B92 Blog

Volim Džarmušove filmove, izmedju ostalog, zbog toga

što je muzika za njega jedan od najvažnijih sastojaka.

Uvek funkcionalna, savršeno uklopljena u atmosferu

a kvalitetna i raznovrsna.

Tako sam prvi put čula za čoveka po imenu

Mulatu Astatke. Radio je muziku za Džarmušov film

Broken Flowers.

Snažan, emotivan fusion mix etiopske tradicionalne

muzike sa latino i džezom.

Kupio me iz prve.

kada me odjednom zgrabiš

i izljubiš mi stopala

lagano

i kad kreneš naviše

pogledaš me onim

pogledom koji topi moju

supstancu i

šapneš:

evo ti Pesma

pa hodaj.

 i posle svega:

hvala nikiti. za sve.

mr. loader kaze

Kada je mladi, genijalni...a potpuno divlji rus

izvodio svoju igru sa smrću iiii službama na pariskom

aerodromu, Dame Margo je bila sredovečna balerina

pred penzijom, rastrzana obavezama gospodje

panamskog ambasadora u Londonu, prikrivanjem gospodinovih

izleta u parapolitiku ili zabavu, i svojom veoma značajnom baletskom karijerom.

Pa, verujem da je bila već pomalo umorna...

Kada je mladi, hipertalentovani, netom probudjen u “slobodnom”

svetu rus video Dame Margo u Žizeli, rekao je:

“Zaista, ima divan rad očima.”

Nemam ništa protiv veb aktivizma.

Pisala sam već o tome.

Zdušno podržavam pojedine blogere u njihovim

naporima da skrenu pažnju na probleme kojim

obiluje ovo društvo. I ne samo ovo, naravno.

Smatram blog veoma bitnim, i sve bitnijim

učesnikom u formiranju kritičke javnosti, ma šta to bilo...

Ali:

Nitna.
ne umem.
htela sam da kažem
da u meni ima...tj. nema.

Kako je moguće
da taj čovek pogine danas?
El ovde ima ima pilota
k'o pleve?

Koliko treba?
Posvećenosti, ljubavi,
profesionalizma, čega sve?
da postaneš to?
jedan od malobrojnih.

i
onda šta?
čovek je mrtav.
i još jedan.

biće istraga. ma daj?
kakva?

tražio predsednik.
šta?

Stojim iza svake reči.

Peva zrelije.

Bosa. Lepa.

Moje dete kaže:

da li je moguće da još uvek 

može da unese toliko emocije u

nothing compares... posle toliko godina!

Sjajna je:)

otkriće

Slikajući samu sebe kakva će tek biti, Olja je demonstrirala ne samo svoju vizuelnu fantaziju i svoju estetičnu prekogniciju, no i vlastitu moć da se razvoj ćelija, rast njenog sopstvenog tkiva, njeno privatno, fizičko lice u tolikoj meri podredi unutrašnjem diktatu i ambicijama njene prevelike duhovnosti.