Na FB jedan moj kolega je objavio da mu je njegov otac koji je isto studirao na Akademiji likovnih umetnosti, osamdesetih godina rekao: Više neću da idem u Cvijetu Zuzorić, muka mi pripadne kad čujem ijekavštinu! Naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje ali me čudi da njegov otac nije znao da je Vuk Karadžić govorio i pisao ijekavicom! Glupavo, šta reći. Citiraću Njegoša:

Lipo, ljepo, lepo i lijepo, bilo, bjelo, belo i bijelo-

listići su jednoga cvijeta, u pupolj se jedan odnjihali.

Kad bijasmo đeca, često smo ljeto provodili

Od Stefana Nemanje pa do danas, Srbi se nalaze u raljama života. A možda i od ranije. Život sam po sebi nema nikakve ralje/čeljusti, serbski puk ih sam stvara. Od pamtiveka je, ako ne voleo, podrazumevao je da bude podjarmljen, da neko njime vlada. I sem raritetnih izuzetaka, Srbima su vladali tirani, nikogovići, lopovi, uništavači svega što je bilo iole dobro i pošteno. Nikada mi neće biti jasno zašto su Srbi skoro uvek birali ništarije da ih vode u tz svetlu budućnost! Ruku na srce, pored izvanrednih osobina i potencijala srpskog naroda, Srbi su širom otvorenog srca, pristajali

Mi je bio četrnaesti rođendan! Toliko godina je proteklo od mog infarkta. I dalje pušim kao Turčin, bolje reći, kao kreten. Alkohol sam batalio pre dvadesetpet godina ali cigarete nikako! Svestan sam da mi štete, da mi zagušuju pluća, da sam u godinama kada bih morao da dobro pazim na svoje zdravlje ali toliki sam ovisnik da nisam ni pokušavao da ih ostavim. Dobro, pokušavao sam da smanjim broj cigareta na dnevnoj bazi ali vrlo brzo bih počinjao da pušim mnogo više nego pre odluke. Ne znam niti pokušavam da saznam koliko su mi oštećena pluća i arterije a sigurno je da jesu.

Raslo mi je badem drvo 

tanko visoko,
tanko visoko.

Pod njim leži hajduk Veljko
s lepom devojkom,
s lepom devojkom.

Daklem, Veljkiša ispodBademuje s lepom devojkom, dok se Čučuk Stana lomata s Turcima. Ili je to bilo pre Stane?

Hebeš pesmu iako je diljem Krajine a i šire, bilo poznato da je Veljkan ženskaroš, priča kazuje da je hrabra i srčana, energična i neustrašiva, Čučuk Stana rame uz rame s Hajduk Veljkom branila Negotin od Turaka i u tim borbama zadobila čak četiri rane. Puška za nju

Sedim, sedim, sedim, pijem kafu, pijem kafu, pijem kafu, bez šećera, bez šećera, bez šećera, pušim, pušim, pušim, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, kašljem, kašljem, kašljem.

Sedim. Pijem. Kafu. Bez. Šećera. Pušim. Sunce. Me. Štedljivo. Greje. Kašljem. Bezvoljan. Sam. Prekrstim. Desnu. Nogu. Preko. Leve. Noge. Zurim. U. Prazno. Misli. Su. Mi. Zbrdadolisane. Nijedna. Da. Se. Uobliči. Iako. Sam. Davno.Davno. Odlučio. Da. Se. Držim. Apelesovog. Nulla. Dies. Sine. Linea. Od. Izložbe. Jul. Avgust. Prstom. Nisam.

Žena i ja smo do pre neki dan bili na letovanju u Kemeru, gradiću nedaleko od Antalije. Gradić je od malog ribarskog naselja prerastao u lep i veliki turistički centar. Hoteli su smešteni uglavnom uz obalu ali ih ima i po gradu. Naš hotel je od svih koje smo videli imao najbolju lokaciju, sa terase na kojoj smo pili, uglavnom kapućino, niz nekoliko stepenika, silazili smo na plažu, sve u svemu ni deset metara. Ja sam po svom ustaljenom običaju ulazio u vodu čim se osušim od prethodnog ulaska. Plivao sam profesionalni kraul i olimpijsko prsno a onda bih se okrenuo na leđa i vozio

Da li vam se ikada dogodilo da se nije dogodilo?

Estragon je Tragajući za izgubljenim vremenom, Čekajući Godoa, Radeći zadatke iz marljivosti, osećao da će proći Sto godina samoće pre nego što upozna Ljubav u doba kolere. Utrnulih nogu ustao je da ih protegne, zakoračio je u Baštu, pepeo, ljubazno je pozdravio Gospođu Dalovej u Vrtu sa stazama koje se račvaju. Skoro je naleteo na Pukovnika koji mu se požalio da nema ko da mu piše. Pogled mu je pao na obližnji zid, ugledao je Portret jedne ledi, što ga je asociralo na Sliku Dorijana Greja.

Šta je vreme do protok mog života! Pre mog rođenja vreme za mene nije postojalo kao što za mene neće postojati posle moje smrti. To me niti uzbuđuje niti uznemirava, činjenica kao činjenica i ništa drugo. Vreme tokom života mi, teklo je nekad sporo, nikad da prođe a bogami mnogo puta mi je prolazilo brzo kao da ga vozi Valentino Rosi! Klizilo je brže od peska iz šake raširenih prstiju. Kao mlad imao sam vremena za sve, bukvalno za sve! Da imam devojke, da sa društvom obilazim kafane, da studiram, da igram fudbal, da pecam, da skitam, putujem… Bilo me je svuda po Beogradu, na

Život mi se u Ad pretvorio a svi...

Nije mi više ni do čega! Da baš ne grešm dušu, do neba mi je stalo do moje žene jedine prave ljubavi koja još traje i sina. Ali ništa mi se ne radi! Upravo sam zatvorio izložbu koju sam pripremao više od tri godine i iako sam čak nezamislivo u ovo doba Corone bio zastupljen/reklamiran na televiziji (Kulturni dnevnik,