Sutra, danas, na sam dan Kulture Jevreja Evrope idem da pogledam izložbu Boltanskog. Uzbuđenje. Gledao sam i ranije njegova dela i jedno od najupečatljivijih je ovo na slici dole. Nalayi se u Berlinu na zidu pored zgrade u kojoj su stanovali Jevreji. Stanare su deportovali. Titanski zadatak da prenese Shoah kroz instalaciju uspeo je Boltanskom. Slike stanara su u visini

 

HISTERIJA NEZAVISNOSTI

Svi smo opsednuti time. Tvrdimo da je najgore što može da nam se desi da budemo zavisni. Zato izbegavamo bilo kakva obećanja, pogodbe i poštovanje najjednostavnijih obaveza. Dva dana unapred ne možemo da obećamo da ćemo nešto uraditi, s ponosom tvrdimo da unapred ne znamo šta ćemo prekosutra raditi.

Po nekim izvorima Serafina Frenkel Brunstein rođena je u Sarajevu 1901. godine, dok drugi izvori tvrde 4.12.1897. godine u istom gradu. Otac joj se zvao Izrael Frenkel a majka Helena/Goldine Breiner Frenkel. Goldine je u ubijena na u ulici u Zagrebu 1941. godine. 

Serafina se udala za Meira Bronsteina rodom iz Storijineta u Bukovini.

Veliki izazov svim blogerima: ŠTA PREDSTAVLJA OVA ILUSTRACIJA? ŠTA ŽELI ILUSTROVATI?

Ako se prostudira spoljašnji izgled jednog muškarca ili žene, najčešće se može videti i koji je period njihovog života bio najsrećniji. (Radi se o ljudima u kasnijem životnom dobu, od 45-50 godina pa na dalje.) Mogu se zapaziti detalji u odeći i frizuri koji su bili popularni upravo u tom vremenu sreće, a muškarac/žena su ih zadržali u svom načinu odevanja/frizuri. Pogledaj ljude oko sebe!

 

Od 4. Avgusta 1942 do 31. Jula 1944. godine deportovano je više od 25 000 ljudi, žena i dece, belgijskih Jevreja, skoro isključivo u Aušvic. Samo 1194 jepreživelo. Muzej deportacija i Otpora u Malinu je nedavno kreirao privremenu izložbu na otvorenom. Želeći dapokažu opseg tragedije, postavili su 1200 fotografija iz samo jednog deportacionog konvoja, broj 20. U konvoju je bilo 1400 odraslih i 231 dete. Konvoj je napustio Malin19.4.1943. godine. Izložba je deo projekta digitalizovanja 18 000 fotografija deportovanih Jevreja. I mi imamo muzeje koji bi ... a materijala ima

Mali narodi, zaokupljeni traženjem i potvrdom vlastita identiteta, obično nisu skloni priznati manjinama prava na njihov identitet. Kao da se boje da ih one ne ugroze. Vidjeli smo to do nedavno u raznim dijelovima bivše Jugoslavije: položaj Albanaca u Srbiji, Srba u Hrvatskoj, “neopredijeljenih” Jugoslavena u novim nacionalnim državama. Ovih posljednjih bilo je prije rata, prema popisima stanovništva, više od milijuna, najčešće miješanoga porijekla. Prema stanovitim anketama bilo ih je još barem milijun više nego što se tako izjasnilo pri popisu – više nego nekih od priznatih

Niko ne zna unapred kako će reagovati u situaciji neposredne fizičke opasnosti. (Hrabrost, fizička hrabrost je osobina koja se retko ispoljava u današnje vreme, pogotovo od završetka Drugog svetskog rata, sa izuzetkom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini)

Charles McMoran (Lord Moran - kasniji lični lekar Winstona Chruchilla) smatra u svoj knjizi „Anatomija hrabrosti" da se može predvideti kako će se osobe ponašati ako se suoče sa neposrednom fizičkom opasnošću. Polazna tačka u knjizi su njegovi doživljaji za vreme Prvog svetskog rata kada je bio lekar u jednom bataljonu

"WE ARE ALL GREEKS!"

 

 

 

 

 

Jedan od najboljih poklona koji sam dobio, jakna sa natpisom Grčka!

Tokom grčkih borbi za nezavisnost od Otomanske imperije, dolazili su i borci-dobrovoljci  iz drugih delova Evrope. Jedan od njih je bio i britanski

Jedna od stotinak jevrejskih izbeglica iz Hrvatske koji su našli utočište u gradiću Alba, u provinciji Cuneo u Italiji bila je i ANGELA PICH (Pick). Posle sloma Italije i okupacije severnog dela od strane Nemaca, Angela se nije mogla zadržati u Albi čekajući Nemce. Nestala je. Postoje podaci da je nestala istog dana, 6 decembra 1943., kada su