B92 Blog

Ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejnzijanski pristup ublažavanju strukturalne krize kapitalizma doživeo slom. Reprivatizacija čitavih sektora socijalizovane privrede, zahtev da se celo društvo ustroji na tržišnim principima, redukcija nivoa socijalnih izdataka i zaštite, uz glorifikovanje društvenog takmičenja, nešto je sa čim se i Srbija, u manjoj ili većoj meri, suočava još od „ratne tranzicije" tokom Miloševićeve vladavine 1990-ih. Sve vodeće političke partije u Srbiji (od Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije do Demokratske stranke i G17 plus) svoje programe baziraju na vrednostima tržišne privrede, izražavajući slabije ili snažnije pristajanje na neoliberalnu politiku. Nijedna, pak, toliko otvoreno i bezobzirno ne zagovara mere kojima se siromaši životni ambijent većine stanovništva i ugrožavaju univerzalna ljudska prava, poput prava na socijalnu zaštitu, prava na rad, prava na zadovoljavajuće uslove rada, na zaštitu od nezaposlenosti, prava na zdravstvenu zaštitu, prava na zadovoljavajući standard života, itd, kao što se to čini u nedavno prezentovanom ekonomskom programu LDP. 

Predavanje i promocija knjige Istraživanje realnog planetranog filozofskog superstara Slavoja Žižeka, protekla je uzbudljivo i duhovito, dokazavši publici da zaista prisutvuje događanju „svetskog duha" u Beogradu. Žižek živi u Argentini, predaje u SAD i Evropi, a državljanin je Slovenije - formirao se u nekada zajedničkoj državi SFRJ, a jednu od prvih knjiga pisao je krajem sedamdesetih na srpskom jeziku. Zbog toga, kao i zbog izuzetnog prijema i nesumnjivog uticaja u našoj sredini, Žižeka možemo da posmatramo - on nam sigurno neće zameriti - i kao domaćeg autora.

O poseti slovenačkog filozofa i teoretičara psihoanalize Slavoja Žižeka dugo se nagađalo, uz puno lažnih najava, ali i iskrene želje da nakon deset godina ova teorijska zvezda ponovo poseti Beograd. Poslednji put bio je ovde tokom Studentskog protesta 96/97, gde ga je, zajedno sa drugim demonstrantima, zaustavio policijski kordon na Brankovom mostu. Takvih prepreka ovog puta nije bilo, ali su se pojavile one drugačije, pre svega organizacione - sala Kulturnog centra Beograda bila je mala (370 sedišta) da bi obezbedila mesto svim zainteresovanim, a podela besplatnih karata donela je i mini-skandal - umesto u petak u 16 sati, kako je prvobitno najavljeno, karte su mogle da se preuzmu dva sata ranije, da bi do pola četiri već bile podeljene! Da ima nečeg pozitivnog u tome sugerisao je jedan korisnik Facebook grupe posvećene Žižekovom gostovanju: činjenica da se za filozofsko predavanje karte razgrabe za manje od dva sata siguran je znak da stižu bolja vremena. Uprkos ovom optimističkom tumačenju, sa kojim se intimno slažem, mislim da je reč o očigledno lošoj proceni organizatora, te nerazumevanju popularnosti koju trenutno Žižek uživa globalno, pa samim tim i u Srbiji. Mada nije bilo ozbiljne najave, jagma za kartama, interesovanje novinara, kao i prisustvo nekih poznatih politički angažovanih ličnosti, Vesne Pešić i Đorđa Vukadinovića, sugerisalo je da je reč o događaju od prvorazrednog značaja, koji je i pored „medijske blokade", stogao do onih temeljno zainteresovani za njegov filozofski rad, kao i do onih koji su tu bili da bi „videli i bili viđeni".

Hteo sam ranije da postavim ovaj tekst. Ipak, odustao sam od te namere. Bavio sam se Žižekom, a čekao sam i da se "prašina slegne", strasti smire, pa tek onda da ponudim ovaj paralaktički pogled na demonstracije povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, 21. februara.

