More su neraskidivi deo njegovog života. U vreme kada bejaše mlad, na more skoro da nije obraćao pažnju. Bilo ih je svakakvih, u pubertetu najviše ali je uspevao da ih se otarasi, počeo je da ih smatra tricama i kučinama. Mada se i sada seća i to sa bolom u duši kako neke more nije mogao da prevlada. Starac je duboko svestan da sadašnje more čine veliki deo njegovog mentalnog, fiziološkog i fizičkog sastava. Nije spreman da se preda bez borbe. Svakog dana pre i posle podne odlazi u šetnju pomažući se štapom, nekad dva, nekad četiri kilometra. I vežba, prvo vežbe za noge a

Kao dečak od devet godina, prvi put sam se sreo sa imenom Ruđera Boškovića. Ako me sećanje ne vara a ne vara siguran sam, u Politici u rubrici Da li znate?, pročitao sam onoliko koliko je moglo da stane u pola stupca o Ruđeru i oduševio se! Naravno da se ne sećam celog teksta ali sam zapamtio zauvek, pored nabrajanja svih njegovih zanimanja i dela, da je govorio o paralelnim Kosmosima/ Vasionama koje mogu da egzistiraju uporedo, istovremeno! Od tada mi je postao neka vrsta lične opsesije. Nikada do danas nisam pročitao nijedno njegovo originalno delo, uglavnom sam nalazio

Trieste e nostro, napisao je iznad teksta koji sledi ispod a sve to na FB, moj drugar Stjepan Mimica.

Izložba o šopingu Jugoslovena u Trstu

Tanjug | 13. 12. 2014. - 14:53h | Komentara: 0

U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu u sredu, 17. decembra, biće otvorena izložba pod nazivom "Ponterošo/Memorie".

Postavka nastoji da podstakne sećanja na šoping Jugoslovena, koji je svoj vrhunac doživeo 1978. godine na trgovima Trsta, a ona to čini uz pomoć fotografija, video-prezentacija, dokumenata

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom

Deo prvi

Que va a la estacion de metro de Callao? Iako mi je moja drugarica Ljilja rekla da je vrlo jednostavno snaći se u Madridu: Sve piše, postoje mape sa stanicama, čas posla ćeš sa aerodroma stići do hotela... ja sam ipak zlu ne trebalo naučio ovu rečenicu/pitalicu. I ne samo nju nego još mnogo drugih reči koje se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji. Što se tiče razumevanja, čak i natucanja španskog jezika, uzdao sam se takođe i u poznavanje francuskog, latinskog i italijanskog jezika. A i ako sam se odlično snalazio u Parizu, Cirihu, Ženevi,

Narandžasto sunce njiše se na nebu kao odsečena glava, nežna svetlost rasplamsava se u klisurama oblaka, zastave sumraka lepršaju iznad naših glava.

Vlada mukla tišina i samo mesec, obuhvativši modrim rukama svoju okruglu, bezbrižnu glavu, luta pod prozorom.  

Plavičasti putevi proticali su pored mene kao mlazevi mleka koje je šiknulo iz mnogih dojki.

Zemlja je bila mokra od aprilske vlage. U crnim jamama blistali su smaragdi. Zeleni izdanci prošivali su zemlju sitnim bodom. I zemlja je odisala kiselinom kao vojnikova žena

Probudio se kasno, pred podne. Uzeo sam kašičicu meda i komadić jučerašnje pite sa višnjama. Nije skuvao kafu, morao je dugo da putuje autobusom. Popio sam lekove od kojih su većina diuretici i nisam želeo da sebe izlažem riziku da me potera... Dugo nije bio u tom kraju, možda godinama, nije imao predstavu šta se sve u međuvremenu izgradilo, da li postoje šumarci gde bih mogao da se olakšam.

!7 je broj, tako mu je rekla. Ipak sam proverio na internetu, broj je 117. Sišao je kod opštine. Polako, pomažući se štapom odgegao sam se do stajališta i saćekao prvi autobus

Notorna je činjenica da trgovina umetninama postoji. Naravno postoji legalna trgovina, postoje firme/kuće Sotbi, Kristi...i ine, koje se bave prodajom, aukcijama umetničkih artefakata a postoji i ilegalna, podzemna, ona koja spada u domen sive ekonomije kako bi to eufemistički rekao vrli ministar finansija M.D.

Prodajom i kupovinom umetničkih dela, pre svega umetničkih slika, obrću

Naslov je parafraza naslova filma Šarm i kako ga steći, koji 1965 godine sočini Ričard Lester. Ostao mi je u nezaboravu pre svega zbog fenomenalne Rite Tašingem! E ovo je nekako nalik! Samo nalik! Šarm je šarm, jal ga imaš, jal ga nemaš, steći ga ne možeš nikako pa da se iz kože ispovrneš! Nikakvi novci ti tu ne mogu pomoći! Ali nevinost?

Nevinost! Ne kako je povratiti ako ste je ikad i posedovali (?), nego je steći. Ne nevinost vagine, ne nevinost pred sudom, nego, da je tako nazovem, suštastvena nevinost. Moguće je da lupam, da ovo što nazvah suštastvenom

Posle mene potop je najčuvenija sebična rečenica na svetu! Postala je životna maksima mnogim kasnijim diktatorima a koliko vidim danas je i u Srbiji na delu.

Na Svadbi u Kani,  Mati Isusova, Bogorodica, primače se Sinu i šapnu mu: Nemaju vina!  I šta biva? Sin Božji, plod bezgrešne Marijine utrobe, grubo (za moj ukus) joj odgovori: Ženo, šta ja imam s tobom? Slična stvar se desila, nije bitna lokacija niti da li je bila pre ili posle ove, sedeo je za večerom u kući nekog domaćina sa svojim apostolskim trabantima,