Od Stefana Nemanje pa do danas, Srbi se nalaze u raljama života. A možda i od ranije. Život sam po sebi nema nikakve ralje/čeljusti, serbski puk ih sam stvara. Od pamtiveka je, ako ne voleo, podrazumevao je da bude podjarmljen, da neko njime vlada. I sem raritetnih izuzetaka, Srbima su vladali tirani, nikogovići, lopovi, uništavači svega što je bilo iole dobro i pošteno. Nikada mi neće biti jasno zašto su Srbi skoro uvek birali ništarije da ih vode u tz svetlu budućnost! Ruku na srce, pored izvanrednih osobina i potencijala srpskog naroda, Srbi su širom otvorenog srca, pristajali

Nagovarala me žena već duže vreme da se vakcinišem. Iznosila razloge: Imaš preko 70 atistopalima, nemaš hrskavicu u kolenima, rizična si grupa bre!  Prelomim, pronađem na lap topu e-upravu i popunim upitnik. Na moje veliko iznenađenje, posle deset minuta dobijem SMS da sam se uspešno prijavio i da će mi se javiti. U pitanju je bio Institut Batut. Na moje još veće iznenađenje, posle pet dana dobijem poruku i na mobilni i na E-mail da mi je zakazano vakcinisanje 25. 01. 2021 god. U 9 sati i četrdeset pet minuta! Zinem kao Krap! Hajde da bar nešto funkcioniše kako treba

Damir Karakaš, pisac, u jednom intervjuu između ostalog veli: … da je patriotizam zadnje utočište ološi. Nije prvi a ni poslednji koji je to rekao a ja bih to dopunio: I nacionalizam koji proizlazi iz tog patriotizma, ne pravog, istinitog, kojim se ne maše. Prave patriote se dokazuju delom kada i gde treba. Za mene je jedan od najvećih patriota u istoriji bio Dimitrije Tucović, socijalista, borac za ljudska prava i dostojanstvo, iako protivnik monarhije, među prvima je krenuo u borbu za svoju zemlju i narod protiv austrugarskog okupatora. Poginuo je na poćetku rata 1914

Događalo mi se da... naizgled iznenada, neočekivano. Uleti tako u moj tadašnji život. Ne znam kako. Ni ko je. Onda se upoznamo. Onda ostane i počne da se dešava nešto. Među nama. Ili iščezne kao da je nikada nije ni bilo. Sećanje na to kratko ili dugo bivstvovanje. U mom životu. Traje do današnjih dana. Priznajem da se nekih likova ne sećam. Sećam se izgovorenih reči. Pojedinih delova tela. Lica, često ne. Situacija, da.

Prošlo je pedeset godina. Na poslednjoj izložbi. Pruža mi ruku. Obučena je u Šanel kostim boje breskve. Ja sam... Prošlo je ustvari četrdesetsedam

Urna Nikole Tesle se premešta u Hram Svetog Save

Tanjug | 28. 02. 2014. - 14:58h

Beograd - Posmrtni ostaci naučnika Nikole Tesle biće premešteni iz muzeja posvećenog tom velikanu u Beogradu u portu Hrama Svetog Save, gde će mu biti podignut i spomenik, predviđeno je Sporazumom koji je danas potpisan u Patrijaršiji SPC.

Sporazum su potpisali partijarh srpski Irinej, ministarka energetike Zorana Mijhajlović ispred Vlade Srbije i predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali.

Partijarh je, nakon potpisivanja sporazuma, rekao da

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.

Može ona...to i čini...da postavlja astrofizčkokosmičke fenomene, da šeruje zanimljive tekstove, pozive za duboko ljudsko reagovanje...može da se posadi na glavu...aja! Ne treba njoj moja niti bilo čija odbrana, ume ona i odlično zna kako da se postavi, kako da odgovori...da komentariše...civilizovano, kulturno...ne otvarajući padobran da bi se spustila na kaljav nivo. Pa zašto onda ja...?

Iako sam se davno manuo komunikacije sa zidom...sa zidovima, ne mogu da svarim imbecilnu tupost i umnu zaglavljenost, neukost i neobrazovanost,

Odmah na početku da razjasnimo, burek je burek i filovan je mesom!

Sve ostalo su pite. Iako u pekarama i bureGdžinicama zemlje Srbije možete pazariti burek s mesom, burek sa sirom, burek sa zeljem i sirom, prazan burek, burek s krompirom, burek s kupusom...u bivšoj nam bratsvojedinstvenoj Republici Bosni i Hercegovini, s naglaskom na Bosnu, još uže, u Sarajevu, u brk bi vam se nasmejali, sprdali se s vama ili možete dobili po labrnji, jer se sprdate s njima, ako i kad biste zatražili, da ne idemo dalje, burek sa sirom! Najučtiviji bi vam rekli: To ti je bolan sirnica!

zloba i pakost s predumišljajem, želja da se nekome javno naudi....ne, ništa od toga! Naivan do blentavosti, godine sabijene mi u dupe i glavu, ne znače ništa, pravim greške i praviću ih, koliko sebe poznajem i ubuduće. Ne zato što to želim već zato što kad mi na um padne ideja, ja je ne analziram kao šahista, ne predviđam buduće poteze, u ovom slučaju ne jednog protivnika vis-a-vis mene, već gomilu onih koji jedva čekaju da se pojavi nešto lično i intimno pa da zaseire i navrzmu se k'o krpelji. Mea culpa.

 Gost autor: st.jepan 

„Ne, Ilija, luda adžamijo, tebe hoće Arap prevariti!“

Mislim da ovaj potresni stih iz "Bolanog Dojčina" sjajno paše uz potresnu priču o Beogradu na vodi.