Godinama je obilazio svet, od Ognjene Zemlje do Laponije, od Islanda do Australije i Novog Zelanda, Filipina, Japana, Malezije do Meksika, onda je rešio da se upozna sa jugom Evrope. Nije patio od predrasuda ali, hteo to ili ne, po glavi su mu se vrzmali podaci o skoro neprekinutim vekovnim ratovima, svih protiv svakoga i bratoubilačkim! Iz Italije je ušao u Sloveniju, ljudi su bili ljubazno uzdržani, niko ga nije kao u Mongoliji pozvao u svoju jurtu ali su bili spremni da mu daju obaveštenja. Nisu pokazivali ni mrvu radoznalosti ni zapitanosti ko je on i zašto radi to što radi.

Zagrljaj i poljupci.

Jebote, nismo se videli od prošlog milenijuma...

Zar je prošlo četrnaest godina?

 Ma više, skoro dvadeset...

Ne zajebavaj...

Izgledaš bre k’o momak, dobro, posedela ti kosa, posedela brada ali nigde bore i vitak si burazeru...

Ne preteruj, šta tebi fali...

Šta mi fali, vidi mi stomačinu, širi sam nego duži...

Jebi ga, uvek si bio bucmast, voliš brate da klopaš… još ako i guneš koju…

Gost autor Kosta Babić

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija.Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega.Mada nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC).Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu.Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.Bobija sam poslednji put video naduvenog i iskeženog kako leži otrovan na izoranoj zemlji te iste bašte.
Veliki broj životinja ne želi da živi sa ljudima.Nikad nisu pristale da budu ono što mi zovemo DOMAĆIM životinjama.Ne žele da žive

Ipak je otišao. U osam ujutro već je bio obučen, starke, leviske, vijetnamka, u gornjem levom džepu farmacija, desnom gornjem, novčanik. U donjem levom cigarete i upaljač, desnom, flašica sa vodom i papirne maramice. U levom džepu leviski mobilni. Pre toga. Ozbiljno. Na terasi, neću da idem! Posle toga, isto na terasi, obučen, koketira sam sa sobom, ne ide mi se, šta ću ja tamo, mogu i bez mene...

Dva autobusa. Drage koleginice i kolege, poljupci, osmesi, teško mu je da stoji, ulazi u autobus, gornje desno sedište iznad vozača. Nije popio kafu, diuretik, lekovi sa malo,

Sedimo sin i ja juče posle ručka, pomfrit sa po dva jaja (jajeta) pržena s obe strane + ljutkasti ajvar, pijemo kafu, Cronat Gold, koju je on spremio, pušimo. Upaljen televizor, ne gledamo ga, razgovaramo, slušam ja njega, pa onda on mene, lepo nam je. Odjednom! Jesi li čuo? Ne, šta?Pa ovo malopre...posno...ne znam šta, posno ovo, posno ono... Mani me bre, sve postade posno, svi počeše da poste, kad idem da kupim hleb, samo slušam: Imate li posne kolače, a jel' vam posna ova pita...spremam posne punjene paprike i sarme, a ja posan pasulj... Kako stoji stvar, nasmeja se moj sin, sa prasićima? Nasmejah se i ja i zezajući se, iznedrismo na svetlo srpskopravoslavnoposnog dana četiri P. Pravoslavno Posno Pečeno Prase!

Vaša želja me je zatekla! Kada sam razmislio i ponovo pročitao vaše pismo, shvatio sam da tražite od mene da vam napišem još nešto vezano za vreme mojeg srednjoškolskog življenja. Pišete da je to vreme formiranja ali i začinjanje životnih stavova koji će u većoj ili manjoj meri određivati budući život svakog od od nas.Takođe, da bez obzira na mnoge sličnosti  koje su neminovne u procesu školovanja, postoje i lokalne ili bar individualne razlike

znesem kafu i cigarete na terasu i stavim ih na mozaik sto koji sam sam napravio. Uvalim se u baštensku stolicu sa jastučetom da mi ne žulja dupe i pogledam u nebo. Iako je deset sati, sunce upeklo, peče kao da sam na roštilju. Prija mi. Pomislim: Kakav divan letnji dan. Zapalim cigaretu, srknem kafu ali iznenada osetim kako mi crv sumnje rovari po mozgu. U trenutku kada sam se spremao da odgonetnem crva, psetance komšija iznad mene, zakevta. Ustao sam da se pozdravim mazeći ga rečima. Kada je kuci dodijalo da laje, utrčala je u stan. Vratim se stolici, zapalim i

Sutta nipata I.3

Khaggavisana sutta
Nosorog

Prevod sa pālija Čedomil Veljačić

Ispred svakog bića ukloni svoj štap
da ne povrediš nijedno od njih.
Ne poželi sina ni saputnika.
Osamljen se kreći kao nosorog.

U druželjubivom nastaje sklonost,
za sklonošću sledi sva ova patnja.
Predvidi opasnost u sklonostima.
Osamljen se kreći kao nosorog.

Saživljujući se sa drugom i svojtom
sputana misao napušta svoj cilj.
Predvidi bojazan privrženoga.

Gost autor Elen Barton

 13. avgusta 1964. godine izvršene su poslednje smrtne kazne vešanjem u Velikoj Britaniji. Obešena su dvojica zatvorenika u Liverpulu i Mančesteru, osuđenih na smrt zbog ubistva. 

Albert Pierpont je bio dželat. Prateći stope svog oca on je postao najbolji u zemlji. Od ranih 30-ih on je pogubio više od 600 ljudi.

20. jun 1966 godine.

Trebalo mi je skoro dve godine da vas nagovorim na…nazvala bih to pre razgovorom nego intervjuom. Moram da vas pitam da li će vam smetati ako uključim magnetofon? Takođe,

Svraka na grani drveta koje je bilo uokvireno kuhinjskim prozorom, delimično, kreštala je opominjući. Sunce je sijalo, nije sijalo, da li? Vetar je duvao, severozapadni, jugoistočni nije duvao, nije duvao ni severozapadni.Pričvrstio je staru mašinu za mlevenje mesa za sto. Počešao se po glavi. Kroz prozor je uleteo stršljen, ubio ga je papučom, bacio u WC šolju i povukao vodu.Vratio se u kuhinju. Svraka i dalje, neprekidno. Zagledao se u mašinu i opet se počešao po glavi.Sunce je sijalo, nije, nevažno, možda. Kifla potopljena u malo mleka. Prezle? Možda a možda i ne.

Otvorio