Mala slikica pa iza tih otškrinutih vrata tamo gore je evropa koja jedva čeka onog odozdo sa livade i bratska rusija koja se tome raduje, pa pravilima propisana sreća nežne pink boje za sve, iza vrata nema korupcije, tamo je i uspešna privreda i reforme od sutra već, radna mesta na izvolte, pravna država stamena i objektivna i pravedna koja nije naklonjena nikome posebno pa ni sama sebi, standard za uzor, slobodni mediji čak i primedbe kad imaju, nepatetični i nepritisnuti PMR, jednakost, bratstvo i jedinstvo naroda uz nenametljivu i blagonaklonu podršku vlasti ali sa strane i pomalo odozgo tek da se taj narod ima na oku, pismenost a ne frljanje sa padežima i uopšte tamo je jedna edenska atmosfera i ugođaj, narodski rečeno obećana zemlja jedna.    

Istina, sve je u oblacima i lepršavo i ...

„Danas“ neki dan piše o javnoj raspravi u vezi projekta tunela koji treba da spoji Savsku i Dunavsku padinu u Beogradu. Stara ideja, još kad sam bio student neki su o tome pričali. Bilo je na rečenoj raspravi i mišljenja koja nisu sa očekivanim oduševljenjem prihvatili predlog za izgradnju tunela. Uglavnom se govorilo da to nije dobro, taj tunel, jer se kosi sa novom trasom planiranog metroa pa to prvo treba rešiti a onda ako može i tunel. Nuđeno je i rešenje da umesto tunela bude novi most preko Save od Bulevara Nikole Tesle nizvodno od Muzeja Savremene umetnosti do Bulevara vojvode Bojovića i najzad, građani se bune i primedbuju jer će tunel da im ruši kuće. Ličilo je na uobičajenu atmosferu kod takovih situacija ali ovu je obeležio gradski (glavni) urbanista, Izbegavao je da odgovara na pitanja i primedbe

a

 

... ovi što kažu da su opozicija, hoće da nam napakuju nasilje i neke metalne štangle za po glavi a ne vide, nerazumnici jedni, da je to doprinos kulturi, napredni umetnički performans ... nadrealistička poruka naših darovitih slikara putem grafita na košuljama ... 

 

 

Bez obzira na događaje tokom istorije širom planete, bilo da su od prirode ili ljudskom voljom i rukom učinjeni a koji nisu uvek bili blagonakloni prema arhitektonskim ili urbanim tvorevinama nastalim proteklih vekova neki su ipak opstajali. Sledbenici predaka su ih koristili prvobitno kao lukrativno nasleđe a onda su se dosetili da takvi kakvi su mogu biti i verodostojno svedočanstvo o uspešnoj prošlosti pa tako obezbeđuju uporište za prestiž u odnosu na druge koji nisu posedovali takovu vrstu zaostavštine. U proteklih nekoliko decenija proglašavali su pretekla zdanja iz prošlosti ali i po neki kvart iz urbane matrice kulturnim dobrom, zapaženim nasleđem stečenim od predaka i stavljali ih pod nadzor zajednice. Od skora savremenici čuvaju i imenuju kulturnim dobrom i arhitektoniku sa koje su tek skinute skele a boja se još nije osušila uz manjkavu procenu za koju je, pre svega, neophodan vremenski otklon a to svedoči da je i ovde, u nasleđe od predaka ušla marketinška potreba jer za vlasnika nekretnine je veoma važno da ona bude i imenovana kulturnim dobrom i zaštićena kao znak da je kontinuitet uspešnih istoriskih događaja održan i prestiž unapređen.

ARHIPELAG je objavio DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA i sledi reč o knjizi koju reče LJUBOMIR ŽIVKOV ...

 

OKUPACIJA U HILJADU SLIKA

 

Pomisliš, umoran, da su svi tankoćutni ljudi zaćutali kao Andrej Rubljov, da su svi odvratili pogled od okupiranih, upropašćenih, srušenih ili unakaženih delova Beograda, kad, nadleće prestonicu duh, da kažemo

Eto prođe još jedna ... 2012 godina ... 

 

... za 2013 godinu što je stupila na scenu i jede nam vreme želja je da neko prebaci prekidač svetla na ON ... 

 

Svašta nešto se ovde naobećavalo narodu, sve lepo umotano u roze ... ali vreme teče i ne ide baš sa naobećavanjima mada nadbacač kockica i dalje ih uporno i prilježno baca, kotrlja, prevrće i muva a one samo veselo poskakuju i nikako da padnu kako je namislio, u onu roze oblandu ...  a možda je vreme da nadbacač proba sa lopticama ???