Pronašla sam te na B92 blogu, samo što nisam pala u nesvest! Koliko je godina prošlo da smo se sreli, dvadestpet, ne, više, skoro trideset! Pročitala sam sve što si pisao i iskreno da ti kažem bila sam razočarana što me nisi makar spomenuo! Verovao ili ne, ja često pomislim na tebe i na one naše godine. U trenutku sam, možda je ludo i blesavo, odlučila da sama napišem nešto o tebi i sebi. Možda će ti zvučati zaslađeno, možda

                                                                      ddsonik, prijatelju, ovaj post posvećujem tebi

Veli mene jednom Miko Petrović :

Bruka je i grdilo što ođe sjedimoi pijemoa KAPELU SIKSTINUnijesmo ni

počeli !

Ko žurio vrat slomio, rekoh, а čaša Loze mi se

Ispražnjen, očišćen, čist um. Neću se ovde i sada baviti Kritikom čistog uma, ostavljam to po strani ili za drugi neki put, uostalom zašto i zbog čega, otKANTovano je to davno. Dakle, čist um! NIRVANA podrazumeva, uz dugotrajno, posvećeno, uporno i predano vlastito mentalno, fizičko i fiziološko učešće, dostizanje potpunog pročišćenja, očišćenja, ispražnjenja uma. U Milarepi se

Vaš san koliko god bio bizaran (kako kažete), izuzetno je zanimljiv.

Prizor uske neosvetljene uličice, otškrinutih drvenih vrata kroz koja dopire slaba

svetlost (u snu pretpostavljate petrolejki), zatvorene žaluzine, pišete, plave boje

iako to u snu zbog mraka ne možete da vidite ali znate(!), vi koji se krećete tom

uličicom ali sebe ne vidite, vi ste kamera koja snima prizor. Dižete pogled, u

uskom pravougaoniku

Nije prošlo ni hiljadu tri stotine četeres i osam godina odkako su nesoji raspeli

Hrista, zadesimo se Miko Petrović i ja u Firencu. Nekad lijep i prelijep grad a sad grdilo! MASKA CRVENE SMRTIpoodila Firencu i sve zavila u jad i čemer! Popadao narod ka snoplje, mrci se raspadaju po ulica, bazdi do neba ! Nema se đe sjest i popit što. Nije bilo druge no da se Bogu

Tri godine kako su Kulturni Centar zatvorili dušmani (na neskrivenu radost moje a i ostalih žena, supruga i devojaka) pa se mi preselili 300m dalje u Srem.

Sedimo skoro dva sata Dejan i ja u Srem-u kod Mice i upražnjavamo Lozu.

Pustoš je svud oko nas. Nema čak ni Cijana nos da promoli. Mica sela za naš sto, puši i pije kafu iz nekakve šoljetine, nokšira. Nismo dovoljni sami

Verujem da se sećate filma Gorana Markovića: Majstori, majstori.

Dragi Antonio,

Ovo pismo počinjem citirajući Kafku : Zar nećete da nam se pridružite? upitao me je jedan poznanik kada me je posle ponoći video samog u jednoj kafani koja

je bila takoreći prazna. Ne, neću, odgovorio sam mu.

Dobri moj Antonio, sve češće se tako osećam i najradije bih kao Franc da me svi

ostave na miru! Oduvek sam voleo samoću...ili bolje reći osamljenost.

Šta je to SUMRAK? Jel to predveče? Čekaj, tamo MRAK a ovde veče, tamo SU a ovde pred! Na francuskom sous (čita se: su) znači ispod, pod, npr sous-marin = (is)podmornica, (is)podmorski. A pred? Pa to je ispred. Zbrka! Dal je ispod MRAK-a ili je ispred večeri? Kad još ovde umuvam tursku ićindiju, kud koji mili moji! Kad kažeš podne, ponoć, zora, dan, noć, sve ti je