OSAMNAESTO PISMO TABUKIJU

Poštovani prijatelju Antonio,

Čitali ste HAZARSKI REČNIK, ne sećate se najbolje Sevasta ali vam se dopao citat koji sam naveo. I veze između njega i sledećih citata.

Čini mi se da pravilno zaključujete da pored toga što ima pravih i lažnih budućnosti, ima ako ne beskonačno mnogo a ono budućnosti ima onoliko  koliko ima duša

Pozivam sve koji žele i mogu da dođu na otvaranje moje izložbe slika. Izložiću 14 ženskih aktova, ulja na platnu.

Izložba će biti otvorena u četvrtak 29. Aprila 2010 godine u 19 sati u BLOCK Gallery, Blok 45,

Jurija Gagarina 221, Novi Beograd. Do Bloka 45 vode tramvajske linije broj 7, 9 i 11 i autobusi broj 45, 73, 94 i 95.

Pozdravljam vas uz DOBRODOŠLI.

Imam običaj ili bolje rečeno običavam da svakih deset, ponekad i petnaest godina, ponovo pročitam određene knjige, odnosno određene pisce, odnosno sve što su napisali. U takve pisce spadaju Beket, Marcel Proust, James Joyce, Čehov, Tornton Vajdler, Varlaam Šalamov, Mišima, Danilo Kiš, Andrić, Eko, Borhes, Tabuki, Hajne i naravno moj dragi i omiljeni Bohumil Hrabal. Do

Moja predstojeća izložba slika zvaće se POREKLO SVETA. Zašto, zbog čega...evo vam objašnjenje:

Ubeđujem sebe i tvrdo verujem da to nisu njegovi poslednji dani, zato sam i otišao kod njega na Jamu da budem deo ODBRANE! Sokrat se nije branio, nije ni morao, na kraju mu je bio pun svega pa je popio kukutu. Platonov je naslov. Ma koliko čovek bio ili pretpostavljao da je jak i čvrst, osamljenost, samoća, za čas sve razori u prah i pepeo. Moj drug i prijatelj Zdenko ima, lekarski konstatovano, karcinom koji je obuhvatio ceo želudac. Zdenko nije Sokrat, nije

Nikad nije kasno.

Koristim ovu priliku da obavestim one koji čitaju moj blog, da, iako Devica u Horoskopu, što bi trebalo da podrazumeva(?!) preciznost, temeljitost, sitničavost, poređanost i redoslednost, kretanje unapred određenim i utvrđenim stazama... ja se godinama borim protiv toga u sebi, rušim ga i ruiniram, iznenađujem i sebe i to u sebi...i objavljujem tekstove koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze. Volim to što radim, prija mi da se javim sa onim što me u ovom ili nekom budućem trenutku ponese i ponuka da ga objavim. Evo, upravo kao ovo što sledi.

Opet u Beoizlogu, u „Paleti“ pijem produženi s mlekom, doduše posle podne i pišem, prisećam se. Zašto baš danas, novembra 2008 godine, zašto baš o tome? Bilo bi besmisleno i traćenje vremena tražiti nekakav logičan razlog. Kako reče P. Mabij (ponavljam se!) : „Logika odana sluškinja, nudi lažna rešenja.“

Elem, Subota, 18. April 2007 godine, pre doručka

                                                                          Nigdar ni bilo da nekak ne bu bilo

A la sinqo de la tarde... „Plač za Injacijom Sančez Mehijasom“ Garsije Lorke

počinje ovim stihom, „U pet po PODNE...“ Poema, poemčina, najviše je volim od sveg Lorkinog pisanja, voljenja zelenog, pogašenih fenjera i upaljenih svitaca. Jes’ da je u pet po PODNE ali se PODNE ipak pominje. PODNE, „Dvanaest je uri anđele

                                                                             Raymond Queneau-u  u spomen

No 1

Na dan Uskrsnuća Gospodina našeg Isusa Krista po ortodoksnom ili pravoslavno srpskom kalendaru (a o tom bi se dalo progovorit neku!), dakle na pravoslavni Vaskrs, izišel sam popiti kavicu s mljekom...i kupi mi glavicu,