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan, jedan od retkih "glasova razuma", ne pristaje na jednostranu "huliganizaciju" demonstranata, stavljajući naglasak na socijalne uzroke događaja danas poznatih pod ciničnim nazivom "Kosovo za patike".

Stoga, saslušajmo je, da tekst, zagubljen u komentarima bloga, zasluženo stigne na naslovnu stranu.

MOJE IME JE HULIGAN 

by Vedrana Rudan (Nacional, Zagreb)

Bila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što "huligani" rade Beogradu...

Godine 1999, na poziv magazina Süddeutsche Zeitung, srela su se dva filozofa sa političkim iskustvom, Zoran Đinđić i Slavoj Žižek.

Razgovarali su o Kosovu, budućnosti regiona i mestu filozofa u politici.

Pitanja, tada pokrenuta, i dalje su aktuelna.

 "Uistinu, jedina autentična pravda bi bila da se traži raspuštanje NATO-a, za koji smo videli da ga čini međunarodna neodgovorna naoružana banda, vrlo opasna za ljudska prava i narode, i da se isto tako traži ras­puštanje suda [u Hagu], čija autonomija suđenja, očevidno, ne postoji, i koji če uvek optužiti i osuditi samo one za koje Amerikanci procene da je kori­sno za njihove posebne interese da budu optuženi i osuđeni. To će reći uskoro i sigurno: svi oni koji predlože revolucionarni preobražaj uspostavljenog poretka. Verujte, nikad neće biti teško da im se prikači neka afera s "ljudskim pravima". Američki marinci ih mogu onda uhvatiti, uz put će pobiti stanovništvo okolo, a sud će ih osuditi. Demokratija obavezuje."

„Podrška siromašnima i humanitarna pomoć nisu više izrazi lične osobenosti, već ključni sastojak globalne političke igre: u „savesnoj" uceni gigantskih razmera razvijene zemlje stalno pomažu nerazvijene (bespovratna pomoć, krediti, itd), zamagljujući tako saučešće i deo odgovornosti za bednu situaciju u kojoj se te zemlje nalaze. Stoga, kada smo bombardovani srceparajućim vestima o otpisu dugova ili velikim humanitarnim kampanjama za zaustavljanje epidemija, samo malo savijte razglednicu i videćete ispod toga opsceni pornografski prizor."

„Biću iskren: godinama sam zastupao albansku stranu. Ali ovo što se danas radi srpskoj manjini postaje nepodnošljivo. Postoje enklave u kojima živi najviše 15 osoba, staraca, dece... a štiti ih i po 200 vojnika KFOR-a. To je ludilo."

Ruby

Posmatrala je odraz svojih nogu u ogledalu na zidu hotelske sobe a zatim njegove blještave čizme u polumraku.

- Nisu ti više potrebne. Tvoja karta je u jednom pravcu, ali ne vodi tamo kuda si hteo. One way ticket to Heaven baby - šaputala je kao mantru gledajući se u ogledalu.

Crveni ruž joj je bio neznatno razmazan oko usta, ali ona ga je krajnje pažljivo popravila domalim prstom. Onda se okrenula graciozno kao na pisti i lagano hodnikom krenula ka sobi gde je King ležao izvaljen na velikom francuskom krevetu, u kom su do maločas bili u strasnom klinču. Bio je to njihov poslednji, oproštajni seks pred njegov povratak kući u Australiju i poslednje izlivanje njegove sperme koju je u tu čast namerno razmazala po posteljini.

Afera „Karleuša" potresa Karlovce

Novi Sad - „Lično se smatram poniženim zbog onoga se desilo u kolevci srpske kulture u Vojvodini, u zdanju koje treba da poštujemo kao svetinju. Time smo, nažalost, pokazali da ne poštujemo ni sebe ni sopstvenu kulturu", izjavio je juče pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu dr Zoltan Jegeš, na konferenciji za novinare u Izvršnom veću AP Vojvodine, povodom afere koja je stvorena u najstarijoj srpskoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima oko nedavnog snimanja muzičkog spota pevačice Jelene Karleuše.

