Ako se prostudira spoljašnji izgled jednog muškarca ili žene, najčešće se može videti i koji je period njihovog života bio najsrećniji. (Radi se o ljudima u kasnijem životnom dobu, od 45-50 godina pa na dalje.) Mogu se zapaziti detalji u odeći i frizuri koji su bili popularni upravo u tom vremenu sreće, a muškarac/žena su ih zadržali u svom načinu odevanja/frizuri. Pogledaj ljude oko sebe!

 

Desetoro glumaca sedi za jednim dugačkim stolom na sceni i mesi testo za hleb.  Testo se zatim stavlja u upaljene pećnice iza njih. Pored svakog od njih stoji jedan tumač koji komunicira sa glumcima na jeziku gluvonemih i prenosi replike publici. Publika ne može videti glumce, a ni čuti nas koji tu sedimo. Ne samo što su gluvonemi, već su i slepi u isto vreme.

Nalazim se u najnovijem pozorištu Tel Aviva, Nalaga'at. Ta reč prevodu otkriva nešto što je jedinstveno s tom scenom: „Izvoli, priđi i pipni". Ovim trima rečima predstavljaju nam se sredstva komunikacije

Od mog prijatelja Mire dobih sledeći divan mail:

Nađoh super jednu stvar:

Nedavno (da ne kažem: koliko juče) na svoju imejl adresu dobio sam sledeće "Saopštenje/Priopćenje..." sa molbom da ga proširim/umnožim po Net-u koliko je to u mojoj moći. 

Mi iz "Balkanološkog Instituta za jezike Prozaonlajn" sa sedištem u Travniku (prevashodno zbog «Travničke hronike» Ive Andrića, a i našem uredniku Alenu Alispahiću je tako zgodno pošto mu je radno mesto pet minuta od kuće) jednog jutra smo došli na posao i iznenada nam je na um pala ideja o stvaranju novog svesrpskohrvatskog-hrvatskosrpskog jezika.

 

U razmaku od 30 godina, ovaj argentinski fotograf, u društvu svoje kamere i članova porodica i prijatelja, posećuje ista mesta na kojima su fotografisani zajedno sa svojim bližnjim koji su kasnije „nestali". Pokušava da iznova napravi fotografiju ali ovog puta bez voljene osobe.

Praznina boli.

Pitao sam ga kako je došao na ideju da uradi ovako nešto. Odgovorio mi je samo da praznina boli.

Ne mogu da izdržim i nastavljam.

Nedostatak, odsutnost. Jednostavno je, samo dve fotografije. Dve fotografije i imamo fatamorganu. A onda ona dobije

U mnogim delovima Istočne i Jugoistočne Evrope (tzv. Nova Evropa) pokušavaju vlade da se ponašaju kao da se njih neka ekonomska kriza uopšte i ne tiče. U Rusijii govore da je to problem samo Zapada, u Hrvatskoj se neprestano govori o produženom stabilitetu i porastu dohotka: predsednik vlade Sanader upućuje državni administraciju da ne troše mnogo novca oko božićnog slavlja (!).Kaže se da će turizam porasti i sledeće godine iako na primer Beč govori o „katastrofi“ austrijskog turizma koji je za milje veći od hrvatskog. U Mađarskoj se svaka reč o krizi odbacivala kao prazni

DANICA MARKOVIĆ

U beogradskom naselju Konjarnik jedna mala ulica nosi njeno ime, ali život ove književnice, iako nesrećan, ne zaslužuje da bude zaboravljen.

Rođena je u Čačku 30. septembra 1879. godine, a Višu žensku školu završila u Beogradu. U svojoj knjizi „Ljubavi srpskih pisaca" Đorđe Popović piše: „Vanredno upisuje filozofiju na Velikoj školi i uporedo započinje učiteljevanje. Službuje u Resniku, selu nadomak Beograda, a nedelje i praznike provodi u prestonici. Ovde piše i prve pesme koje, pod pseudonimom „Zvezdanka", sa zadovoljstvom objavljuje

Na slici vidiš mališana koji se zvao Lujo Sege (Szegö). Osiječanin. Otac Armin Sege i majka Melanka Grinvald (Grünwald). Cela porodica je deportovana u Auschwitz. Niko se nije vratio. Niko nije preživeo. Ostala je samo ova slika kao jedini dokaz da je nekada postojao mali Lujo.

Datumi rođenja Armina nisu sigurni. Navode se 1907., 1909. i 1910.  Za