Mudrac je pun nemira i neodlučnosti da bilo šta preduzme i zato uvek uspeva. Knjiga XXVI, Citati Čuang Cua.

Umni, pametni ljudi, mudraci, svakog trenutka preispituju svoje odluke, sumnja je često vodilja ka ispravnom rešenju, da ne kažem, prosvetljenju. Mudri Sokrat veli, parafraziraću njegove reči: Što više znam, postaje mi jasno koliko toga ne znam!

Ne mogu a da ne spomenem svoje omiljene mudrace: Averoes, Ibn Haldun, Lao Ce, Konfučije, Abelar, Dekart, Volter, Spinoza, Aristotel, Kant... svi su oni promatrali i analizirali svet oko sebe

Kada počneš svakog dana da ponavljaš stvari po, ko zna kad u tebi utvrđenom redosledu, ono, umiješ se, pojedeš nešto za doručak, popiješ lekove, skuvaš kafu, izađeš na terasu, pripališ i kao uživaš neko vreme, to znači da si u zamci rutine. Posle godina i godina, rutina počinje da te zamara, srce ti bubnja u grudima, vrti ti se u glavi, treba menjati stvari, pomisliš i zapališ novu cigaretu. Setiš se da uvek ideš istim putem, da ulicu prelaziš na istom mestu i još hiljadu stvari koje radiš na isti način, ne razmišljajući. Sami stvaramo rutinu! Godinama. Pijemo

Su odavno započete u ovoj ojađenoj i sve ojađenijoj zemlji! Neću vam reći ništa što već ne znate ali Repetitio est mater studiorum, što će reći nikad nije na odmet ponoviti i prisetiti se. Ili što reče moj sin: Horor filmovi su mala maca i komedije u odnosu na realnost u kojoj živimo! Korenitost je u Srbiji našla izuzetno/veoma/vrlo, pogodno tlo, da se izrazim oveštalom ali u ovom slučaju istinitom frazom. Naravno ja pod tlom ne podrazumevam samo zemljište, teritoriju, sve manju, zemljice Srbije, ne, pod tlom pre svega podrazumevam srpski narod i njegov

Upozorenje: Ovo neka ne čitaju oni slabijih živaca, hronični bolesnici i ostale meteoropate.

ČOVEK, LJUDINA, BORAC, GROMADA POZITIVE, VEDAR, DUHOVIT, NASMEJAN, NESALOMLJIV, 'OĆEŠ KAFU DA TI SKUVAM, UZOR, BUDA PONOVO MEĐU NAMA....

U prethodnom tekstu rekoh da ću pisati o njemu, o Paji. Evo pišem.

Sve ređe se smejem, što nikako nije dobro ali to je posledica života i okruženja u kojem živim. Pravi nepatvoreni smeh je neraskidivo vezan za (makar trenutnu, kratku) radost. Pravi smeh pokreće u meni, vama, sve ono najbolje i najvrednije što kao mentalna osoba posedujemo. Imam jednu, sačuvala je moja Radmila, crno belu fotografijicu, imao sam oko tri godine, u kratkim pantalonicama na golo telo, bosonog na terasi, držim plišanog medu i zabacivši glavu ali pogleda uperenog u objektiv aparata, zacenjujem se od smeha. Šta je bio povod, naravno da ne znam ali smeh je i na fotkici zarazan!

Za dlaku je izbegao da mi se pridruži i drago mi je zbog toga. Mnogo stvari je ostalo koje će morati da obavi a vidim da mu je krenulo. Kako vidim? Vama koji ste živi ne bih mogla ni delić da objasnim pa da vam pričam sve do kraja sveta i Vasione. Ovde to nije najvažnije, govorim o njemu. Ne sećam ga se s Akademije iako je na trećoj godini bio u klasi do moje, ali se on mene sećao. Govorio mi je da sam bila prelepa devojka veselih očiju ali uzdržana, pocrvenela bi na svaku reč, na svaki pokušaj komunikacije. Manje, više, ostala sam takva do kraja života. Osetljivost

je jedna od najgorih stvari/situacija u životu! Čekanjem čovek obesmišljava svoje postojanje, Beket je to maestralno prikazao u Čekajući Godoa. Istina je da smo bili primoravani na čekanje, onih devedesetih godina, ne ponovile se a evo ponovo se javljaju, ulaze na vrlo velika vrata, dakle, devedesetih godina kada smo ustajali u cik zore i čekali u već formiranom redu za litar mleka i kilo hleba! Bivalo je tada još mnogo kojekakvih čekanja od kojih mi se smučio život pa danas kada vidim više od tri osobe pred kasom u samousluzi, odustajem i odlazim u drugu, treću... No

Ovaj tekst posvećujem drugarima:

freehand

Gde su mirisi, gde pića, gde klopa, gde doživljaji, gde konobari i konobarice, gde svirci a gde čuveni gosti?

St.jepan
hahhh, ja ga pre dve godine, kad je pisao o "Zori", nagrdio baš isto k'o ti sada.

albicilla

ni kafanu ne cine stolovi, vec ljudi za njima.

Poštovani gledaoci, dobro vam veče. Prethodnih godina u ovu moju i vašu prednovogodišnju emisiju, pozivala sam poznate ličnosti iz politike, zabave, sporta... Ove godine sam odlučila da u studio pozovem jednog običnog ili kako je to već uobičajeno reći, malog čoveka, našeg sugrađanina...da li vam ovo i ovakvo predstavljanje  smeta....

Ne, ni malo.

Večeras je s nama u studiju...molim vas da se sami predstavite.

Mikele P.

Imate li da dodate još neki podatak?

Ne.

Ha, ha, ha...vi to baš koncizno i rekla bih, šturo.

Sedim, sedim, sedim, pijem kafu, pijem kafu, pijem kafu, bez šećera, bez šećera, bez šećera, pušim, pušim, pušim, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, sunce me štedljivo greje, kašljem, kašljem, kašljem.

Sedim. Pijem. Kafu. Bez. Šećera. Pušim. Sunce. Me. Štedljivo. Greje. Kašljem. Bezvoljan. Sam. Prekrstim. Desnu. Nogu. Preko. Leve. Noge. Zurim. U. Prazno. Misli. Su. Mi. Zbrdadolisane. Nijedna. Da. Se. Uobliči. Iako. Sam. Davno.Davno. Odlučio. Da. Se. Držim. Apelesovog. Nulla. Dies. Sine. Linea. Od. Izložbe. Jul. Avgust. Prstom. Nisam.