Naime, u noći između 17. i 18. decembra u svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima beogradska producentska kuća „Visual Infinity" snimala je kadrove za m

Izaći ili ne?

Šta da se radi?

Nemogućnost da mnogobrojni političari, politički analitičari, raznorazni komentatori, kao ni vodeće agencije za istraživanje političkih rejtinga predvide izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora, ocenjena kao „iznenađujuće visoka", zbunila je mnoge i predstavlja ključno iznenađenje prvog izbornog kruga. Ukoliko pokušamo da promislimo ovu „iznenađenost", možemo doći do zaključka da je ona sama iznenađujuća, s obzirom da krije implicitnu pretpostavku pozicije sa koje navedeni nastupaju: Srbijom "dominira" zaostali narod, sve više utonuo u sopstvene brige egzistencijalnog karaktera, kome je dosta čak i Kosova (odavno je palo na listi prioriteta sa prvog mesta) i koji je zainteresovan samo za ostvarenje ličnog interesa. I ne samo to: Srbija je pred-demokratsko društvo, ili, još radikalnije, ne posto

Travestija, cross-dressing i "nevolje s rodom" teme su današnjeg bloga. Prenosim skraćen tekst Biljane Kosmogine, porno-spisateljice, koji opisuje how it feels like for a girl less ordinary.

CIGANKE LETE U NEBO

Sad se kreće u društvu sa &

(1)

Čedomir Jovanović ne podržava Borisa Tadića (koalicija sa DSS).

Svaka ne-podrška Borisu Tadiću (efektivno) podržava Tomislava Nikolića (održava 4% više glasova).

Dakle, Čedomir Jovanović (efektivno) podržava Tomislava Nikolića.

(2)

Velja Ilić ne podržava Borisa Tadića (izjavljuje da Tadić gubi izbore).

Svaka ne-podrška Borisu Tadiću (efektivno) podržava Tomislava Nikolića.

Dakle, Velja Ilić (efektivno) podržava Tomislava Nikolića.

(3)

Milutin Mrkonjić ne podržava Borisa Tadića (pot

Glavna tema -- predsednički izbori -- predmet je mnogobrojnih analiza koje su onakve kakva je i politička situacija: neinventivne, lišene teorijske lucidnosti, u ravni zdravog razuma. Uglavnom čista dosada. Zbog toga, odlučio sam da ostavim izborne dileme glasačkom telu, jer je ono, po mojoj proceni, dovoljno zrelo da predvidi konsekvence svog (ne)izbora. I pozabavim se drugom temom, koja je reaktuelizovana na blogu, njegovim marginama, ali i van njega.

Turbo-folk je i u poslednje vreme opet okupirao duhove ovog bloga. Tako je dracena, u svom blogu simptomatičnog naslova "Zašto zakonom ograničiti turbo-folk" podržao

Nekima se može učiniti da je to pitanje ravno skandalu. Oni bi ustvrdili - Marks je prevaziđen, praksa je osporila njegove teorijske postavke, propast komunizma piše epitaf njegovom političkom zalaganju! Od njega ne da nemamo šta da naučimo, nego ga što pre treba još jednom upokojiti (samo dvaput se umire), jer je on totalitaristička pretnja svetu koji polako dobija obličje utopije liberalnog globalizma. Ono što je najzanimljivije u ovakvim tezama jeste mesto sa koga one dolaze - reč je po prav

Dragi blogeri i još milije blogerke,

Moram vam se diskretno poveriti i šapatom dušu olakšati - od kada je krenula predizborna kampanja zapao sam u depresiju bez presedana. Muškarci, složićete se, odavno su prevaziđeni u svakom pogledu, dok na izbornim listama predstavljaju pretnju svakom poštenom građaninu - od kada su počeli da dominiraju političkim nebom Srbije nad njim se samo crni oblaci nadvijaju! Ko se još uvek seća onih lepih vremena kada je stamena Milka Planinc svakog jutra doletala za Beograd, ili malog intermeca Nataše Mićić kao v.d. predsednika, kada su palanački glamur i „dobre noge" bili glavna obeležja srpske politike? Mirjana Marković skriva se u ruskoj tajgi i ne namerava da nam se vrati i obraduje novom kolumnom ili frizurom, a Jovanka Broz, kriva zato što je živa, tavori u "kućnom pritvoru" i glasa ne pušta,

Čedomir Jovanović je nakon poslednjih parlamentarnih izbora rekao da LDP ne priznaje volju većine jer ta većina nije demokratska (http://www.youtube.com/watch?v=nJMzkGvS3Ro). Ovde imamo dva brkanja.

