braća od ujaka bi me ponosno pokazivali Romima nudeći im privilegiju da se igraju sa gradskim detetom, sprovodeći svojevrsnu audiciju za igre partizana i Nemaca, u rasponu od Valtera do Mirka i Slavka. Uslov da uđu u ujakovo dvorište je bio samo jedan - da budu Nemci! Nagaravljeni "zli momci" predvođeni Stojanom zvanim Dudi, sinom lokalnog kovača,

 

                                                       

 

Neki od vas se sigurno sećaju uzbuđenja dolaska Titove štafete podgrevanog

koračnicama i mase sugrađana koja se slivala put centralnog gradskog trga u svakom gradu. Majsko sunce izvelo bi na ulice, u čast velikog vođe sve one koje ne sretnete godinama, a skockane lepotice cupkale su uz aktuelne hitove sa zvučnika raspoređenih duž glavne ulice.
Top lista tadašnjih hitova izgledala bi ovako:
1. Dado Topić - Prolog
2. Zdravko Čolić - Druže Tito mi ti se kunemo
3. Oliver Dragojević - Tito i Prva proleterska
4. Yu Grupa - Moravo, mi smo uz Tita
5. Generacija 5 - Po Titu se vek poznaje
6. Gazmend Palaska - Tito tri hero hero
7. Indeksi i Davorin Popović - Tito posle Tita
8. SAN i Sanja Ilić - Druže Tito ljubičice bela
9. Rani mraz i Đorđe Balašević - Tri put sam video Tita
10. Dušan Prelević - Mi smo ponos druga Tita
11. Miladin Šobić - Do

Zaborav je najstrašniji vid negiranja umetnika.
Tačno 180 dana proteći će 6. decembra od smrti niške legende Šabana Bajramovića - pripadnika romske nacionalne manjine. Tog dana, na inicijativu novog saziva Ministarstva kulture, a u izvršnoj produkciji Nišville jazz festivala, u Sava centru će se dogoditi koncert „Prijatelji Šabanu". Pored Esme Redžepove, Luisa, Zorana Predina, Dade Topića, Misterioznih glasova Bugarske i nekoliko orkestara, nastupiće i jedna od prvih dama turskog džeza Yildiz Ibrahimova. „Ženski Bobi MekFerin" sa rasponom glasa od četiri oktave, romsku muziku je propevala u poznim godinama nakon sjajne džez karijere. Šaban Bajramović je imao priliku da je čuje tokom jednog od njenih nastupa na Nišville jazz festivalu čiju je najvišu nagradu i dobila 1995. godine

Kada sam pre pet godina u jednom od brojnih pokušaja samofinansiranja kulture, u postupku

privatizacije kupio jednu propalu firmu, morao sam da govorim na Skupštinskom odboru za privatizaciju i odbranim kontinuitet proizvodnje. Kao nagradu sam doživeo bliski susret sa skupštinskim restoranom.
Najukusnija bečka šnicla koju sam ikada probao, u kombinaciji sa telećom čorbom, srpskom salatom, pićem i meni omiljenom krem pitom - za svega 2 evra stvorili su večnu težnju da napustim status autsajdera kulturnih institucija i trajno se nastanim u skupštinskom restoranu.
Velikodušno sam častio konobara čitav evro.
Naredni sadržaj Nišville jazz festivala trebalo bi da bude veliki Nišville jazz klub sa opredeljenim budžetom i mesečnim programom dešavanja sa odličnim bendovima i prilagođenim cenama. Tako b