Prvo, mešaju se pojedine komponente demokratije sa demokratijom u celini. Ako demokratiju shvatimo veoma redukcionistički kao zbir "demokratskih procedura" i poštovanja određenih vrednosti, onda se brkaju demokratske vrednosti i demokratija. Kada Jovanović kaže da volja većine nije demokratska on gađa vrednosti koje ima ta većina (a koje su manifestovane glasanjem za SRS i DSS, što je opet problematična teza, jer nije jasno kakav sistem vrednosti na nivou pojedinačnih birača implicira takav politički izbor, jer glasači ne moraju deliti sve vrednosti part

"Brate kul je u Švici!", odgovara Juice, u okviru jednog od značajnijih projekata u pop-kulturi u poslednje vreme. To je, međutim, tema za neki drugi blog... Povod za ovaj su učestali rasistički ispadi. Videli smo da nije dug put od "optuživanja" za "ciganski i romski mentalitet" u Republičkoj skupštini  do materijalizacije rasističke retorike u nameri ograđivanja žicom naselja za "socijalno ugrožene", među kojima su i Romi. Kada na to dodamo prebrojavanje "prekobrojnih" Bošnjaka, albanske dece, kao i "pretnje" kosovskog nataliteta i ostale bio-političke zanimacije ovdašnje političke elite, stižemo do tačke u kojoj nam izgleda da ovdašnje društvo peni "govorom mržnje". To je mnoge navelo da ponovo okarakterišu Srbiju kao "fašističku državu".

Kakogod stajalo sa ovom &quo

 „Naučio si me da govorim tvojim jezikom, a sva korist koju ja imam od toga je da znam da proklinjem." Šekspir, „Bura".

Šta se to dešava s LDP ovih dana Gospodnjih? Stranka je objavila rat na mnogim frontovima, koji se u njenoj vizuri skupljaju u jedan - optuženi su za konspiraciju (preciznije: kriminalno udruživanje) tajkun Mišković, čelni ljudi vlade i deo žutotiskačke, tabloidne artiljerije. Međutim, ovde se priča ne završava: potencijalno, u "zaveri nad zaverama" učestvuje i američka ambasada, jer neće da prizna da je dokument kojim se dokazuje Miškovićeva nepristojna ponuda autentičan, već prikrivajući tragove, uporno negira. Na kraju, celoj šapatom ispričanoj priči priključuju se i pojedini pripadnici „nezavisnog novinarstva", pre svega uposlenici RTV B92. Tako Gordan Paunović postaje agent 007 srpskog D

Drage blogerke i dragi blogeri,

it's been a while... a ja bejah zauzet, bolestan, završavah roman, svašta radih... I dok ne stigne završni deo "Kosovske trilogije", odlučio sam sa vama da podelim polemiku između gospodina Antonića, političkog analitičara, i moje malenkosti. Kako me je eksplicitno pomenuo, dao mi je zgodnu priliku da mu repliciram, a sve u ime istine, objektivnijeg novinarstva i svestranog informisanja građana. Here it goes -- lepo bi bilo čuti i vaša mišljenja glede našeg malog dijaloga posredstvom "najuglednijeg" dnevnog lista Politika.

Pretnje pravnim terorom

Slobodan Antonić

Povodom teksta „U iskrivljenom ogledalu” (,,Politika”, 27. oktobar)

Zahvalan sam Bojanu Đuriću, iz Političkog saveta LDP, što mi je pružio prilik